Крајслер зграда
Крајслерова зграда (енгл. Chrysler Building) је облакодер и посебан симбол Њујорка, висок 319 m, који се налази на источној страни Менхетна на раскрсници 42. улице и Лексингтон Авеније. Са својих 318,9 m висине ова структура је била највиша зграда на свету током 11 месеци пре него што ју је претекла Емпајер стејт билдинг 1931. године.[1][3] Она је највиша зграда на свету направљена од цигле са челичном основом. Године 2018. Крајслерова зграда је била осма на списку највиших зграда у граду, на истом месту са зградом Њујорк Тајмса.[4]
| Крајслер зграда | |
| |
| Крајслер зграда је била највиша зграда на свету од 1930 до 1931. * | |
| Претходна највиша зграда | Вол стрит 40 |
| Титулу одузела | Емпајер стејт билдинг |
| Локација | Лексингтон Авенија 405, Менхетн, Њујорк, САД |
| Висина (m) | 282 (са кровом) |
| Број спратова | 77[1][2] |
| Изграђена | 1928—1930. |
| Уништена | - |
| Страница Емпориса | |
Историја
уредиТоком средине 1920-их, Њујоршка метрополитенска област је надмашила Лондонску као најнасељенија метрополитенска област на свету[5] и њена популација је прешла ниво од десет милиона до раних 1930-их.[6] Та ера је била карактерисана дубоким друштвеним и технолошким променама. Роба широке потрошње, као што су радио, биоскоп и аутомобил - чија је употреба експоненцијално расла током 1920-их - постала је широко раширена.[7][8] Године 1927, Волтер Крајслерова аутомобилска компанија, Крајслер корпорација, постала је трећи по величини произвођач у Сједињеним Државама, иза Форда и Џенерал моторса.[9][10] Наредне године, Крајслер је био именован „особом године” на ранг листи Тајм магазина.[11][12]
Првобитно саграђена за Крајслер Корпорацију, зграда је тренутно у заједничком власништву корпорације TMW Real Estate (75%) и Tishman Speyer Properties (25%).[1][13] Крајслер зграда је била прва структура на свету која је прешла 1000 стопа у висини (305 метара). Године 1931., Емпајер стејт билдинг јој је одузела место највише зграде на свету, а тренутно је друга по висини у Њујорку.
Камен темељац је положен 19. септембра 1928. године. У време када је зграда подигнута, грађевинци Њујорка су били у мукама јаког такмичења да се сагради највиши облакодер света. Крајслер зграда је грађена просечном брзином од 4 спрата недељно и ниједан радник није умро/погинуо током изградње. Мало пре завршетка радова, зграда је била у рангу са зградом Вол стрит 40, архитекте Х. Крега Северанса. Северанс је касније додао још два спрата својој згради која је понела титулу највише зграде света (ова конструкција је изузимала „структуре“, као што је Ајфелова кула)
Не желећи да га превазиђу, архитекта Вилијам Ван Ален је тајно већ био набавио дозволу да сагради 58,4 метара висок врх, који се градио унутар зграде. Врх, сачињен од нерђајућег челика „Nirosta“, постављен је на врх зграде 23. октобра 1929. године, чинећи Крајслер зграду не само највишом зградом на свету, већ и највишом структуром на свету. Ван Ален и Крајслер су уживали ову титулу мање од годину дана, када је она припала Емпајер стејт билдингу. Крајслер зграда је отворена за јавност 27. маја 1930. године уз отварајућу церемонију. Зграда је реновирана 1978. године, када је улазна сала конструисана у граниту, мермеру и челику. Врх је доживео рестаурацију која је завршена 1995. године.
Архитектура
уредиКрајслер зграда је познати пример Арт деко архитектуре, а препознатљив украс куле је базиран на елементима који су се користили код Крајслер аутомобила. Углови 61. спрата су украшени орловима, репликама орнамената са хаубе Крајслер аутомобила из 1929. године[14][15]. На угловима на 31. спрату налазе се реплике затварача за грејање Крајслер аутомобила из 1929. године[16].
Лоби је слично елегантан. Када је зграда први пут отворена, постојала је јавна галерија близу врха, која је након неколико година претворена у ресторан, али ниједан од ова два здања није могао да се опстане током Велике депресије, тако да је на том месту направљена приватна трпезарија названа Cloud Club. Највиши спратови зграде су уски са ниским, закошеним таваницама и дизајнирани су већим делом због спољашњег изгледа. Унутрашњост је била погодна једино за држање радио и друге механичке и електричне опреме.
Последњих година, Крајслер зграда је наставила да буде омиљена међу Њујорчанима. Лета 2005. године, њујоршки Музеј облакодера је замолио стотину архитеката, грађевинаца, критичара, инжењера, историчара и научника, између осталих, да одаберу омиљених 10 од 25 нових њујоршких кула. Крајслер зграда је била на првом месту, јер је преко 90% људи ставило ту зграду на њихову листу[17].
Препознатљив профил Крајслер зграде је инспирисао сличне облакодере широм света, укључујући One Liberty Place у Филаделфији.
Галерија
уреди
Референце
уреди- ^ а б в „Крајслер зграда”. CTBUH Skyscraper Database.
- ^ Nash & McGrath 1999, стр. 63.
- ^ „The History of Measuring Tall Buildings”. Council on Tall Buildings and Urban Habitat. Архивирано из оригинала 10. 04. 2012. г. Приступљено 1. 5. 2012.
- ^ „12 tallest skyscrapers in New York City”. am New York (на језику: енглески). Приступљено 17. 10. 2017.
- ^ Boehm & Corey 2014, стр. 197.
- ^ „New York Urbanized Area: Population & Density from 1800 (Provisional)”. DEMOGRAPHIA. 1. 9. 2002. Приступљено 1. 11. 2017.
- ^ Lewis, Michael J. (26. 5. 2005). „Dancing to New Rules, a Rhapsody in Chrome”. The New York Times. Приступљено 4. 11. 2017.
- ^ Mumford, Lewis (18. 3. 1931). „Notes on Modern Architecture”. The New Republic. 66: 120.
- ^ „Chrysler and Dodge Brothers Unite to Form Third Largest Producer”. Automotive Industries: 853, 857. 2. 6. 1928.
- ^ Smale, Ian (25. 12. 2008). „The Chrysler Building 405 Lexington Avenue, Manhattan, New York City”. Chrysler Products Club. Приступљено 1. 11. 2017.
- ^ „Person of the Year: A Photo History - TIME”. Time (на језику: енглески). 16. 12. 2006. ISSN 0040-781X. Приступљено 1. 11. 2017.
- ^ Willis, Carol. „The Skyscraper Museum: TIMES SQUARE, 1984: The Postmodern Moment WALKTHROUGH”. The Skyscraper Museum. Архивирано из оригинала 22. 04. 2016. г. Приступљено 17. 01. 2019.
- ^ „Emporis building ID 114867”. Emporis. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г.
- ^ Nash & McGrath 1999, стр. 65.
- ^ „1926 Chrysler Radiator Cap Used On The Chrysler Building”. Imperialclub.com. 13. 12. 2006. Архивирано из оригинала 17. 05. 2015. г. Приступљено 27. 9. 2010.
- ^ „1926 Chrysler Radiator Cap Used On The Chrysler Building”. Imperialclub.com. 13. 12. 2006. Архивирано из оригинала 17. 05. 2015. г. Приступљено 21. 12. 2012.
- ^ Dunlap, David W. (1. 9. 2005). „In a City of Skyscrapers, Which Is the Mightiest of the High? Experts Say It's No Contest - NYTimes.com”. Select.nytimes.com. Приступљено 21. 12. 2012.
Литература
уреди- Boehm, Lisa Krissoff; Corey, Steven Hunt (2014). America's Urban History. Taylor & Francis. стр. 197. ISBN 978-1-317-81332-3. Приступљено 1. 11. 2017.
- Skyscrapers, Антонио Теранова, White Star Publishers. 2003. ISBN 978-88-8095-230-5.
- Bascomb, Neal (2004). Higher: A Historic Race to the Sky and the Making of a City. Broadway Books. ISBN 978-0-7679-1268-6.
- Binder, Georges (2006). 101 of the World's Tallest Buildings. Council of Tall Buildings in Urban Habitats. ISBN 978-1-86470-173-9.
- Cobb, Harold M. (2010). The History of Stainless Steel. Asm Handbook. ASM International. ISBN 978-1-61503-011-8.
- Curcio, Vincent (2001). Chrysler: The Life and Times of an Automotive Genius. Automotive History and Personalities. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-514705-6.
- Douglas, G.H. (2004). Skyscrapers: A Social History of the Very Tall Building in America. McFarland. ISBN 978-0-7864-2030-8. Приступљено 4. 11. 2017.
- Kayden, Jerold S.; The Municipal Art Society of New York (2000). Privately Owned Public Space: The New York City Experience. Wiley. ISBN 978-0-471-36257-9.
- Kingston, G.C. (2017). William Van Alen, Fred T. Ley and the Chrysler Building. McFarland, Incorporated, Publishers. ISBN 978-1-4766-6847-5. Приступљено 5. 11. 2017.
- Miller, Donald L. (2015). Supreme City: How Jazz Age Manhattan Gave Birth to Modern America. Simon & Schuster. ISBN 978-1-4165-5020-4. Приступљено 5. 11. 2017.
- Murchison, Kenneth M (септембар 1930). „The Chrysler Building, as I See It.”. The American Architect. 138: 24—33, 78.
- Nash, E.; McGrath, N. (1999). Manhattan Skyscrapers. Princeton Architectural Press. ISBN 978-1-56898-181-9.
- New York City Landmarks Preservation Commission (12. 9. 1978). „CHRYSLER BUILDING, 405 Lexington Avenue, Borough of Manhattan. Built 1928-1930; architect William Van Alen.” (PDF). nyc.gov.
- Rasenberger, Jim (2009). High Steel: The Daring Men Who Built the World's Greatest Skyline, 1881 to the Present. HarperCollins. ISBN 978-0-06-174675-8.
- Stravitz, David (2002). The Chrysler Building: Creating a New York Icon Day by Day. New York: Princeton Architectural Press. ISBN 978-1-56898-354-7.
- Tauranac, John (2014). The Empire State Building: The Making of a Landmark. New York: Scribner. ISBN 978-0-684-19678-7.
- Willis, Carol; Friedman, Donald (1998). Building the Empire State. New York: W.W. Norton. ISBN 978-0-393-73030-2.
- Terranova, Antonio; Manferto, Valeria (2003). Skyscrapers. Vercelli, Italy: White Star. ISBN 978-88-8095-230-5.
- Willis, Carol (1995). Form Follows Finance: Skyscrapers and Skylines in New York and Chicago. Princeton Architectural Press. ISBN 978-1-56898-044-7.
- „Chrysler Building”. National Historic Landmark summary listing. National Park Service. Архивирано из оригинала 5. 5. 2012. г. Приступљено 20. 4. 2012.
- „Cultural Resource Information System (CRIS)”. New York State Office of Parks, Recreation and Historic Preservation. 7. 11. 2014. Приступљено 20. 7. 2023.
Спољашње везе
уреди
- Прича Крајслер зграде Архивирано на сајту Wayback Machine (28. децембар 2008) на CBS форуму Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2011)
- Чланак на Salon.com (02/2002) Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2006)
- Погледи на Крајслер зграду
- NYCfoto.com Архивирано на сајту Wayback Machine (17. новембар 2006) - фотографије Крајслер зграде
- Слике њујоршке архитектуре - Крајслерова зграда
- 3D модел зграде за употребу у програму Google Earth Архивирано на сајту Wayback Machine (20. октобар 2006)
- 3D модел зграде за употребу у програму Google Earth[мртва веза]