Корисник:Uros Miladinovicc/песак

Локација и инфраструктура

Метохијски угљени басен у јузној српској покрајни, поред Косовског формиран је по простиранју и реѕервама јос један значајан угљени басен−Метохијски угљени басен. Басен заузима југозападни део Покрајне и простире се од места Исток, на северу, до Призрена, на југу, и до Клине, на истоку, до Пећи, на западу. Јован Цвијић је поделио на три дела: северни- пећки део, средисњи- ђаковачки део, југоисточни- призренско суворечни део. Метохијски басен простире се на поврсини од 1700 км квадратних. Басен, иако није јос увек довоњно проучен није угљоносан на целој површини.

Геологија басена

Геолошку грађу Метохијског угљеног басена цине веома разноврсне стене. Обод и подлога су изграђени од стена млађих палеозоика и тријаса. Основни стуб неогене, чији седименти испуњавају Метохијски басен је познат на основу чега се може закључити да метохијски котлину испуњавају слатководне и угљеносне творевине миоцена, плиоцена и кварцита.

Квалитет угља

истражним бушењем је установљено је да је у питању угаљ истих карактеристика као и угалј у Косовском басену, и да је на дубини од 50 до 10 метара развијен један угљени слој лигнита просечне дебљине око 36 метара. Угаљ садржи влаге око 45%, пепела око 20%, сумпора око 1% и располаже дољом топлотном моћи од 7300−9600 кј.

Транспорт угља

Име

Назив Косово потиче од словенске, српске речи кос — црна птица, а појам Косово означава, на српском језику, област насељену тим птицама. Име Метохија долази од грчке речи метохи, којом су била називана црквена имања, пошто су значајни земљишни поседи са селима у тој области били не само у власништву Пећке патријаршије, него су повељама српских владара, многи њихови поседи у Метохији, укључив и читава села додељивани појединим српским манастирима, пре свега владарским задужбинама, попут Високих Дечана или Светих Архангела. Део владарских поседа у Метохији био је често уступан на трајно коришћење манастиру Хиландару на Светој гори.

Види још

• Косово и Метохија
• Трепча
• Косовски басен
• Лигнит

Литература

• Шаблон:Рурарство на тлу србије, друга књига први том, Петар Јовановић
• Божић, Јованка (2010). Ваљевска села. Ваљево: Графичар. стр. 187. ISBN 978-86-80613-14-7. 
• Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
• Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 

Спољашње везе

[1]