Контраши

Контраши су биле разне подржане и финансиране десничарске побуњеничке групе које су биле активне од 1979. до почетка 1990-их у опозицији комунистичким Сандинистима из Националне владе за обнову у Никарагви која је на власт дошла 1979. године након Никарагванске револуције.

Међу одвојеним контра групама, Никарагванске демократске снаге (ФДН) појавиле су се као највеће до сада. 1987. године су се практично све контра организације, барем номинално, ујединиле у никарагвански отпор.

Током рата против владе Никарагве, Контраши су починили бројна кршења људских права и користили терористичку тактику.^[1] ^[2]^[3]^[4]^[5] Ове акције су се често систематски спроводиле као део стратегије Контраша. Присталице Контраша покушале су умањити та кршења, посебно Реганова администрација у САД, која се ангажовала у кампањи беле пропаганде како би променила јавно мњење у корист Контраша,^[6] док је прикривено подстицала Контраше да нападају цивилне циљеве.^[7]

Од ране фазе побуњеници су добијали финансијску и војну подршку владе Сједињених Држава и њихов војни значај је пресудно зависио од тога. Након што је Конгрес забранио америчку подршку, Реганова администрација је прикривено наставила да их финансира. Ове илегалне активности кулминирале су афером данас познатом као Иран-Контра.

Термин „контра“ скраћен је од la contrarrevolución, „контрареволуција“.

Референце

^ Feldmann, Andreas E.; Perälä, Maiju (2004). „Reassessing the Causes of Nongovernmental Terrorism in Latin America”. Latin American Politics and Society. 46 (2): 101—132. S2CID 154678732. doi:10.1111/j.1548-2456.2004.tb00277.x. .
^ Greg Grandin; Gilbert M. Joseph (2010). A Century of Revolution. Durham, North Carolina: Duke University Press. p. 89. ISBN 978-0822392859.
^ „Ottawa Citizen - Google News Archive Search”. news.google.com. Приступљено 2021-02-14.
^ Jongman, Albert J. (1988). Political Terrorism: A New Guide To Actors, Authors, Concepts, Data Bases, Theories, And Literature (на језику: енглески). Transaction Publishers. ISBN 978-1-4128-1566-6.
^ Theoharis, Athan G.; Immerman, Richard H.; Kathryn Olmsted; John Prados (2006). The Central Intelligence Agency : security under scrutiny. Internet Archive. Westport, Conn. : Greenwood Press. ISBN 978-0-313-33282-1.
^ Fried, Amy (1997). Muffled Echoes: Oliver North and the Politics of Public Opinion (на језику: енглески). Columbia University Press. ISBN 978-0-231-10820-1.
^ Booth, John A.; Wade, Christine J.; Walker, Thomas (2014-07-22). Understanding Central America: Global Forces, Rebellion, and Change (на језику: енглески). Avalon Publishing. ISBN 978-0-8133-4958-9.

[1] Feldmann, Andreas E.; Perälä, Maiju (2004). „Reassessing the Causes of Nongovernmental Terrorism in Latin America”. Latin American Politics and Society. 46 (2): 101—132. S2CID 154678732. doi:10.1111/j.1548-2456.2004.tb00277.x. .

[2] Greg Grandin; Gilbert M. Joseph (2010). A Century of Revolution. Durham, North Carolina: Duke University Press. p. 89. ISBN 978-0822392859.

[3] „Ottawa Citizen - Google News Archive Search”. news.google.com. Приступљено 2021-02-14.

[4] Jongman, Albert J. (1988). Political Terrorism: A New Guide To Actors, Authors, Concepts, Data Bases, Theories, And Literature (на језику: енглески). Transaction Publishers. ISBN 978-1-4128-1566-6.

[5] Theoharis, Athan G.; Immerman, Richard H.; Kathryn Olmsted; John Prados (2006). The Central Intelligence Agency : security under scrutiny. Internet Archive. Westport, Conn. : Greenwood Press. ISBN 978-0-313-33282-1.

[6] Fried, Amy (1997). Muffled Echoes: Oliver North and the Politics of Public Opinion (на језику: енглески). Columbia University Press. ISBN 978-0-231-10820-1.

[7] Booth, John A.; Wade, Christine J.; Walker, Thomas (2014-07-22). Understanding Central America: Global Forces, Rebellion, and Change (на језику: енглески). Avalon Publishing. ISBN 978-0-8133-4958-9.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]