Коља Мићевић

Коља Мићевић
Коља Мићевић
	Фотографија Мићевића са својим делима из 2009.
Лични подаци
Датум рођења	15. фебруар 1941.
Место рођења	Бања Лука, Краљевина Југославија
Датум смрти	17. новембар 2020. (79 год.)
Место смрти	Бања Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина

Коља Мићевић (Бања Лука, 15. фебруар 1941 — Бања Лука, 17. новембар 2020) био је српски преводилац, пјесник, есејиста и публициста. Живио је и радио у Паризу. Био је члан Српског књижевног друштва, Удружења књижевника Републике Српске и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат.

Мићевић је превео Дантеову Божанствену комедију на француски и српски језик, комплетан поетски опус Едгара Алана Поа, готово све класике и друге релевантне француске пјеснике, Ризницу Брунета Латинија, неколико средњовјековних романа у стиху, сонете Францета Прешерна, поједина дјела Федерика Гарсија Лорке и многе друге преводе. Поред преводилачког рада писао је поезију на српском и француском језику, есеје, музиколошка дјела, чланке, огледе о преводилаштву и публицистичка дјела.

Описиван од стране савременика као ренесансни човјек, Мићевић је за свој рад награђен је бројним националним признањима, Златном медаљом Француске академије и проглашен је почасним грађанином Бањалуке.

Биографија

Мићевић је био стручњак за Дантеов опус и преводилац његових капиталних дјела.

Отац му је био ковач и солунски борац а мајка домаћица.^[1] Мићевић је био десето дијете у породици.^[1] Други свјетски рат је провео са мајком, док му је отац завршио у логору а сестра Зора се борила у партизанима. Усташе су Мићевића и његову мајку у том периоду принудно покатоличиле. У Бањој Луци је завршио основну школу и гимназију. У младости се активно бавио спортом.^[2] Студирао је Свјетску књижевност на Филолошком факултету у Београду.^[3]

Радио је као лектор за Српскохрватски језик на Сорбони и обављао је функцију савјетника за културу Амбасадора БиХ у Француској.^[4]

Прије распадa Југославије 1989. са неколико истакнутих умјетника се залагао за оснивање удружења „Независни писци Југославије”.^[5] Напуштање Бањe Луке и завичаја доживљавао је као принуђени егзил.^[6]

Био је члан дирекције медитеранског француског фестивала Voix Vives из Сета, задужен за подручје некадашње Југославије.^[7]

Његов превод Комедије и појединих других дјела цртежима је обогатио Владимир Величковић.^[8] Мићевић је одржао серију предавања на тему Данте, наш близанац (Dante notre Gémeau) у Италијанском културном центру у Паризу.^[3]

Преминуо је од посљедица вируса Ковид-19.^[9]

Савременици су га називали „ренесансним човјеком”.^[10]^[11]

Њему у част установљена је међународна награда за превођење поезије „Коља Мићевић”, коју додјељује Удружење књижевника Републике Српске.^[12]

Награде

Награда „Милош Н. Ђурић”, за превод дела Песме Стефана Малармеа,1972.^[3]
Награда београдских клокотриста, за збирку Штрик и Шија^[3]
Награда „Станислав Винавер”^[3]
Награда „Сретен Марић”, за књигу Осам Влашића француског симболизма, 2011.^[3]
Награда „Мирослав Антић”, за књигу Римагинације, 2016.^[3]
Вукова награда^[3]
Награда „Златни беочуг” Културно-просветне заједнице Београда^[3]
Златна медаља Француске академије 1989. за ширење француске културе и језика^[3]
Награда „Кочићево перо”^[13]
Кочићева награда, 2017.^[3]

Дјела

Поезија

Стопа Сна^[14]
Нити
Море
Штрик и шија, 365 варијација на Вијонов катрен
Први избор
Римагинације
Кристал успомена
Први избор
Икар-Icarem, Двојезичне пјесме, француско-српски
Стање Никога
Клавиринт
Виновник
Eros in Melos

L’Homme alarmé (на Француском језику)
Le lit défait
Monsieur le Serpent
Mozart rencontre scarlatti
La rue des amants d’hier
Au clair de la france
Robinsong
Le petit testament bosniaque
Histoire gymnopédique de la poésie francaise

Музикологија

Свете, лаку ноћ!
Моцарт сусреће Скарлатија
Моцарт, Злочин Марије Терезије
Лирска историја музике, од Питагоре до Баха, I-IV
Музички роман. 1, Од Јувала до Моцарта
Музички роман. 2, У Моцартовом сазвежђу
Музички роман. 3, Од Моцарта до Моцарта
Музички роман. 4, Међучин
Музички роман. 5, Хтели бисте написати фугу!
Џепна историја музике
Свете, лаку ноћ, о кантатама Јохана Себастијана Баха
Молебан за композиторе жртве Холокауста^[15]

Преводи

Превео и објавио све велике и мање значајне француске песнике у осам антологија и тридесетак књига од Трубадура до Стефана Малармеа и Пола Валерија.
Мићевић је преводио и са енглеског, шпанског, италијанског, словеначког, као и са српског и словеначког на француски и француског на словеначки.

Антологија тртубадурске поезије
Француска поезија од 1400. до 1800
Нарцис говори, француска поезија 19. стољећа
Књига француских сонета
Антологија француских балада и шансона
Четири доба француске поезије, I-IV
Жива антологија франуске поезије, д 11. до 20 столећа, I-III
Кретјен де Троа - Ланселот, витез на таљигама
Кретјен де Троа - Парсифал, легенда о светом гралу
Кретјен де Троа - Филомела
Марија од Француске - Приче у стиху
Марије од Француске - Орлови нокти
Берул - Тристан и изолда
Гијом де Лорис - Роман о ружи
Гијом де Машо - Венерин облак (прича о истини)
Шарл Орлеански - Баладе, шансоне и ронда
Франсоа Вијон - Завештања
Морис Сев - Делиа узор чисте врлине
Холбајн Млађи - Плес смрти
Жан де ла Фонтен - Басне
Виктор Иго - Контемплације (избор)
Виктор Иго - Шекспир
Виктор Иго - Призивање духова на џерзију
Шарл Бодлер - Цвеће зла
Стефан Маларме - Песме, двојезично
Стефан Маларме - Поезија
Стефан Маларме - Дворац наде, избор поезије
Жил Лафорг - Јадиковка над јадиковкама
Жил Лафорг - Упијач бескраја
Тристан Цара - Приближни човек
Виктор Сегален - Стеле Виктора Сегален
Гијом Аполинер - Бестијариј или орфејева пратња
Les saluts slaves: Une anthologie poétique, Антологија поезије југословенских песника, са српског на француски, изабране пјесме од 1800. до 1900
Пол Валери - Између јутра и палме, избор поезије
Пол Валери - Песме, сабране песме
Пол Валери - Словар
Пол Валери - Отрво ксифос, избор прозе
Пол Валери - Начела чисте и примењене анаархије
Пол Валери - Свеске, I-IV
Пол Валери - Моја позоришта
Пол Валери - Медитеранска надахнућа
Пол Валери - Poésie brute, сирова поезија
Пол Валери - Естетичко искуство
Сор Хуана де ла Круз - Први сан
Федедрико Гарсија Љорка - Цигански романсеро
Федерико Гарсија Љорка - Поезија
Аријел Лансани д - Рђа и спокој
Едгар Алан По - Гавран и друге песме
Есгар Алан По - Гавран и све друге песме
Девет верзија дјела Гавран Едгара Алана Поа, с енглеског на француски
Џон Тејлор - Окно, са Сањом Зекановић
Данте Алигијери - Vita nova
Данте Алигијери - Риме (избор)
Данте Алигијери - Комедија
Брунето Латини - Ризница
Брунето Латини - Le petit trésorрунет
Ђовани Пасколи - Последње путовање
Франце Прешерн - Сонетни венац ‒ сонети несреће
L'Ultime Aimé, избор поезије Франца Прешерна
France Preseren - Lеs poésies complètes
Les saluts slaves, антологија југословенских песника
Од Франца Прешерна до Иве Андрића и Милоша Црњанског

Есејистика и друге публикације

Константе и превиди, огледи из преводилаштва поезије
Афричка легенда, огледи из преводилаштва
Прим, прев, огледи из преводилаштва
Jersey my death, измаштани градови Виктора Игоа
Данте шаље секунданте
Осам влашића, о француским симболистима
Крило времена се склапа, о пригодим стиховима Стефана Малармеа
Данте Вијон Моцарт
Данте-Миљковић: прво певања

Ресторан, астро-гастро роман-трилер

Референце

^ ^а ^б Jeremić, Zoran (2020-11-19). „Kolja Mićević, svet po Danteu”. MINUT DO DVANAEST (на језику: српски). Архивирано из оригинала 21. 01. 2021. г. Приступљено 2020-12-17.
^ Maksimović, Nevena (2020-11-18). „Kolja Mićević domaću književnost smjestio u svjetske okvire”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 2020-12-17.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј „У Бањалуци преминуо песник Коља Мићевић”. Politika Online. Приступљено 2020-12-16.
^ Milojević, Milkica. „"HARIZMA KOJA JE OČARALA PARIZ" Bivši ambasador BiH u Francuskoj o Kolji Mićeviću”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-12-17.
^ Nonin, Piše: Gordana. „Iz pesme „Preteča“ Kolje Mićevića”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2020-12-17.
^ Jeremić, Zoran (2020-11-19). „Kolja Mićević, svet po Danteu”. MINUT DO DVANAEST (на језику: српски). Архивирано из оригинала 21. 01. 2021. г. Приступљено 2020-12-17.
^ „Najvažnije vijesti svakog dana”. pobjeda. Приступљено 2020-12-17.
^ Cvijić, A. „Danteova Komedija”. Politika Online. Приступљено 2020-12-17.
^ Srpska, RTRS, Radio Televizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Preminuo Kolja Mićević”. DRUŠTVO - RTRS. Приступљено 2020-12-17.
^ „HVALIO GA JE ČAK I KRLEŽA: Odlazak vrhunskog prevodioca, pesnika i esejiste Kolje Mićevića”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2020-12-16.
^ „SAVREMENICI O KOLJI MIĆEVIĆU: Posljednja renesansna ličnost Banjaluke” (на језику: бошњачки). Приступљено 2020-12-17.
^ „KONKURS ZA NAGRADU "KOLJA MIĆEVIĆ": Međunarodno priznanje UKRS za životno delo za prevođenje poezije”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2023-01-05.
^ Kremenović, Mladen. „Kočićev „barutni“ jezik”. Politika Online. Приступљено 2020-12-17.
^ „Посљедњи поздрав за Кољу Мићевића” (на језику: српски). Приступљено 2020-12-16.
^ Вулићевић, Марина. „Спомен на композиторе, жртве Холокауста”. Politika Online. Приступљено 2022-04-14.

Спољашње везе

[:1-1] а ^б Jeremić, Zoran (2020-11-19). „Kolja Mićević, svet po Danteu”. MINUT DO DVANAEST (на језику: српски). Архивирано из оригинала 21. 01. 2021. г. Приступљено 2020-12-17.

[2] Maksimović, Nevena (2020-11-18). „Kolja Mićević domaću književnost smjestio u svjetske okvire”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 2020-12-17.

[politika-3] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј „У Бањалуци преминуо песник Коља Мићевић”. Politika Online. Приступљено 2020-12-16.

[4] Milojević, Milkica. „"HARIZMA KOJA JE OČARALA PARIZ" Bivši ambasador BiH u Francuskoj o Kolji Mićeviću”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-12-17.

[5] Nonin, Piše: Gordana. „Iz pesme „Preteča“ Kolje Mićevića”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2020-12-17.

[6] Jeremić, Zoran (2020-11-19). „Kolja Mićević, svet po Danteu”. MINUT DO DVANAEST (на језику: српски). Архивирано из оригинала 21. 01. 2021. г. Приступљено 2020-12-17.

[7] „Najvažnije vijesti svakog dana”. pobjeda. Приступљено 2020-12-17.

[8] Cvijić, A. „Danteova Komedija”. Politika Online. Приступљено 2020-12-17.

[9] Srpska, RTRS, Radio Televizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Preminuo Kolja Mićević”. DRUŠTVO - RTRS. Приступљено 2020-12-17.

[10] „HVALIO GA JE ČAK I KRLEŽA: Odlazak vrhunskog prevodioca, pesnika i esejiste Kolje Mićevića”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2020-12-16.

[11] „SAVREMENICI O KOLJI MIĆEVIĆU: Posljednja renesansna ličnost Banjaluke” (на језику: бошњачки). Приступљено 2020-12-17.

[12] „KONKURS ZA NAGRADU "KOLJA MIĆEVIĆ": Međunarodno priznanje UKRS za životno delo za prevođenje poezije”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2023-01-05.

[:0-13] Kremenović, Mladen. „Kočićev „barutni“ jezik”. Politika Online. Приступљено 2020-12-17.

[14] „Посљедњи поздрав за Кољу Мићевића” (на језику: српски). Приступљено 2020-12-16.

[15] Вулићевић, Марина. „Спомен на композиторе, жртве Холокауста”. Politika Online. Приступљено 2022-04-14.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]