Кориша

Кориша
Кориша;
	Рушевине цркве Св. Петра Коришког
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Призренски
Општина	Призрен
Становништво
— 2011.	5.279
Географске карактеристике
Координате	42° 15′ 31″ С; 20° 47′ 49″ И / 42.2586° С; 20.7969° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	742 m
	Кориша Кориша на карти Србије

Кориша (алб. Korishë) је насељено место у општини Призрен на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 5.279 становника.

Положај

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Кориша површине 1478 ha. Село се налази у Призренском подгору.

Историја

Насеље се први пут помиње 1348. године, у Арханђеловској повељи. Преподобни Петар Коришки је овде рођен. Познат је и његов ујак Марко Коришки.

У Кориши је у 18. веку био парох поп Стојан.^[2] Ту су живели Срби, Албанци и Турци између два светска рата. Постојала је основна школа са учитељима од којих су познати: Шућри Галиб (1926), Живојин Трифуновић (1927), Сељман(овић) Абаз (1929), Живко Моравчевић (1937).

Сакрални објекти

Црква и звоник Светог Марка Коришког (испод дрвета гроб Симе Игуманова), 1992, снимак Драгана Јовановића

Рушевине цркве Светог Николе

Манастир Свети Марко Коришки - Најзначајнији сакрални објекат у Кориши је манастир Св. Марко Коришки. Према сачуваном запису, манастирска црква је саграђена 1467. године. За све време турске владавине манастир је остао неразрушен, а са звоника манастирске цркве огласила су се прва звона по ослобођењу призренског краја од Турака. Једно време манастир је био запустео. Зна се да је у 18. веку манастир био обновљен и насељен, и да се у његовој библиотеци налазила знатна збирка старих књига и рукописа. Ту се чувао и препис Душановог законика, тзв. призренски препис, који се сматра најпотпунијим и најближим оригиналу из 1349. године. Данас се овај препис налази у Народном музеју у Београду.

Испосница Светог Петра Коришког - На брду изнад манастира налази се Испосница Св. Марка Коришког која је тешко приступачна. Испосница потиче из 13. века.

Рушевине цркве Свете Богородице-Свете Пречисте - Рушевине цркве посвећене Богородици налазе се неколико стотина метара на исток од испоснице Светог Петра Коришког, у народу познате као „црква сестре Петра Коришког“.

Црква Светог Петра - Цркву Св. Петра подигао је хиландарски старац Григорије, економ једног хиландарског метоха. По завршетку градње, цркву је 19. маја 1343. године даровао краљу и цару Стефану Душану за привремено седиште митрополита који ће руководити градњом Душанове задужбине — манастира Св. Арханђела код Призрена. Године 1885. Турци су порушили цркву и од њеног материјала направили џамију и турску школу у Кориши. Црква је обновљена након Првог балканског рата и ослобођења 1912. године, али је већ у Првом светском рату поново срушена. Други пут је обновљена 1930. године, али су је Албанци коначно срушили 1941. године. Шездесетих година откопани су и конзервирани њени темељи, и том приликом су пронађени делови фресака изузетне уметничке вредности.

Остаци цркве Светог Николе у Кориши - У селу постоје остаци цркве Св. Николе, у којој је 1860. године пронађена повеља цара Стефана Душана којом оснива манастир Св. Арханђела код Призрена.

Црква Светог Ђорђа - У центру села на гробљу постоје рушевине једноставне једнобродне цркве посвећеној Светом Ђорђу.

Црква Пресвете Богородице код Врела - На крајњем источном делу села Корише у засеоку Врело (које је можда средњовековно Бусино) налази се једнобродна црква покривена каменим плочама. Није познато када је сазидана, али је сликарство из 16. или 17. века у апсиди добрим делом очувано. Преправке архитектуре везују се за 18. и 19. век као и на околним манастирима Св. Марку Коришком и Св. Тројици у Мушутишту.^[3]

Становништво

Према попису из 2011. године, Кориша има следећи етнички састав становништва:

Националност^[1]	2011.^[а]
Албанци	5.278 (99,98%)
други	1 (0,02%)
Укупно	5.279

Демографија^[1]^[4]
Година	Становника
1948.	864
1953.	998
1961.	1.236
1971.	1.980
1981.	3.085
1991.	4.065
2011.	5.279

Напомене

^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.

Референце

^ ^а ^б ^в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
^ "Сион", Београд 1875.
^ Споменици културе у Србији: Црква Пресвете Богородице код Врела
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Види још

Напад на албанске избеглице код Корише

Спољашње везе

Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)

[4] Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.

[попис-1] а ^б ^в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)

[2] "Сион", Београд 1875.

[3] Споменици културе у Србији: Црква Пресвете Богородице код Врела

[5] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]

[3]

[а]

[4]