Кристофер III Баварски
Кристофер III Баварски (дан. Christoffer af Bayern) или Кристоф III (26. фебруар 1416, Нојмаркт ин дер Оберпфалц - 6. јануар 1448, Хелсингборг) је био краљ Данске (1439—1448), Шведске (1441—1448) и Норвешка (1442—1448) из династије Вителсбах. Био је син грофа Јохана од Палатинат-Нојмаркта и његове супруге Катарине од Помераније.
| Кристофер III Баварски | |
|---|---|
 Портрет Кристофера III Баварског | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 26. фебруар 1416. |
| Место рођења | Нојмаркт ин дер Оберпфалц, Свето римско царство |
| Датум смрти | 6. јануар 1448. (31 год.) |
| Место смрти | Хелсингборг, Калмарска унија |
| Гроб | Катедрала у Роскилдеу |
| Породица | |
| Супружник | Доротеја од Бранденбурга |
| Родитељи | Јохан од Палатинат-Нојмаркта Катарина од Помераније и Палатинат-Нојмаркта |
| Династија | Вителсбах |
| краљ Калмарске уније тј. краљ Данске | |
| Период | 1439 - 1448. |
| Претходник | Ерик Померански |
| Наследник | Кристијан I Дански |
| краљ Шведске | |
| Период | 1441 - 1448. |
| Претходник | Карл VIII Шведски |
| Наследник | Карл VIII Шведски |
| краљ Норвешке | |
| Период | 1442 - 1448. |
| Претходник | Ерик Померански |
| Наследник | Карл VIII Шведски |
 | |
Долазак на престо
уредиГодине 1439. Данска аристократија је са престола збацила [1] Кристоферовог ујака, Ерика Померанског, и протерала га из Данске [1], а на престо у Данској довели Кристофера. Данска је до тада под Калмарском унијом под својом врховном влашћу држала Норвешку и Шведску [2], а тада је власт у Шведској је уграбио дотадашњи регент, чувени племић Карл Кнутсон [3], а у Норвешкој је и даље владао Ерик. Кристофер је прво срушио с власти Карла Кнутсона, у Шведској 1441. године, па затим Ерика Померанског, у Норвешкој следеће године. Ова обнова Калмарске уније била је само привидна; она фактички више није постојала [1].
Током Кристоферове владавине, као и за време владавине његовог претхоника, није се сазивао Данехоф — представништво сталежа, у које су улазили и грађани и слободни сељаци. Власт се концентрисала у рукама сталног управног органа — државног савета (Rigsraad), састављеног од аристократије. У њему су заседала сва седморица данских бискупа с лундским надбискупом на челу и око двадесетак световних велможа. Тај је савет потпуно потчинио себи краљевску власт. Капитулације, које су издавали краљеви ступајући на престо, све су више проширивале привилегије и компетенцију државног савета [4].
Данска
уредиТоком Кристоферове владавине у Данској је положај сељака постајао све тежи. Данска је постала главни снабдевач Светог римског царства стоком, посебно коњима и воловима, а исто тако и житом, уљем, машћу и сировим кожама. И племство и горњи слој слободног сељаштва почели су да воде привреду, срачунату на извоз. Понекад су сами племићи опремали трговачке бродове. Данско племство добило је право да без царине увози жито у градове и да без царине отуда извози сву робу. На бази прелаза на трговачку пољопривреду земљопоседници су тежили да прошире површине обделане земље, заузимајући земље слободних сељака и смањујући деонице кметова. У великом обиму почиње да се врши прелаз од система дажбина на систем кулука и претварање слободног сељачког слоја у кметове. Сељаштво је на то одговорило низом устанака, које су аристократија и краљевска власт сурово угушивали [1].
Пораст трговине пољопривредним производима ојачао је донекле и данске градове, који су у тој трговини били посредници, али је ипак од развитка данског експорта у првом реду вукао корист крупни феудални земљопосед, коме је доспевала у руке сва политичка власт [4].
Норвешка
уредиКалмарска унија је била погодна само за Данску, која је тежила да се користи изворима богатства других двеју скандинавских земаља за своје интересе. Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована. Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности. Део норвешке територије, Шетландска и Оркадска острва, Данска је продала шкотском краљу [5].
Пространо Норвешко царство је наставило да се смањује за време његове владавине. Исланд је остао скандинавска земља која је имала сопствену културу и установе. И мада је власт Скандинаваца над Гренландом била слаба, нико није показао интересовање за ову пусту земљу [6].
Шведска
уредиШведска аристократија била је приморана да буде у унији с Данском, али се данска политика косила са интересима шведских феудалаца. Ограничавање права аристократије, одузимање краљевских земаља које је она присвојила, дељење феуда у Шведској Данцима, рушење феудалних замкова — све је то изазивало дубоко незадовољство међу шведском аристократијом. И спољна политика Данске, која је била усмерена против Светог римског царства и Ханзе, газила је интересе Шведске, која је желела да с њим успостави непосредну трговачку везу. Крајње су били незадовољни сопственици рудника, тесно повезани с Немцима, којима су продавали гвожђе и бакар. Данско чиновништво дозвољавало је себи сва могућа угњетавања и изнуђивања. Данску је власт пратило јачање феудалног угњетавања. Дански феудалци, који су добили земљопоседе у Шведској, претварали су сељаке у кметове и угњетавали их [3].
Између Шведске и Данске вођена је дуготрајна борба, с којом је била повезана и борба у самој Шведској. Крупни феудалци и нарочито црква чинили су данску партију, која је тежила да уз помоћ Данаца доведе до краја феудализацију шведског друштва и да потчини себи сељаштво. Покушаји који су чињени у том смислу навели су сељаке да приђу националној партији, која се састојала од ситног племства и грађана и која се борила за пуну политичку самосталност Шведске.
Смрт
уредиКристофер је умро 6. јануара 1448. године у Хелсингборгу, без деце. Тада се опет распала Калмарска унија, коју је на крају привидно обновио Кристијан I Дански из династије Олденбург.
Породично стабло
уреди| 16. Adolf, Count Palatine of the Rhine | ||||||||||||||||
| 8. Рупрехт II Палатинатски | ||||||||||||||||
| 17. Irmengard of Oettingen | ||||||||||||||||
| 4. Рупрехт од Немачке | ||||||||||||||||
| 18. Петар II Сицилијански | ||||||||||||||||
| 9. Беатриса Сицилијанска | ||||||||||||||||
| 19. Елизабета од Корушке | ||||||||||||||||
| 2. Јохан од Палатинат-Нојмаркта | ||||||||||||||||
| 20. John II, Burgrave of Nuremberg | ||||||||||||||||
| 10. Фридрих V, бурггроф Нирнберга | ||||||||||||||||
| 21. Elisabeth of Henneberg | ||||||||||||||||
| 5. Елизабета од Нирнберга | ||||||||||||||||
| 22. Frederick II, Margrave of Meissen | ||||||||||||||||
| 11. Elisabeth of Meissen | ||||||||||||||||
| 23. Матилда од Баварске, маркгрофица Мајсена | ||||||||||||||||
| 1. Кристофер III Баварски | ||||||||||||||||
| 24. Wartislaw IV, Duke of Pomerania | ||||||||||||||||
| 12. Богуслав V, војвода Помераније | ||||||||||||||||
| 25. Elisabeth of Lindau-Ruppin | ||||||||||||||||
| 6. Wartislaw VII, Duke of Pomerania | ||||||||||||||||
| 26. Ernest I, Duke of Brunswick-Grubenhagen | ||||||||||||||||
| 13. Adelheid of Brunswick-Grubenhagen | ||||||||||||||||
| 27. Adelheid of Everstein | ||||||||||||||||
| 3. Catherine of Pomerania, Countess Palatine of Neumarkt | ||||||||||||||||
| 28. Алберт II Мекленбуршки | ||||||||||||||||
| 14. Хенрик III, војвода Мекленбурга | ||||||||||||||||
| 29. Euphemia of Sweden | ||||||||||||||||
| 7. Marie of Mecklenburg-Schwerin | ||||||||||||||||
| 30. Валдемар IV Дански | ||||||||||||||||
| 15. Ingeborg of Denmark | ||||||||||||||||
| 31. Helvig of Schleswig | ||||||||||||||||
Референце
уреди- ^ а б в г Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 320.
- ^ Зрнић 1927.
- ^ а б Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 323.
- ^ а б Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 321.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 325–326.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 220.
Литература
уреди- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд.
- Зрнић, Лука (1927). Историја новога века. Београд.
- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.
