У геолошкој науци преовладава мишљење да је Земља стара око 4,6 милијарди година, што је утврђено одређивањем времена полураспада уранијума и торијума. Време полураспада U238 је 4,51 × 109 година, а Th232 1,39 × 1010 година.
Земља такође има своје магнетно поље, које је — заједно са атмосфером — штити од радијације штетне по жива бића. Атмосфера такође служи као штит за одбијање мањих метеороида; пролазећи кроз атмосферу, они сагоре пре него што стигну до Земљине површине.
Земљин једини познати сателит, Месец, почео је да кружи око Земље пре 4,53 милијарди година. Данас, Земља се окрене око Сунца једном на сваких 366,26 кругова које направи око своје осе (што је једнако цифри од 365,26 соларних дана). Земљина оса се налази под нагибом од arcsin0,397776995 ≈ 23,439 281 061° = 23° 26′ 21,41182″ (тренутно се смањује константном угаоном брзином од ≈ 0,01305˙° = 47″ по веку). Једна од најважнијих последица овог нагиба је мењање годишњих доба на Земљи.
