Корисник:Милош/Дистрибуција Гнуа-Линукса
Урадити
уреди- Оформити део везан за лиценце.
Зашто?
уредиЗашто дистрибуција поред толико других?
уредиПа, није ми намера да направим нешто епохално. Пре ми је циљ да самостално (или са осталим заинтересованим) квалитетно овладам системом Гнуа-Линукса и имам оруђа неопходна за рад: Системе који се лако дају инсталирати, освежити, а који, уз то, имају специфичне намене.
У суштини, сматрам да би сваки администратор Гнуа-Линукса требало да има неку своју дистрибуцију (или специфичну измену неке већ постојеће дистрибуције) коју ће користити за свој лакши рад. Уосталом, сваки администратор има своје скрипте које нешто раде на некој од дистрибуција, чиме их она или он прилагођава својим потребама. Систематизација таквих скрипти већ чини специфичну измену постојеће дистрибуције. Следећи ниво систематизације доноси управо дистрибуцију засновану на неку од већих постојећих (познато је да је велики број дистрибуција заснован на Дебиану, укључујући и широко познати Кнопикс.
Има још разлога, с тим да ћу их дописати једном, касније.
Зашто на Википедији?
уредиЗато што је све што радим на софтверу или документацији слободно и људи то могу читати, користити и мењати. Зато што овако постоји већа могућност да добијем сарадника: Ко учествује у раду на Википедији, ако има сличних склоности као и ја, уверен сам да ће ми се прикључити у неком од пројеката.
Пре него што почнете
уредиДокументација
уреди- Оном ко не зна шта је Гну-Линукс, како рачунари функционишу, како Интернет ради и све остало, препоручио бих да почну од следећих докумената (на енглеском): Unix and Internet Fundamentals HOWTO, How to Become a Hacker, How to Ask Smart Questions, So You Want To Be A Wizard?, From Power-Up to Bash Prompt HOWTO. Ако не знаш енглески, прво га научи, па се онда врати на ову тачку.
- Потом би требало да прочиташ неку књижицу која је увод у систем Гнуа-Линукса. То би могла бити књига Introduction to Linux.
- Инсталирај Гну-Линукс на свом рачунару. За почетак ти препоручујем дистрибуцију SuSE и прелистај специфичну документацију за ову дистрибуцију; али немој дуго бити на њој, већ пређи на дистрибуцију Дебиан и прелистај специфичну документацију за ову дистрибуцију. У случају да не знаш како да инсталираш Гну-Линукс, не знаш како да набавиш копију дистрибуције на CD-овима или неком другом медију или немаш свој рачунар, остави ми поруку, па ћу покушати да ти помогнем.
- Иза тога следи суштина овог пројекта: Прво, научи како се некад правио Гну-Линукс на дискети. Научи да скриптујеш. Потом савладај савремени покретач система Груб. Направи свој мали Гну-Линукс систем на коме ћеш моћи да урадите бар 'cp', 'ls', 'mv', 'rm' и сличне наредбе које су корисне само ако на систему има још нечега.
- Ако ниси пријављена или пријављен, пријави се на српску Википедију, остави ми поруку да желиш да се прикључиш и крени са радом. За почетак би могла или могао написати како си то баш ти направио или направила свој мали Гну-Линукс систем.
- И, на крају, реци ми ако упутсво за читање документације није било довољно: ако сам нешто прескочио.
Основне концепције дистрибуције
уреди- Дистрибуција треба бити "поливалентна". То значи да се ће из једне основне бити могуће створити неодређен број посебних дистрибуција.
- Посебне дистрибуције би се могле поделити на (1) инсталирајуће и (2) живе.
- Инсталирајуће дистрибуције би се инсталирале са медија (CD-ROM, DVD-ROM, дискета и сл.) на локални рачунар. То би могли бити различити типови канцеларијских и серверских инсталација. Узмимо, инсталација за канцеларије посебно прилагођене условима на српском језичком простору; инсталација за сервер за електронску пошту; инсталација за сервер за Веб итд.
- Живе инсталације би се покретале са медија и могле би (али не морају) имати конфигурационе фајлове на локалном рачунару. Такве би дистрибуције могле бити: скуп оруђа за опоравак система; мали или мало већи рутер; дистрибуције за оне који не желе или не могу да инсталирају Гну-Линукс на свој рачунар; специфични сервери који би, тиме што им је систем покренут са неизмењивог медија, били врло безбедни итд.
- У зависности од броја људи који раде на овој дистрибуцији, њена независност би, постепено могла ићи овим правцем: (1) потпуно заснивање на некој бинарној дистрибуцији са одређеним изменама, (2) постепено паковање својих пакета за оне делове система од којих зависи мањи број других апликација, (3) све већи број пакета који се посебно преводе и пакују, (4) бинарно независна дистрибуција или бинарна дистрибуција која је, осим кад су основна системска оруђа и основне библиотеке у питању, независна.
- После десетак година искуства, сматрам да је најваљаније заснивати нову дистрибуцију на дистрибуцији Дебиан.
Почетак рада
уредиПрва дистрибуција
уредиПрва корисна дистрибуција која би се могла направити је систем намењен малом рутеру. Овај систем би био поприлично осакаћен, али би показао како се прави дистрибуција Гнуа-Линукса. Преко тога, може бити врло користан различитим људима (мени, пре свега 0:-) ) у послу.
Назнаке за стварање почетног система
уреди- Узети бинарне фајлове са (неке нове) дистрибуције Дебиан.
- Направити покретачку слику (boot image).
- Стварање коренског фајл-система (root filesystem) на RAM диску.
- Качење (mount) фајл-система са CD-а.
- Подизање мреже.
- Подизање фајервола.
- Стварање скрипте у PHP-у за генерисање конфигурације.
- Постављање пакета на Веб.
Пакети почетног система
уреди- Језгро Линукс. Узмите најновије језгро из стабла 2.6 са FTP сајта ftp://ftp.kernel.org/pub/linux/kernel/v2.6/ (у овом тренутку, 2004/09/06, то је језгро 2.6.8.1). Директна веза према тој верзији је ftp://ftp.kernel.org/pub/linux/kernel/v2.6/linux-2.6.8.1.tar.bz2.
- Пакет изузетно малих оруђа: asmutils. Узмите најновији изворни код овог пакета са сајта http://linuxassembly.org/asmutils.html (у овом тренутку, 2004/09/06, то је верзија 0.17. Директна веза према тој верзији је http://linuxassembly.org/asmutils/asmutils-0.17.tar.gz.
- Пакет са малим оруђима: busybox. Узмите најновији изворни код овог пакета са сајта http://www.busybox.net/downloads/ (у овом тренутку , 2004/09/06, то је верзија 1.00-rc3). Директна веза према тој верзији је http://www.busybox.net/downloads/busybox-1.00-rc3.tar.bz2.
- Пакет за безбедну везу са удаљеним рачунарима ssh (односно, његова слободна верзија openssh). Узмите најновији изворни код овог пакета са сајта ftp://ftp.openbsd.org/pub/OpenBSD/OpenSSH/portable/ (у овом тренутку, 2004/09/06, то је верзија 3.9p1). Директна веза према тој верзији је ftp://ftp.openbsd.org/pub/OpenBSD/OpenSSH/portable/openssh-3.9p1.tar.gz.
- Пакет за рутирање података iproute2. Узмите најновији изворни код овог пакета са сајта http://developer.osdl.org/dev/iproute2/download/ (у овом тренутку, 2004/09/06, то је верзија 2.6.9-ss040831). Директна веза према тој верзији је http://developer.osdl.org/dev/iproute2/download/iproute2-2.6.9-ss040831.tar.gz.