Костур (Пирот)

Костур
Костур;
	Костур
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пиротски
Град	Пирот
Становништво
— 2011.	241
Географске карактеристике
Координате	43° 08′ 23″ С; 22° 29′ 31″ И / 43.139666° С; 22.492° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	410 m
	Костур Костур на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	010
Регистарска ознака	PI

Костур је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из Према попису из 2011. има 241 становника (према попису из 2002. било је 311 становника).

Овде се налази Врело Костур.

Положај

Извор "Бистар"

Село Костур смештено је у једној благој ували на западном рубу пиротског насеља Барја на северозападном делу пиротске котлине. Село је збијеног типа. Куће су смештене и збијене у малим авлијама (двориштима), и то углавном поред пута. Улице су уске и кривудаве. Врло су постојане јер село је смештено на каменитом терену. У време суше никада није било много прашине, а у време кише није било блата. Сада су све улице и сви сокаци асфалтирани, средствима из самодоприноса грађана и њиховим личним радом, тако да је угодно ићи њима и ноћу јер је уведено и улично осветљење. Село је лоцирано на јужном ободу локалитета Рудине. Рудина је природна каменита · кречњачка греда која се наставља и пружа од планинских узвишења на западу атара села Костура од 3 км и губи се у атару суседног села Блата. Рудине представља природну препреку, али не непремостиву између Костурског поља које је део Пиротске котлине и локалитета Река. Реку чине обрадиве површине на левој обали Пасјачке реке северозападно од Рудине а које су део Костурског атара.

Село Костур има више мала или засеока: Средсело (центар села), Аџијско гувно, Миљћевац, Доња мала, Горња мала, Велковски и Каменосвски крај и Бистар.^[1] Костур нема повољан саобраћајни положај јер се налази западно од села Блата на 500 м. Кроз Блато пролази пут првог реда од Пирота до Бабушнице и даље према Лесковцу. Међутим, Костур није изоловано село, али он је макадамским путем повезан са Расницом и Барје Чифликом, а преко Блата са осталим селима лоцираним у северозападном делу Пиротске котлине повезан је асфалтним путевима. Кад се иде путем од Блата ка Костуру, село се не види у целини, јер се налази у благој ували, али се вили са локалитета Брег.

Центар села

Историја

У атару села Костура постоје извесни показатељи и индикације да је ту у доба Римљана сигурно постојала Mutatio, војничка тврђава или трговачка станица са одморном запрегом. На локалитету самог села, а и широј околини, грађани Костура налазе зидине од камена у којима се малтер потпуно скаменио (стари Римљани су малтер за изградњу тврђава правили од креча и јаја).

Костур, Блато, Понор и Расница значајно се помињу у турским тефтерима половином XV века, Пасјач, Присјан, Мали Суводол и Велики Суводол помињу се у другој половини XVI века, а Барје Чифлик и Војници помињу се касније у време турске окупације. Костур је постојао и раније, али се званично помиње 1447. у попису Тимара нахије "Висока" и "Знепол", као и тимар Сака Караџе.

За време Источне кризе место је са целим (срез Лужнички) крајем од Турака ослободила српска војска. Председник општине Костур, Таса Илић са 195 представника села среза Лужничког је 20. фебруара/4. марта 1878. године послао писмо из Чивлика, српском кнезу Милану Обреновићу. У свом обраћању молили су да их кнез узме у своју заштиту од Бугара; да села припадну кнежевини Србији.^[2] Костур је 1879. године имао 53 куће са 337 душа, међу њима су четири писмена човека а број пореских глава је износио 72.^[3] Село Костур од 1878. године је било средиште Суда костурске општине, односно било је административни центар за села у околини.

Демографија

У насељу Костур живи 270 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,9 година (48,5 код мушкараца и 53,3 код жена). У насељу има 128 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,43.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	836
1953.	811
1961.	700
1971.	618
1981.	513
1991.	416	409
2002.	311	322
2011.	245
2022.	203

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	306	98,39%
Роми	34	0,64%
Македонци	1	0,32%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	0	1
80+	8	16
75—79	12	15
70—74	8	17
65—69	17	11
60—64	15	14
55—59	11	13
50—54	8	9
45—49	12	7
40—44	5	10
35—39	14	5
30—34	9	8
25—29	10	5
20—24	3	2
15—19	9	8
10—14	8	6
5—9	2	6
0—4	4	3
Просек :	48,5	53,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	143	151	156	158	159	145	128

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	30	57	11	17	12	1	0	0	0	0	2,43

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	141	35	88	13	3	2
Женски	141	13	87	38	3	0
УКУПНО	282	48	175	51	6	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	56	10	0	0	26
Женски	31	11	0	0	15
УКУПНО	87	21	0	0	41
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	7	3	1	2
Женски	0	0	1	2	1
УКУПНО	0	7	4	3	3
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	2	0
Женски	1	0	0	0	0
УКУПНО	1	0	1	2	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	1
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	3	0	0	1

Референце

^ Духомир Цветковић, Костур : у част 550-те годишњице од званичног помена села у попису Тимара нахије "Висока и Знепол" : (1447-1997), 2001, стр. 13
^ "Србија 1878. године", зборник докумената, Београд 1978.
^ "Отаџбина", Београд 1880. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] Духомир Цветковић, Костур : у част 550-те годишњице од званичног помена села у попису Тимара нахије "Висока и Знепол" : (1447-1997), 2001, стр. 13

[2] "Србија 1878. године", зборник докумената, Београд 1978.

[3] "Отаџбина", Београд 1880. године

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]