Концерт код Хајдучке чесме (албум)
Концерт код Хајдучке чесме је први концертни албум групе Бијело дугме из 1977. године у издању Југотона. Материјал за плочу је снимљен у Београду, Новом Саду и Сарајеву, опремом љубљанског студија "Академик".
| Концерт код Хајдучке чесме | ||||
|---|---|---|---|---|
.jpg) | ||||
| Албум уживо: Бијело дугме | ||||
| Издат | 1977. | |||
| Жанр | рокенрол | |||
| Трајање | 49 мин 26 сек | |||
| Издавач | Југотон | |||
| Продуцент | Владимир Михаљек | |||
| Дискографија | ||||
| ||||
Позадина
уредиТоком промотивне турнеје за трећи студијски албум бенда, Ето! Баш хоћу!, Бијело Дугме је доживјело бројне потешкоће, од сукоба унутар бенда до техничких проблема и све мање посјећености. Након три године проведене на врху југословенске рок сцене, бенд се изненада суочио са јасним падом популарности. У комбинацији са одређеним прекидом због позива двадесетседмогодишњег лидера Горана Бреговића на обавезну војску, Бијело дугме нашло се у малој колотечини тражећи да преокрене негативни тренд како се турнеја ближи крају. На предлог новинара и Бреговићевог блиског повереника Пеце Поповића, одлучили су да одрже велики концерт на отвореном на београдској Хајдучкој чесми са бесплатним улазом — у нади да ће турнеју завршити на спектакуларан начин, као и да ће своје обожаваоце оставити на позитивној ноти пре привременог расформирање због предстојеће Бреговићеве војне дужности.
Концерту, одржаном у недељу, 28. августа 1977. године, присуствовало је између 70.000 и 100.000 гледалаца, што је била највећа публика на рок концертима у Југославији до тада.[1] После уводних дела (Слађана Милошевић, Тако, Здраво, Џаџо, Сунцокрет, Ибн Туп и Леб и сол[2]), Бијело дугме одсвирало успјешан концерт. Међутим, након што је звучни запис концерта звучао лоше на траци због техничких ограничења и широког отвореног простора, бенд је 25. октобра 1977. одсвирао још једну наступ у дворани Ђуро Ђаковић у Сарајеву, што је стварни наступ који се чуо на албуму. На крају, једини део оригиналног концерта Хајдучке чесме који је завршио на албуму биле су реакције публике после сваке песме.[1]
Концерт код Хајдучке чесме испоставиће се као последњи албум бенда са клавијатуристом Лазом Ристовским и бубњаром Ипом Ивандићем, бар за сада, јер су њих двојица одлучили да напусте групу након што су 1978. објавили сопствени пратећи пројекат, албум Стижемо. Обојица су се на крају поново придружили Бијелом дугмету; Ивандић 1982. и Ристовски 1984. године.[1]
Листа пјесама
уреди- „Кад би' био бијело дугме“ (8:35)
- „Ништа мудро“ (2:39)
- „Блуз за моју бившу драгу“ (6:26)
- „Селма“ (3:28)
- „Има нека тајна веза“ (3:18)
- „Све ћу да ти дам, само да заиграм“ (4:51)
- „Патим ево десет дана“ (4:28)
- „Да сам пекар“ (3:37)
- „Тако ти је, мала моја, кад љуби Босанац“ (3:47)
- „Не спавај, мала моја, музика док свира“ (3:08)
- „Ето! Баш хоћу!" (5:04)
Чланови групе
уреди- Жељко Бебек - вокал
- Горан Бреговић - гитара
- Горан Ивандић - бубњеви
- Зоран Реџић - бас-гитара
- Лазо Ристовски - клавијатуре
Сарадници
уреди- Горан Бреговић - продуцент
- Војно Кундић и Синиша Шкарица - уредници
- Миро Бевц - тонски мајстор
- Бранко Подбрежнички - тонски асистент
- Владимир Јовановић - омот
Наслеђе
уредиАлбум је 1998. године завршио на 74. месту на листи 100 највећих југословенских рок и поп албума.[3]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в Janjatović, Petar (2007). YU rock enciklopedija : 1960-2006. Petar Janjatović. ISBN 978-86-905317-1-4. OCLC 191751768.
- ^ Vesić, Dušan (2014). Šta bi dao da si na mom mjestu : Bijelo dugme. Naklada Ljevak. ISBN 978-953-303-751-6. OCLC 905270956.
- ^ Antonić, Duško; Štrbac, Danilo (1998). YU 100 : najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike. autori. OCLC 439240601.
Литература
уреди- Janjatović, Petar (2007). Ex YU rock enciklopedija. Beograd: P. Janjatović. COBISS.SR 137175308.
Спољашње везе
уредиКонцерт код Хајдучке чесме на сајту Discogs (језик: енглески)