Коњух (Крушевац)

Коњух
Коњух;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Расински
Град	Крушевац
Становништво
— 2011.	888
Географске карактеристике
Координате	43° 38′ 23″ С; 21° 10′ 31″ И / 43.639666° С; 21.175166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	229 m
	Коњух Коњух на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	37254
Позивни број	037
Регистарска ознака	KŠ

Коњух је насељено место града Крушевца у Расинском округу.

Историја

Најстарији сачувани писани извор који помиње село Коњух, датира из 1441. за време султана Мехмеда Освајача и следећи попис из 1445. године, где се наводи да село има 77 кућа (домаћинства) која плаћају порез, као и 10 удовица. Село је носило назив Коњуси, налазило се јужно од данашњег насеља, недалеко од леве обале Западне Мораве. Према народном предању у време кнеза Лазара Хребељановића, овде се налазила коњушница, а данас неки топоними попут речи кованлук, указују на могућност веродостојности предања.

Активна је улога овог села за време Првог српског устанка. До Другог српског устанка Коњух се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Коњух улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини^[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства. Године 1821. у оквиру цркве Светог Николе у селу Комаране, почиње са радом прва сеоска школа, која је 1831. пресељена у Коњух. Током ослободилачких ратова 1912-18. долази до економског и демографског пада села.

На иницијативу легендарног учитеља Герасима Вујића 1924. основана је прва задруга, чији је дом освећен у јулу 1936.^[2] Задруга ће до 1991. бити позната по производњи винове лозе, која је била претежна врста делатности читавог краја. Задруга је носила назив Калемар и заједно са селима Велика Дренова, Медвеђа и Милутовац, била велики извозник садног материјла у Совјетски Савез. На првом републичком такмичењу села 1974. Коњух је победник на територији СР Србије. Исте године Коњух добија Вукову награду за свеукупни развој, и постаје прво село носилац овог престижног признања. Први турнир духовитости одржан 1995. на територији СР Југославије, припао је Коњуху, када су мештани овог села и званично добили потврду најдуховитијег народа тадашње државе. Програм је носио назив „И ми Коњух за фрку имамо“. Носилац свих активности поред задруге Калемар и месне заједнице Коњух, био је КУД Герасим Вујић. Село има основну школу која носи назив Брана Павловић, члан КПЈ стрељан у Крушевцу, на Слободишту 1941. године. Према попису из 2002. било је 1139 становника (према попису из 1991. било је 1312 становника).

Порекло становништва

Према пореклу ондашње становништво Коњуха из 1905. године, може се овако распоредити:

Староседеоца има 4 породице са 42 куће.

Из околине има 5 породице са 74 куће.

Црногорских досељеника има 3 породице са 42 куће.

Вардарско-моравских досељеника има 1 породица са 12 куће.

Косовско-метохијских досељеника има 1 породица са 10 куће.

Из Топлице има 2 породице са 9 куће.

Из Жупе има 2 породице са 7 куће.

Из Левче има 2 породице са 7 куће.

Из Старе Србије има 1 породица са 4 куће.

Из Груже има 2 куће. (подаци датирају из 1905. године)^[3]

Демографија

У насељу Коњух живи 976 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (43,1 код мушкараца и 46,5 код жена). У насељу има 300 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,80.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	1.346
1953.	1.382
1961.	1.410
1971.	1.362
1981.	1.377
1991.	1.312	1.299
2002.	1.139	1.175
2011.	1.014
2022.	888

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	1.127	98,94%
Црногорци	5	0,43%
Руси	2	0,17%
Роми	2	0,17%
Бугари	2	0,17%
Македонци	1	0,08%
непознато	0	0,0%

Година пописа	1818.	1819.	1820.	1821.	1822.	1823.	1824/25.	1825.	1826.	1827.	1828.	1829.
Коњух у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.^[1]
Куће	81	83	81	83	84	87	88	90	98	100	103	110
Пореске главе*	-	95	102	98	101	104	102	99	103	103	106	109
Арачке главе**	203	215	214	219	229	234	248	261	287	285	297	218
Пореске главе = Ожењени мушкарци \| * Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	13	17
80+	6	23
75—79	20	31
70—74	43	56
65—69	42	54
60—64	27	28
55—59	29	26
50—54	55	46
45—49	59	55
40—44	36	26
35—39	19	31
30—34	36	22
25—29	45	38
20—24	36	34
15—19	32	24
10—14	21	23
5—9	26	25
0—4	16	19
Просек :	43,1	46,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	263	277	303	308	321	297	300

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	33	71	39	44	42	44	19	8	0	0	3,80

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	498	120	345	25	7	1
Женски	511	53	353	92	11	2
УКУПНО	1.009	173	698	117	18	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	297	226	0	0	26
Женски	180	136	0	0	10
УКУПНО	477	362	0	0	36
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	5	12	1	4
Женски	0	0	13	2	3
УКУПНО	3	5	25	3	7
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	1	6	3	2
Женски	0	1	0	7	6
УКУПНО	1	2	6	10	8
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	4
Женски	2	0	0	0
УКУПНО	5	0	0	4

Референце

^ ^а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
^ „Политика”, 25. јул 1936
^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.

Спољашње везе

[Јагодинска_нахија_I-1] а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.

[2] „Политика”, 25. јул 1936

[3] Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]