Коринтски савез
Коринтски савез, понекад навођен и као Хеленски савез (from Greek Ἑλληνικός Hellenikos, "pertaining to Greece and Greeks"[1][2][3]), био је савез старогрчких полиса које је током зиме 338/337. п. н. е. основао македонски краљ Филип II.[4] Чланови савеза су имали право да задрже властите уставе, али су, с друге стране, били дужни да спрече сваки чин агресије, односно да дају одређени број војника у заједничку стајаћу војску, сразмјерно својој величини. Савез је имао заједничку скупштину - синедрион - који се састајао у Коринту. Филип II је одмах по оснивању од стране синедрија именован командантом војске.
Разлог због кога је Филип основао Савез било је настојање да себи осигура савезнике пред предстојећи поход на Персија,[5][6][7] с којим је у доба краља Артаксеркса III дошао у сукоб због персијске помоћи граду Перинту на тракијској обали. Филип је као разлог за повод навео одмазду за пустошења које су Персијанци починили по Грчкој за вријеме грчко-персијских ратова 480. п. н. е.
С друге стране, Филипу је Савез такође служио и као средство одржавања македонске хегемоније над Грчком, успостављене након што су у бици код Херонеје поражени његови главни супарници Атина и Теба. Савез је тако Филипу дозволио да држи македонске гарнизоне у Коринту, Теби, Пидни и Амбракији. Једини полис који није пристао да уђе у Савез те тако очувао независност била је Спарта. Након Филипове смрти се дио чланица Савеза побунио, али је ту побуну сурово угушио Александар Велики, те је Коринтски савез судјеловао у његовом походу на Азију.
Исократ је првобитно подстицао краља Филипа (у Исократовој беседи Филипу), 346. пне, да уједини Грчку против Персијанаца.[8][9] Након битке код Херонеје, Лигу је контролисао краљ Филип.
Назив 'Коринтска лига' измислили су модерни историчари јер се први савет Лиге одржао у Коринту, а грчку реч синедрион је боље превести као конгрес или конференција него лига. Ова организација је била први пут у историји да су се грчки градови-државе (са значајним изузетком Спарте, која ће се придружити тек касније под Александровим условима) ујединили под једним политичким ентитетом.[10]
Организација
уредиЛигом су управљали Хегемон[11][12][13] (strategos autokrator[14][15] у војном контексту),[16] Синедрион[17] (веће) и Дикастај (судије). Декрети лиге су издати у Коринту, Атини, Делфима, Олимпији и Пидни.[18] Лига је одржавала војску коју су плаћивале државе чланице у приближној сразмери са њиховом величином, док је Филип успоставио хеленске гарнизоне (којима су командовали фоурарчи, или команданти гарнизона) у Коринту, Теби, Пидни[19] и Амбракији.
Уговор о заједничком миру
уреди(Фрагментарни натпис пронађен у Атини)[20][21]
Текст
уреди| „ | [․․․․․․․․․21․․․․․․․․․․ Ποσ]ειδῶ ․․5․․
․․․․․․․․․․22․․․․․․․․․․ς ἐμμεν[ῶ ․․․․] ․․․․․․․․․․22․․․․․․․․․․νον[τ]ας τ․․․․ [․․․․․․․․18․․․․․․․․ οὐδ]ὲ ὅπλα ἐ[π]οί[σω ἐ]- [πὶ πημονῆι ἐπ’ οὐδένα τῶν] ἐμμενόντ[ω]ν ἐν τ- [οῖς ὅρκοις οὔτε κατὰ γῆν] οὔτε κατὰ [θ]άλασ- [σαν· οὐδὲ πόλιν οὐδὲ φρο]ύριον καταλήψομ- [αι οὔτε λιμένα ἐπὶ πολέ]μωι οὐθενὸς τῶν τ- [ῆς εἰρήνης κοινωνούντ]ων τέχνηι οὐδεμι- [ᾶι οὔτε μηχανῆι· οὐδὲ τ]ὴν βασιλείαν [τ]ὴν Φ- [ιλίππου καὶ τῶν ἐκγόν]ων καταλύσω ὀδὲ τὰ- [ς πολιτείας τὰς οὔσας] παρ’ ἑκάστοις ὅτε τ- [οὺς ὅρκους τοὺς περὶ τ]ῆς εἰρήνης ὤμνυον· [οὐδὲ ποιήσω οὐδὲν ἐνα]ντίον ταῖσδε ταῖς [σπονδαῖς οὔτ’ ἐγὼ οὔτ’ ἄλ]λωι ἐπιτρέψω εἰς [δύναμιν, ἀλλ’ ἐάν τις ποε̑ι τι] παράσπονδ[ον] πε- [ρὶ τὰς συνθήκας, βοηθήσω] καθότι ἂν παραγ- [γέλλωσιν οἱ ἀεὶ δεόμενοι] καὶ πολεμήσω τῶ- [ι τὴν κοινὴν εἰρήνην παρ]αβαίνοντι καθότι [ἂν ἦι συντεταγμένον ἐμαυ]τῶι καὶ ὁ ἡγε[μὼ]- [ν κελεύηι ․․․․․12․․․․․ κα]ταλείψω τε․․ — — — — — — — — — — — — — :𐅃 [— — — — — — — — — — : Θεσ]σαλῶν :Δ [— — — — — — — — — — — ῶ]ν :ΙΙ [— — — — — — — — — Ἐλειμ]ιωτῶν :Ι [— — — — Σαμοθράικων καὶ] Θασίων :ΙΙ — — — — — — — — — ων :ΙΙ: Ἀμβρακιωτ[ῶν] [— — — — — — — ἀ]πὸ Θράικης καὶ [— — — — — :] Φωκέων :ΙΙΙ: Λοκρῶν :ΙΙΙ [— — — — Οἰτ]αίων καὶ Μαλιέων καὶ [Αἰνιάνων :ΙΙΙ: — καὶ Ἀγ]ραίων καὶ Δολόπων :𐅃 [— — — — — — : Πε]ρραιβῶν :ΙΙ [— — — — — : Ζακύνθο]υ καὶ Κεφαληνίας :ΙΙΙ |
” |
Превод
уреди| „ | Заклетва. Кунем се Зевсом, Гејом, Хелиосом, Посејдоном и свим боговима и богињама. Држаћу се заједничког мира и нећу прекршити споразум са Филипом, нити ћу се наоружавати на копну или на мору, штетећи било коме од оних који се придржавају заклетве. Нити ћу узети било који град, или тврђаву, нити луку занатом или умишљајем, са намером рата против учесника рата. Нити ћу збацити краљевство Филипа или његових потомака, нити уставе који постоје у свакој држави, када су положили заклетву на мир. Нити ћу учинити било шта супротно овим споразумима, нити ћу дозволити било коме другом колико год је то могуће. Али ако неко почини било какво кршење уговора, ја ћу ићи у подршку на позив оних којима је потребно и борићу се против прекршилаца заједничког мира, како одлучи (савет) и позива хегемон и нећу напустити--------
Тесалијани--Елимиоти--Самотрачани и Тасисани---Амбрациоти---из Тракије и---Фокиђани, Локри Етајци и Малијци и Инјни -- и Етолијци и Долопи --- Переби --- од Закинтоса и од Кефалонијци. |
” |
Лига током Александријских похода
уредиОдлуку о уништењу Тебе као прекршиоца горе наведене заклетве донео је савет Коринтског савеза великом већином.[22] Осим кршења заклетве, савет је оценио да су Тебанци на тај начин коначно кажњени за издају Грка током Персијских ратова.[23][24] Лигу помиње Аријан (I, 16, 7), после битке код Граника (334. пне). Александар је послао 300 панопија у храм Атинине палате у Атини, са следећим натписом.
| „ | Александар, син Филипов, и Хелене, осим Лакедемонаца, од варвара који насељавају Азију[25] | ” |
Такође, Диодор Сикулски (Βίβλος ΙΖ’ 48.[6]) помиње одлуку Сабора из 333. пне, после битке код ИсЕ, да пошаље амбасадоре Александру који ће донети Изузетност Грчке (златни венац).[26] Током 331. пне, након битке код Мегалополиса, Спарта је затражила од Александра услове, на које је он пристао под условом да се Лакедемонци сада придруже Коринтском савезу.[27] Током азијског похода, Антипатар је постављен за заменика хегемона Лиге[28] док је Александар лично препоручио Атињанима да скрену пажњу на те предмете; у случају да му се нешто деси, Атина би преузела власт у Грчкој.[29]
Последице
уредиЛига је распуштена после Ламијског рата (322. пне).[30] Током 302. пне Антигон I Монофталм и његов син Деметрија Полиоркета покушали су да оживе федерацију против Касандра. Антигон III Досон (македонски краљ од 229. пне до 221. пне) је такође оживео Лигу против Спарте током 224. пне.[31]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Ἑλληνικός, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus
- ^ Diodorus Siculus, Book 16, 64.[3]: «Φίλιππος ἀπὸ τούτων τῶν χρόνων ἀεὶ μᾶλλον αὐξόμενος τὸ τελευταῖον διὰ τὴν εἰς τὸ θεῖον εὐσέβειαν ἡγεμὼν ἀπεδείχθη τῆς Ἑλλάδος πάσης καὶ μεγίστην βασιλείαν τῶν κατὰ τὴν Εὐρώπην περιεποιήσατο»
- ^ The reason Arrian wrote about Alexander: «ἀλλ᾽ οὐκ ἔστιν ὅστις ἄλλος εἷς ἀνὴρ τοσαῦτα ἢ τηλικαῦτα ἔργα κατὰ πλῆθος ἢ μέγεθος ἐν Ἕλλησιν ἢ βαρβάροις ἀπεδείξατο» Arrian, Alexander Anabasis [1.12.4.]
- ^ Diodorus Siculus, Book 16, 89.[3] «διόπερ ἐν Κορίνθῳ τοῦ κοινοῦ συνεδρίου συναχθέντος διαλεχθεὶς περὶ τοῦ πρὸς Πέρσας πολέμου καὶ μεγάλας ἐλπίδας ὑποθεὶς προετρέψατο τοὺς συνέδρους εἰς πόλεμον. τέλος δὲ τῶν Ἑλλήνων ἑλομένων αὐτὸν στρατηγὸν αὐτοκράτορα τῆς Ἑλλάδος μεγάλας παρασκευὰς ἐποιεῖτο πρὸς τὴν ἐπὶ τοὺς Πέρσας στρατείαν...καὶ τὰ μὲν περὶ Φίλιππον ἐν τούτοις ἦν»
- ^ Arrian, Alexander Anabasis, [4.11.7.] «καὶ ἐγὼ τῆς Ἑλλάδος μεμνῆσθαί σε ἀξιῶ, ὦ Ἀλέξανδρε, ἧς ἕνεκα ὁ πᾶς στόλος σοι ἐγένετο, προσθεῖναι τὴν Ἀσίαν τῇ Ἑλλάδι»
- ^ Kinzl, Konrad H. (2010). A Companion to the Classical Greek World. Wiley-Blackwell. стр. 553. ISBN 978-1444334128. „He [Philip] also recognized the power of pan-Hellenic sentiment when arranging Greek affairs after his victory at Chaironeia: a pan-Hellenic expedition against Persia ostensibly was one of the main goals of the League of Corinth.”
- ^ Davis Hanson, Victor (2012). Makers of Ancient Strategy: From the Persian Wars to the Fall of Rome. Princeton University Press. стр. 119. ISBN 978-0691156361. „Afterwards he [Alexander] revived his father's League of Corinth, and with it his plan for a pan-Hellenic invasion of Asia to punish the Persians for the suffering of the Greeks, especially the Athenians, in the Greco-Persian Wars and to liberate the Greek cities of Asia Minor.”
- ^ Philip [16]: «μέλλω γάρ σοι συμβουλεύειν προστῆναι τῆς τε τῶν Ἑλλήνων ὁμονοίας καὶ τῆς ἐπὶ τοὺς βαρβάρους στρατείας: ἔστι δὲ τὸ μὲν πείθειν πρὸς τοὺς Ἕλληνας συμφέρον, τὸ δὲ βιάζεσθαι πρὸς τοὺς βαρβάρους χρήσιμον. ἡ μὲν οὖν περιβολὴ παντὸς τοῦ λόγου τοιαύτη τίς ἐστιν» [1]
- ^ Harle, Vilho (1998). Ideas of Social Order in the Ancient World. Praeger. стр. 24. ISBN 031330582X. „The idea of the city-state was first challenged by the ideal of pan-Hellenic unity supported by some writers and orators, among which the Athenian Isocrates became a leading proponent with his Panegyrics of 380 suggesting a Greek holy war against Persia. However, only the rise of Macedonia made the realization of pan-Hellenic unity possible.”
- ^ Pohlenz, Max (1966). Freedom in Greek Life and Thought: The History of an Ideal. Springer. стр. 20. ISBN 978-90-277-0009-4.
- ^ Diodorus Siculus, Book 16, 91.[2]: «ἐπὶ δὲ τούτων Φίλιππος ὁ βασιλεὺς ἡγεμὼν ὑπὸ τῶν Ἑλλήνων καθεσταμένος καὶ τὸν πρὸς Πέρσας πόλεμον ἐνστησάμενος Ἄτταλον μὲν καὶ Παρμενίωνα προαπέστειλεν εἰς τὴν Ἀσίαν, μέρος τῆς δυνάμεως δοὺς καὶ προστάξας ἐλευθεροῦν τὰς Ἑλληνίδας πόλεις»
- ^ Plutarch, Alexander [14.1] «Εἰς δὲ τὸν Ἰσθμὸν τῶν Ἑλλήνων συλλεγέντων καὶ ψηφισαμένων ἐπὶ Πέρσας μετ᾽ Ἀλεξάνδρου στρατεύειν, ἡγεμὼν ἀνηγορεύθη»
- ^ Alexander’s letter to Darius after the battle of Issus: «Οι υμέτεροι πρόγονοι ελθόντες εις Μακεδονίαν και εις την άλλην Ελλάδα κακώς εποίησαν ημάς. Εγώ δε των Ελλήνων ηγεμών κατασταθείς και τιμωρήσασθαι βουλόμενος Πέρσας διέβην ες Ασίαν, υπαρξάντων υμών» Arrian, Alexander Anabasis [2.14.4.]
- ^ Diodorus, Book 17.3[9]: «τοῦ δ᾽ Ἀλεξάνδρου παραγγείλαντος εἰς Κόρινθον ἀπαντᾶν τάς τε πρεσβείας καὶ τοὺς συνέδρους, ἐπειδὴ συνῆλθον οἱ συνεδρεύειν εἰωθότες, διαλεχθεὶς ὁ βασιλεὺς καὶ λόγοις ἐπιεικέσι χρησάμενος ἔπεισε τοὺς Ἕλληνας ψηφίσασθαι στρατηγὸν αὐτοκράτορα τῆς Ἑλλάδος εἶναι τὸν Ἀλέξανδρον καὶ συστρατεύειν ἐπὶ τοὺς Πέρσας ὑπὲρ ὧν εἰς τοὺς Ἕλληνας ἐξήμαρτον»
- ^ Diodorus Sicilus, Book 16, Τάδε ἔνεστιν ἐν τῇ ἑκκαιδεκάτῃ τῶν Διοδώρου ἱστορικῶν βίβλων: «ὡς οἱ Ἕλληνες αὐτοκράτορα στρατηγὸν εἵλοντο Φίλιππον. ὡς Φίλιππος μέλλων διαβαίνειν εἰς τὴν Ἀσίαν ἀνῃρέθη»
- ^ Alexander the Great: A New History By Alice Heckel, Waldemar Heckel, Lawrence A. Tritle Page 103 ISBN 1-4051-3082-2
- ^ Diodorus Sicilus, Book 16, 89.[3]: «διόπερ ἐν Κορίνθῳ τοῦ κοινοῦ συνεδρίου συναχθέντος διαλεχθεὶς περὶ τοῦ πρὸς Πέρσας πολέμου καὶ μεγάλας ἐλπίδας ὑποθεὶς προετρέψατο τοὺς συνέδρους εἰς πόλεμον»
- ^ A History of Macedonia: Volume II: 550-336 B.C. Page 639 ISBN 0-19-814814-3
- ^ Diodorus Sicilus, Book 16.8.[3]: «τόπων εὐφυῶς πολλὰ συνεβάλετο τῷ Φιλίππῳ πρὸς αὔξησιν. εὐθὺ γὰρ τὴν μὲν Πύδναν ἐχειρώσατο»
- ^ IG II² 236
- ^ Rhodes, P.J. and Robin Osborne. Greek Historical Inscriptions, 404-323 BC, p. 373 ISBN 0-19-921649-5
- ^ Arrian 1.9.9-10, Diodorus Siculus 17.14.1, Justin 11.3.6
- ^ Arrian [1.9.7] «ὡς τῆς τε ἐν τῷ Μηδικῷ πολέμῳ προδοσίας τῶν Ἑλλήνων διὰ μακροῦ ταύτην δίκην ἐκτίσαντας Θηβαίους»
- ^ Diodorus Siculus, Book 17, 14.[2][3][4]: «τοὺς δὲ συνέδρους τῶν Ἑλλήνων συναγαγὼν ἐπέτρεψε τῷ κοινῷ συνεδρίῳ πῶς χρηστέον τῇ πόλει τῶν Θηβαίων. [2] προτεθείσης οὖν βουλῆς τῶν ἀλλοτρίως διακειμένων τοῖς Θηβαίοις τινὲς ἐπεχείρουν συμβουλεύειν ἀπαραιτήτοις τιμωρίαις δεῖν περιβαλεῖν αὐτούς, ἀπεδείκνυον δ᾽ αὐτοὺς τὰ τῶν βαρβάρων πεφρονηκότας κατὰ τῶν Ἑλλήνων: καὶ γὰρ ἐπὶ Ξέρξου συμμαχοῦντας τοῖς Πέρσαις ἐστρατευκέναι κατὰ τῆς Ἑλλάδος καὶ μόνους τῶν Ἑλλήνων ὡς εὐεργέτας τιμᾶσθαι παρὰ τοῖς βασιλεῦσι τῶν Περσῶν καὶ πρὸ τῶν βασιλέων τοῖς πρεσβεύουσι τῶν Θηβαίων τίθεσθαι θρόνους. [3] πολλὰ δὲ καὶ ἄλλα τοιαῦτα διελθόντες παρώξυναν τὰς τῶν συνέδρων ψυχὰς κατὰ τῶν Θηβαίων καὶ πέρας ἐψηφίσαντο τὴν μὲν πόλιν κατασκάψαι, τοὺς δ᾽ αἰχμαλώτους ἀποδόσθαι, τοὺς δὲ φυγάδας τῶν Θηβαίων ἀγωγίμους ὑπάρχειν ἐξ ἁπάσης τῆς Ἑλλάδος καὶ μηδένα τῶν Ἑλλήνων ὑποδέχεσθαι Θηβαῖον. [4] ὁ δὲ βασιλεὺς ἀκολούθως τῇ τοῦ συνεδρίου γνώμῃ τὴν μὲν πόλιν κατασκάψας»
- ^ I.16.7
- ^ Diodorus Siculus, Book ΙΖ' 48.[6] «οἱ δὲ σύνεδροι τῶν Ἑλλήνων ἐψηφίσαντο πέμψαι πρέσβεις πεντεκαίδεκα στέφανον φέροντας χρυσοῦν παρὰ τῆς Ἑλλάδος ἀριστεῖον Ἀλεξάνδρῳ καὶ συνησθησομένους τῇ κατὰ Κιλικίαν νίκῃ»
- ^ Savill, Agnes. Alexander the Great and his Time, p. 44 ISBN 0-88029-591-0
- ^ Alexander the Great: a reader By Ian Worthington Page 305 ISBN 0-415-29187-9
- ^ Plutarch, Alexander [13.1] & [13.2]: «Ἀθηναίοις δὲ διηλλάγη...ἀλλὰ καὶ προσέχειν ἐκέλευσε τοῖς πράγμασι τὸν νοῦν τὴν πόλιν, ὡς εἴ τι συμβαίη περὶ αὐτὸν, ἄρξουσαν τῆς Ἑλλάδος»
- ^ Pomeroy, Sarah B. Ancient Greece: A Political, Social, and Cultural History, p. 467 ISBN 0-19-509742-4
- ^ Trever, Albert Augustus. History of Ancient Civilization, Volume 1, p. 479 ISBN 0-7735-2890-3
Литература
уреди- Autenrieth, Georg (1891). A Homeric Dictionary for Schools and Colleges. New York: Harper and Brothers.
- Bard, Kathryn A. (1999). Encyclopaedia of the Archaeology of Ancient Egypt. New York: Routledge. ISBN 978-1-134-66524-2.
- Borza, Eugene N. (1999). Before Alexander: Constructing Early Macedonia. Claremont, CA: Regina Books. ISBN 0-941690-97-0.
- Bryant, Joseph M. (1996). Moral Codes and Social Structure in Ancient Greece: A Sociology of Greek Ethics from Homer to the Epicureans and Stoics. Albany, NY: State University of New York Press. ISBN 0-7914-3042-1.
- Chamoux, François (2002). Hellenistic Civilization. Oxford, UK: Blackwell Publishing. ISBN 0-631-22241-3.
- Errington, Robert M. (1974). „Macedonian 'Royal Style' and Its Historical Significance”. The Journal of Hellenic Studies. 94: 20—37. JSTOR 630417. S2CID 162629292. doi:10.2307/630417.
- Fine, John Van Antwerp (1983). The Ancient Greeks: A Critical History
. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 0-674-03314-0. - Hammond, Nicholas Geoffrey Lemprière (2001). Collected Studies: Further Studies on Various Topics. Amsterdam: Hakkert.
- Hammond, Nicholas Geoffrey Lemprière (1993). Studies concerning Epirus and Macedonia before Alexander. Amsterdam: Hakkert. ISBN 9789025610500.
- Hammond, Nicholas Geoffrey Lemprière (1989). The Macedonian State: Origins, Institutions, and History. Oxford, UK: Clarendon Press. ISBN 0-19-814883-6.
- Jones, Archer (2001). The Art of War in the Western World. Champaign, IL: University of Illinois Press. ISBN 0-252-06966-8.
- Levinson, David (1992). Encyclopedia of World Cultures. 1. Boston, MA: G.K. Hall. ISBN 978-0-8168-8840-5.
- Starr, Chester G. (1991). A History of the Ancient World. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-506628-6.
- Toynbee, Arnold Joseph (1981). The Greeks and Their Heritages . Oxford, UK: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-215256-5.
- Wilcken, Ulrich (1967). Alexander the Great . New York: W.W. Norton and Company, Inc. ISBN 978-0-393-00381-9.
- Autenrieth, Georg (1891). A Homeric Dictionary for Schools and Colleges. New York: Harper and Brothers.
- Bard, Kathryn A. (1999). Encyclopaedia of the Archaeology of Ancient Egypt. New York: Routledge. ISBN 978-1-134-66524-2.
- Borza, Eugene N. (1999). Before Alexander: Constructing Early Macedonia. Claremont, CA: Regina Books. ISBN 0-941690-97-0.
- Bryant, Joseph M. (1996). Moral Codes and Social Structure in Ancient Greece: A Sociology of Greek Ethics from Homer to the Epicureans and Stoics. Albany, NY: State University of New York Press. ISBN 0-7914-3042-1.
- Chamoux, François (2002). Hellenistic Civilization. Oxford, UK: Blackwell Publishing. ISBN 0-631-22241-3.
- Errington, Robert M. (1974). „Macedonian 'Royal Style' and Its Historical Significance”. The Journal of Hellenic Studies. 94: 20—37. JSTOR 630417. S2CID 162629292. doi:10.2307/630417.
- Fine, John Van Antwerp (1983). The Ancient Greeks: A Critical History . Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 0-674-03314-0.
- Hammond, Nicholas Geoffrey Lemprière (2001). Collected Studies: Further Studies on Various Topics. Amsterdam: Hakkert.
- Hammond, Nicholas Geoffrey Lemprière (1993). Studies concerning Epirus and Macedonia before Alexander. Amsterdam: Hakkert. ISBN 9789025610500.
- Hammond, Nicholas Geoffrey Lemprière (1989). The Macedonian State: Origins, Institutions, and History. Oxford, UK: Clarendon Press. ISBN 0-19-814883-6.
- Jones, Archer (2001). The Art of War in the Western World. Champaign, IL: University of Illinois Press. ISBN 0-252-06966-8.
- Levinson, David (1992). Encyclopedia of World Cultures. 1. Boston, MA: G.K. Hall. ISBN 978-0-8168-8840-5.
- Starr, Chester G. (1991). A History of the Ancient World. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-506628-6.
- Toynbee, Arnold Joseph (1981). The Greeks and Their Heritages . Oxford, UK: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-215256-5.
- Wilcken, Ulrich (1967). Alexander the Great . New York: W.W. Norton and Company, Inc. ISBN 978-0-393-00381-9.
