Краљевство Словена
Краљевство Словена (итал. Il Regno de gli Slavi) је једино историографско дело Мавра Орбина, објављено 1601. године, на италијанском језику. Дело је посвећено историји Словена, а настало је са циљем да се италијанској и широј западној публици представи прошлост Јужних Словена, првенствено Срба и Хрвата.[1][2][3][4]
![](http://up.wiki.x.io/wikipedia/commons/thumb/e/ed/%D0%9C%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%BE_%D0%9E%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B8_%C2%AB%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%8F%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE%C2%BB_%281601%D0%B3_%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BB%2C%D0%B8%D1%82.%29_%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%BB_0001_e1.jpg/240px-%D0%9C%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%BE_%D0%9E%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B8_%C2%AB%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%8F%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE%C2%BB_%281601%D0%B3_%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BB%2C%D0%B8%D1%82.%29_%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%BB_0001_e1.jpg)
Дело
уредиОдмах пошто је књига објављена, уследио је низ скандала у вези са њом. Издање је врло брзо, већ од 1603, било уписано у Индекс забрањених књига, а као разлог је наведено „коришћење забрањених некатоличких аутора и њихових радова”.[5] Године 1722. по личном наређењу Петра I део ове књиге је преведен на руски језик.[6]
Мавро Орбини је био Србин католик, објављивањем књиге имао је за циљ уздизање и буђења осећаја заједништва међу Словенима од Јадрана до Северног мора и Волге.[тражи се извор] Разлог за то су текући догађаји у време његовог живота чији је био сведок – владавина првог руског цара Ивана Грозног, стварање Руског царства, убиство Мехмед-паше Соколовића и вешање Шејтаноглуа. Затим, судбином Османског царства управља Султанија Нурбану и Косем, односно – Млечани и Грци.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Пантић 1968, стр. XI-CVIII.
- ^ Самарџић 1968, стр. CIX-CXXXVI.
- ^ Ћирковић 1968, стр. 379-428.
- ^ Ćirković 2011, стр. 57-64.
- ^ Орбини, Мауро (2010). Славянское царство происхождение славян и распространение их господства (на језику: руски). Москва: ОЛМА Медиа Групп. стр. 525. ISBN 978-5-373-02871-4. Приступљено 15. 7. 2023.
- ^ Орбини, Мауро (1722). Славянское царство (на језику: руски). Санкт Петерзбург. Приступљено 15. 7. 2023.
Литература
уреди- Bujan, Solange (2008). „La Chronique du prêtre de Dioclée: Un faux document historique”. Revue des études byzantines. 66: 5—38.
- Bujan, Solange (2011). „Orbinijevo izdanje Ljetopisa popa Dukljanina: Povijesni falsifikat”. Radovi Zavoda za hrvatsku povijest. 43: 65—80.
- Живковић, Тибор (2009). Gesta Regum Sclavorum. 2. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог.
- Коматина, Предраг (2020). „Quis Ergo Presbyter Diocleas? Рана дубровачка историографија и Летопис попа Дукљанина”. Историјски часопис. 69: 189—226.
- Кунчер, Драгана (2009). Gesta Regum Sclavorum. 1. Београд-Никшић: Историјски институт; Манастир Острог.
- Orbini, Mauro (1601). Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni. Pesaro: Apresso Girolamo Concordia.
- Орбин, Мавро (1968). Краљевство Словена. Београд: Српска књижевна задруга.
- Пантић, Мирослав (1968). „Мавро Орбин - живот и рад”. Мавро Орбин: Краљевство Словена. Београд: Српска књижевна задруга. стр. XI—CVIII.
- Самарџић, Радован (1968). „Краљевство Словена у развитку српске историографије”. Мавро Орбин: Краљевство Словена. Београд: Српска књижевна задруга. стр. CIX—CXXXVI.
- Ћирковић, Сима (1968). „Извори Мавра Орбина”. Мавро Орбин: Краљевство Словена. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 379—428.
- Ćirković, Sima (2011). „Izvori Mavra Orbina: Addenda et corrigenda”. Radovi Zavoda za hrvatsku povijest. 43: 57—64.