Википедија

Контрола рађања

(преусмерено са Контрацепција)

Контрола рађања (контрола зачећа, контрацепција, контрола плодности) јесте метода или средство за спречавање нежељене трудноће.[1] У контролу зачећа спада; планирање породице, сигуран полни однос и набавка и употреба средстава за спречавање зачећа.[2][3] Део средстава за контролу зачећа, као што мушких кондоми или женске мембране, могу да истовремено помогну и спречавању полно преносивих инфекција (полних болести).[4][5] Контрола зачећа, као начин заштите од нежељене трудноће користе се још од античког доба, али ефикасне и сигурне методе контроле зачеча, постале су масовно доступне тек у другој половини 20. веку.[6] У неким културама свесно се ограничава контрола зачећа и проглашава морално и политички непожељном.[6]

Контрола рађања
Класификација и спољашњи ресурси
MeSHD003267

Најефикасније методе контроле зачећа су стерилизација применом вазектомије — подвезивање сперматичних путева код мушкараца и јајовода код жена, интраутерине спирале (IUD) и уградиви контрацептиви имплантати. Поред овогих метода, које се ређе користе у масовнијој употреби су; велики број хормоналних контрацептива укључујући пилуле, контрацептивни фластере, вагиналне прстенове, и инјекциони контрацептиве. У мање ефикасне методе контрацепције спадају контрацептивне препреке као што су; кондоми, дијафрагме и контрацептивни сунђер и метода плодних дана. Најмање ефикасне методе су спермициди и метода прекидања сношаја, пре ејакулације сперме из мушког полног органа. Стерилизација, иако је ефикасна, није реверзибилна, за разлику од осталих метода, које готово одмах по њиховом престанку примене омогућавају зачеће.[7] Хитном контролом зачећа може се спречити трудноћа у року од неколико дана од незаштићеног секса.[8][9]

Један део парова сматра сексуалну апстиненцију за један од начина успешне контроле зачећа, али може негативно утицати на психичко стање апстинената, а често може и да доведе до повећања броја трудноће код тинејџерки ако не постоји едукација о контрацепцији, по престанку целибата.[10][11][12]

Како се код младих тинејџерки, постоји већа вероватноћа да се трудноћа „лоше заврши“, свеобухватно сексуално васпитање у школама треба кроз наставу да тинејџерке упозна са приступом контроли зачећа, што смањују стопу нежељених трудноћа у овој старосној групи.[10][11] Иако млади људи могу користити све видове контроле зачећа,[12] реверзибилна контрола зачећа дугорочним методама, као што су импланти, интраутерине направе или вагинални прстенови, представља најсигурније начин за смањење стопе настанка тинејџерских трудноћа.[11]

По порођају, жена која не доји дете, може поново остати у другом стању после само четири до шест недеља.[12] Неке методе контроле зачећа породиља могу да се примењују одмах по порођају, док друге захтевају паузу од најмање шест месеци. Код дојиља је кориснија примена синтетичких прогестерона, него комбинованих контрацептивних пилула.[12]

Код жена у менопаузи препоручује се наставак контрола зачећа још годину дана после последње менструације.[12]

Историјат

уреди
 
Стари сребрњак из Киренеа на којем је струксилфиума

Египатски Еберс Папирус из 1550. п. н. е. и Кахун Папирус из 1850. п. н. е. садрже неке од најранијих документованих описа контроле зачећа, коришћење меда, листова багрема и неупреденог памучног влакна који би се стављао у вагину ради блокирања сперме.[13][14] Древни египатски цртежи такође показују и коришћење кондома.[15] У Књизи постања помиње се извлачење мушког полног органа или прекид сношаја, као метод контроле зачећа када Онан „просипа своје семе“ (ејакулира) на тло како не зачео дете са супругом свог преминулог брата Тамар.[13] Веровање је да се у античкој Грчкој силфиум користио ради контроле зачећа, и због своје ефикасности, а самим тим и због велике потражње, био брањем искорењен.[16] У средњевековној Европи, сваки покушај да се заустави трудноћа сматрао се неморалним од стране католичке цркве.[13] Веровање је да су жене тог времена ипак користиле велики број мера за контролу рађања, као што су прекид сношаја и увлачење корена љиљана и рутвице у вагину (а, уз то, и чедоморство после порођаја).[17]Казанова (1725—1798), је током италијанске ренесансе описао коришћење јагњеће коже као покривача за спречавање трудноће; међутим, општа употреба кондома се није појавила све до 20. века.[13] 1909. године, Ричард Рихтер је изумео прву интраутерину направу направљену од утробе свилене бубе, коју је касније усавршио и продавао у Немачкој Ернст Грефенберг током касних 1920-их.[18] У 1916. године, Маргарет Сангер је отворила прву клинику за контролу зачећа у САД, због чега је била ухапшена.[13] Уследило је отварање прве клинике у Уједињеном Краљевству 1921. године од стране Мери Стоупс.[13] Грегори Пинкус и Џон Рок , уз помоћ Америчке федерације за планирање родитељства, су усавршили прве контрацептивне пилуле 1950-их које су постале јавно доступне 1960-их.[19] Медицински абортус је постао алтернатива хируршком абортусу доступношћу аналога простагландина током 1970-их и доступношћу мифпристона током 1980-их.[20]

Значај контроле зачећа

уреди

Око 222 милиона жена у земљама у развоју, које желе да избегну трудноћу, не користе модерне методе контроле зачећа.[21][22] Контрола зачећа која се захваљујући СЗО све више примењује у земљама у развоју смањила је смртност породиља за 40% (око 270.000 спречених смртних случајева у 2008. години) а да је било више средстава могла би да спречи 70% да су били задовољени сви захтеви за контролу зачећа.[23][24]

Ако би се време између две трудноће продужило, ефикасном контролом зачећа, само по том основу, значајно би био побољшан квалитет здравља жена, самих порођаја и преживљавање новорођенчади.[23]

Контрола зачећа је посебно значајна у земљама у развоју, јер се са бољим приступом контроли зачећа, побољшава: здравље жене, зарада жене и зарадом стекнута имовина, сопствено школовање и образовање сопствене деце.[25] Контрола зачећа увећава и привредни раст у земљама са бољом контролом зачећа зато што је, са мањим броју малолетне деце, жена више радно ангажована и мања је потрошња породичног буџета.[25][26]

Здравствени значај

уреди
 
стопа смртности породиља у 2010. години[27]

Процењује се да је коришћење контрацептивних средстава у земљама у развоју смањило смртност породиља до 40% (око 270.000 спречених смртних исхода у 2008. години) a могло би се спречити и 70% смртности породиља када би се потпуно задовољила потражња за контрацептивним средствима.[23][24] Ово се постиже смањењем броја непланираних трудноћа које се следствено завршавају ризичним абортусима и спречавањем високо ризичних трудноћа са високим ризиком.[23]

Контролом зачећа повећава се стопа преживљавања код деце у земљама у развоју, тако што се продужава време између трудноћа.[23] У овој популацији исходи су гори када мајка затрудни у року од 18 месеци од претходног порођаја.[23][28] Одлагање наредне трудноће после побачаја изгледа да не мења ризик и женама се саветује да покушају да остану у другом стању кад год буду на то спремне.[28]

Тинејџерске трудноће, посебно код млађих тинејџерки, су високог ризика од нежељених исхода, нарочито од раног порођаја, рађања недоношчади и мртворођених беба.[10] У САД 82% трудноћа код девојака између 15 и 19 година су непланиране.[29] Обимно сексуално образовање и несметан приступ контрацептивним средствима повољно утичу на смањењу стопе затрудњивања у овој узрасној групи.[30]

Финансијских значај

уреди
 
Земље према стопи плодности у 2012. години.

У земљама у развоју, контрола зачећа увећава економски раст захваљујући томе што ту има мање зависне деце па тако више жена може бити радно способно.[25] Зараде жена, имовина, индекс телесне масе и школовање њихове деце и њихов индекс телесне масе, све се то побољшава са већим приступом контроли зачећа.[25] Планирање породице путем коришћења модерне контроле рађања представља једну од најисплативијих интервенција у здравству.[31] Уједињене нације процењују да се са сваким утрошеним доларом, уштеди два до шест долара.[32] Ова уштеда се везује за превенцију непланираних трудноћа и за смањење ширења сексуално преносивих болести.[31] Иако су све методе исплативе финансијски, ипак највеће уштеде се остварују применом бакарних интраутериних направа.[31]

Укупни медицински трошкови за трудноћу, порођај и бригу око новорођенчета у САД у 2012. години у просеку износе 21.000 долара за вагинални порођај и 31.000 долара за царски рез.[33] У већини других држава трошкови су више него упола мањи.[33] За дете рођено у 2011. години, просечна породица у САД потрошиће 235.000 долара за његово 17-годишње подизање.[34]

Однос друштва и религије према контроли зачећа

уреди

Законске регулативе

уреди

Споразуми о људским правима захтевају од већине влада да обезбеде планирање породице и информације и услуге у вези са контрацепцијом. Оне укључују захтеве за креирање националног плана за пружање услуга за планирање породице, укидање закона који ограничавају приступ планирању породице, обезбеђење да је на располагању широк спектар разноврсних сигурних и ефикасних метода контроле зачећа, укључујући и ургентну методу контроле зачећа, обезбеђење постојања обученог кадра и одговарајуће опреме у здравству, која треба да је по прихватљивим ценама, и креирање процеса ревидирања имплементираних програма. Ако владе не ураде оно што је напред наведено, оне могу тиме прекршити обавезе из међународног уговора.[35]

Уједињене нације су покренуле акцију под називом “Свака жена, свако дете да би процениле напредак у правцу задовољавања контрацептивних потреба жена. Ова иницијатива је поставила циљ да повећа број корисника модерних метода контрацепције на 120 милиона жена у 69 најсиромашнијих земаља света до 2020. године. Поред тога, они желе да искорене дискриминацију према девојкама и младим женама које траже контрацептивна средства.[36][37]

Став религија према контроли зачећа

уреди

Религијски погледи на етику контроле зачећа широко варирају:[38]

  • Католичка црква званично прихвата само природно планирање породице у неким случајевима,[39] иако велики број католика у развијеним земљама прихвата и примењује модерне методе контроле зачећа.[40][41][42] Међу протестантима постоји велика разноликост погледа, од неподржавања ничега до оних који дозвољавају све методе контроле рађања.[43]
  • Погледи у јудаизму крећу се од ставова оних строжих ортодоксних секти, па до опуштеније реформске секте.[44]
  • хиндуси дозвољавају коришћење, како природних, тако и вештачких контрацептива.[45]
  • Заједничко будистичко гледиште је да је превентивна контрацепција прихватљива, док интервенција после зачећа није.[46]
  • У исламу, контрацептиви су дозвољени ако не шкоде здрављу, иако од њихове употребе неки исламисти одвраћају жене.[47] Куран не садржи ништа експлицитно о моралности контрацепције али садржи изјаве које подстичу рађање деце. Такође је саопштено да је пророк Мухамед рекао „жените се и умножавајте се“.[48]

Епидемиологија

уреди
 
Проценат жена које су примењивале савремену контролу рађања у 2010.

Посматрано глобално, од 2009. године, близу 60% оних који су у браку и способних да добију потомство примењује контролу зачећа.[49] Колико се често различите методе користе, јако се разликује од земље до земље.[49] Најчешће примењивана метода у развијеним земљама је кондом и орални контрацептиви, у Африци орални контрацептиви, а у Латинској Америци и Азији стерилизација.[49] У земљама у развоју, свеобухватно, 35% контроле зачећа је путем женске стерилизације, 30% путем интраутериних средстава, 12% путем оралних контрацептива, 11% путем кондома, а 4% путем мушке стерилизације.[49]

Иако мање коришћене у развијеном свету него у земљама у развоју, број жена које су користиле интраутерине направе од 2007. години био је преко 180 милиона.[50] Избегавање секса у плодним данима користи око 3,6% жена способних за рађање, са износом и до 20% у областима Јужне Америке.[51] Од 2005. године, 12% парова користи мушки облик контрацепције (било кондоме, било вазектомију) са вишом стопом у развијеним земљама.[52] Примена мушких облика контроле зачећа се смањила између 1985. до 2009. године.[49] Употреба контрацептива међу женама у подсахарској Африци порасла је са око 5% у 1991. години на око 30% у 2006. години.[53]

Од 2012. године, 57% жена способних да рађају желело је да избегне трудноћу (867 од 1520 милиона).[54] Око 222 милиона жена, међутим, нису биле у могућности да дођу до контроле зачећа. 53 милиона од којих су из подсахарске Африке, а 97 милиона из Азије.[54] Ово доводи до 54 милиона непланираних трудноћа и близу 80.000 смрти породиља годишње.[49] Делимичан разлог што су многе жене без контроле зачећа је тај што многе земље ограничавају приступ контроли зачећа из религијских или политичких разлога,[6] док је други разлог сиромаштво.[55] Услед рестриктивних закона о абортусу у подсахарској Африци, многе жене се обраћају нелегалним вршиоцима абортуса у вези са нежељеним трудноћама, што резултује да има 2-4% ризичних абортуса сваке године.[55]

Методе контроле зачећа

уреди
Изгледи за останак у другом стању током прве године коришћења:[6][56]
Метода Уобичајено коришћење Савршено коришћење
Без контроле рађања 85% 85%
Комбинована пилула 8% 0,3%
Пилула само синтетског прогестерона 3% 1,1%
Стерилизација (код жена) 0,5% 0,5%
Стерилизација (код мушкараца) 0,15% 0,10%
Кондом (код жена) 21% 5%
Кондом (код мушкараца) 18% 2%
Бакарна интраутерина направа 0,8% 0,6%
0,2% 0,2%
Фластер 8% 0,3%
Вагинални прстен 9% 0,3%
Депо Провера 3-6% 0,2%
Имплант 0,05% 0,05%
Дијафрагма и спермицид 12% 6%
Прекид односа 27% 4%
Стандардни метод плодних дана ~12-25% ~1-9%
Метод- аменореа у лактацији 0-7.5%[57] <2%[58]

У методе контроле рађања спадају методе препреке, хормонална контрола зачећа, интраутерине направе (интраутерине направе), стерилизација и бихевиоралне методе. Оне се користе пре или у току полног односа док је хитна контрола зачећа ефикасна само у року од неколико дана од полног односа. Ефикасност се углавном изражава у проценту броја жена које затрудне током прве године коришћења дате методе,[59] а понекад у виду животне стопе нуспеха код метода високе ефикасности као што је подвезивање јајовода.[60]

Најефикасније методе су оне са дуготрајним дејством, које не захтевају непрекидне посете лекару.[61] Хируршка стерилизација, хормонски импланти и интраутерини улошци, током прве године примене имају стопе неуспеха мање од 1%.[61] Уколико се стриктно примењују, код хормонских контрацептивних пилула, фластера или прстенова, као и код методе лактационе аменореје (ЛАМ), стопе неуспеха током прве године (или код ЛАМ-а током првих 6 месеци) такође могу бити мање од 1%.[61] Код типичне примене, стопе неуспеха током прве године су знатно веће, у интервалу од 3-9%, као последица неправилне примене.[61] Остале методе, попут плодних и неплодних дана, кондома, дијафрагме и спермицида, имају веће стопе неуспеха у првој години чак и онда када се користе беспрекорно.[61]

Мада све методе контроле зачећа имају неке потенцијалне нежељене ефекте, њихов ризик је мањи него у случају трудноће.[61] По престанку примене или уклањању, многе методе контроле зачећа, укључујући оралне контрацептиве, интраутерине улошке, импланте и инјекције, стопа трудноће током следеће године иста је као код оних који нису користили контролу зачећа.[62]

Код особа које имају неке специфичне здравствене проблеме, при примени одређених форми контроле зачећа потребна су даља испитивања.[63] Код жена које су иначе здраве, многе методе контроле зачећа не би требало да изискују лекарски преглед, укључујући пилуле за контролу зачећа, инјекциону или имплантациону контролу зачећа, као и кондоме.[64] Нарочито, када су у питању карлични преглед, преглед дојки или анализа крви пре почетка коришћења пилула за контролу зачећа, изгледа да немају утицаја на резултате, па стога они нису потребни.[65][66] Светска здравствена организација је 2009. године објавила детаљну листу критеријума медицинске квалификације за сваки тип контроле зачећа.[67]

Хормонска

уреди

Хормонски контрацептиви делују тако што инхибирају овулацију и оплођење.[68] Ако се узимају током трудноће, оне нити повећавају ризик од побачаја нити узрокују дефекте при рођењу.[66]

Комбиновани хормонски контрацептиви су повезани са незнатно повећаним ризиком од појаве венских и артеријских крвних угрушака ; међутим, ризик је мањи од оног повезаног са трудноћом.[69] Због постојања овог ризика, они се не препоручују женама старијим од 35 година које су пушачи.[70] Њихов утицај на сексуалну жељу варира, при чему се повећава или смањује код неких особа, али код већине нема никаквог утицаја.[71] Комбиновани орални контрацептиви смањују ризик од рака јајника и рака ендометријума, а не мењају ризик од рака дојке.[72][73] Они често смањују менструално крварење и болне менструалне грчеве.[66] Мање дозе естрогена којих има у вагиналном прстену могу да редукују ризик од осетљивости дојки, мучнине, као и главобољу повезану са производима који садрже веће дозе естрогена.[72]

Пилуле само са прогестином, инјекције и интраутерини улошци нису повезани са повећаним ризиком од појаве крвних угрушака и могу их користити жене које су раније имале крвне угрушке у венама.[69][74] Код оних са историјом крвних угрушака у артеријама, требало би да се користе нехормонски начин контроле зачећа или метода само са прогестином, поред верзије са инјекцијама.[69] Пилуле само са прогестином могу да доведу до побољшања менструалних симптома, а могу их користити и жене које доје пошто не утичу на продукцију млека. Код метода само са прогестином може доћи до нередовног крварења, при чему су неке кориснице пријавиле и изостанак менструације.[75] Прогестини, дроспиренон и десогестрел смањују на најмању меру андрогенска нежељена дејства, али повећавају ризик од појаве крвних угрушака, па из тог разлога нису прва линија.[76] Постоје неслагања око типичне стопе неуспеха у првој години код примене инјекционог прогестина, Депо-Провера, при чему се бројке крећу у распону од мање од 1%[77] до више од 6%.[61]

Баријера

уреди
 
Уролани мушки кондом

Баријерни контрацептиви су направе којима се покушава спречити трудноћа на тај начин што физички спречавају да сперма уђе у материцу.[78] Овде спадају мушки кондоми, женски кондоми, цервикалне капе, дијафрагме и контрацептивни сунђери са спермицидом.[78]

Глобално, кондоми су најуобичајенија метода контроле зачећа.[79] Мушки кондоми се стављају на мушки пенис у ерекцији и физички блокирају ејакулирану сперму да уђе у тело сексуалног партнера.[80] Модерни кондоми су најчешће направљени од латекса, али има и оних направљених од других материјала као што су полиуретан или јагњећа црева.[80] Женски кондоми су такође доступни, а најчешће су израђени од нитрила, латекса или полиуретана.[81] Предност мушких кондома је у томе што нису скупи, једноставни су за употребу и немају много нежељених дејстава.[82] У Јапану око 80% парова који користе контролу зачећа користи кондоме, док у Немачкој овај број износи око 25%,[15] а у Сједињеним Државама је 18%.[83]

Мушки кондоми и дијафрагма са спермицидом имају сличне стопе неуспеха при типичној употреби током прве године, које износе редом 15% и 16%.[6] Код беспрекорне употребе ефикаснији су кондоми, са стопом неуспеха у првој години од 2% према стопи неуспеха у првој години од 6% код дијафрагме.[6] Кондоми имају и додатну предност у томе што помажу да се спречи ширење неких сексуално преносивих инфекција као што је ХИВ/СИДА.[7]

Контрацептивни сунђери су комбинација препреке и спермицида.[61] Као и дијафрагме, они се убацују вагинално пре сексуалног односа и морају се поставити преко цервикса да би били ефикасни.[61] Типичне стопе неуспеха током прве године зависе од тога да ли је или не жена претходно рађала, при чему износе 24% код жена које су рађале, а 12% код оних које нису.[61] Сунђер се може убацити до 24 часа пре сексуалног односа и мора се оставити на месту још најмање шест сати након односа.[61] Има извештаја о алергијским реакцијама[84] и тежим нежељеним дејствима, као што је синдром токсичног шока.[85]

Интраутерини улошци

уреди

Актуелни интраутерини улошци су обично мале направе у облику слова ,'T', које садрже бакар или левоноргестрел, а убацују се у материцу.[86] Њима се првенствено делује на спречавање овулације и плодности, але такође имплантацију ембриона .3. [87] Они представљају вид дугорочне реверзибилне контроле зачећа. Стопе неуспеха у првој години код примене интраутериних направа са бакром износе око 0,8%, док је код интраутериних направа са левоноргестрелом стопа неуспеха 0,2% у првој години.[6] Међу различитим врстама контроле зачећа, заједно са имплантима за контролу зачећа, њихова примена доводи до највеће сатисфакције међу корисницима.[88]

Постоје докази који подржавају ефикасност и сигурност примене код адолесцената[88] и оних који нису имали деце.[89] Примена интраутериних направа не утиче на дојење и могу се убацити непосредно након порођаја.[90] Такође, могу се користити непосредно након абортуса.[91] Чим се уклоне, чак и после дугорочне употребе, плодност се одмах враћа у нормалу.[92] Док код примене интраутериних направа од бакра може да дође до повећања менструалног крварења и појаве болнијих грчева,[93] примена хормонских интраутериних направа може да смањи менструално крварење или потпуно заустави менструацију.[90] Остале могуће компликације укључују избацивање (2—5%), а у ређем броју случајева долази до перфорације материце (мање од 0,7%).[29][90] Појава грчева се може лечити применом НСАИЛ-а.[29]

До 2007. године, примена интраутериних направа је најраспрострањенији облик употребе реверзибилне контроле зачећа, са више од 180 милиона корисница широм света.[49][50] Претходни модел интраутериног улошка (Далкон штит) је био повезан са повећаним ризиком од пелвичне инфламаторне болести; међутим, код актуелних модела нема утицаја на ризик код особа које немају сексуално преносиве инфекције у време убацивања.[94]

Стерилизација

уреди

Хируршка стерилизација може да се обавља путем подвезивања јајовода код жена и путем вазектомије код мушкараца.[6] Овде не постоје неки значајни дуготрајни споредни ефекти, а подвезивање јајовода смањује ризик од настанка рака јајника.[6] Могућност настанка краткотрајних компликација је 20 пута мања код вазектомије него код подвезивања јајника.[6][95] После вазектомије може доћи до отицања мошница као и до болова у њима, што обично пролази после недељу до две дана.[96] Што се подвезивања јајника тиче, компликације настају у 1 до 2 процента случајева а озбиљне компликације настају углавном као последица анестезије.[97] Neither method offers protection from sexually transmitted infections.[6]

Неке жене се покају због тога што су пристале на стерилизацију: око 5% старијих од 30 , а око 20% млађих од 30 година.[6] Мушкарци се ређе кају што су пристали на стерилизацију мање од (<5%) и то они млађи, који имају младу децу или их уопште немају, и нестабилан брак који повећава ризик.[98] У једној анкети која је спроведена међу популацијом која има децу, њих 9% је изјавило да, кад би поново били у прилици да добију дете, они се не би на то одлучили.[99]

Иако се стерилизација сматра неповратним процесом,[100] могуће је покушати одвезивање јајовода како би се јајоводи поново учинили проходним или обрнута вазектомија како би се сада семеноводи код мушкараца учинили проходним. Кад су у питању жене, њихова жеља за одвезивањем јајовода често је повезана са променом брачног друга.[100] Стопа успешног затрудњивања после одвезивања јајника креће се између 31 и 88%, уз компликације у које спада и ризик од настанка ванматеричне трудноће.[100] Број мушкараца који траже обрнуту вазектомију је између 2 и 6%.[101] Стопе успешног добијања другог детета после обрнуте вазектомије крећу се између 38 и 84%; успешност је мања што је временски период од вазектомије до обрнуте вазектомије дужи.[102]

Понашање

уреди

У методе које се односе на понашање партнера спадају подешавање тајминга или метода полног односа при којем се спречава уношење сперме у репродуктивни тракт жене, без обзира да ли је дошло до овулације или није.[103] Ако се ова метода прецизно примењује, у првој години њеног коришћења може доћи до грешке у око 3,4% случајева, међутим, ако се не примењује савесно, онда овај проценат може нарасти чак до 85%.[102]

Плодни и неплодни дани

уреди

Методе плодних и неплодних дана подразумевају одређивање најплоднијих дана менструалног циклуса у циљу избегавања незаштићеног односа.[103] Технике одређивања плодних дана укључују мерење базалне телесне температуре, праћење секреције из грлића материце, или бројање дана у циклусу.[104] У првој години оне имају типичну грешку између 12% и 25%; проценат грешке код беспрекорног коришћења зависи од система који се примењује и типично се креће између 1 и 9%.[6] Међутим, докази на којима се ове процене заснивају су слаби будући да већина парова у испитивању рано престаје са њиховом применом.[103] Глобално, њих примењује 3,6% парова.[105]

Ако се заснива и на мерењу базалне температуре тела и на још неком примарном знаку, онда се метода сматра симптотермалном. Саопштено је да се стопа нежељених трудноћа креће између 1% и 20% код парова који примењују симптотермалну методу.[106]

Метода повлачења

уреди

Метода повлачења (такође познат под називом coitus interruptus), јесте поступак којим се прекида сексуални чин „извлачењем“ пениса пре ејакулације.[107] Главни ризик методе повлачења јесте у томе што овај поступак мушкарац не може увек да обави на прави начин или у право време.[107] Ако се ова метода примењује на савршен начин, у првој години могућност настанка грешке је око 4%, до 27% при њеној уобичајеној примени.[67] Неки медицински стручњаци овакав поступак не сматрају контрацептивном методом.[61]

Постоји мало доказа везано за садржај сперме у преејакулаторној течности.[108] И, док у неким пробним истраживањима, сперма није нађена,[108] у једном експерименту она је пронађена код 10 од 27 прегледаних волонтера.[109] Методу прекида односа као контролу рађања користи око 3% парова.[105]

Апстиненција

уреди

Иако неке групе заступају потпуну сексуалну апстиненцију, под којом подразумевају избегавање сексуалне активности, у контексту контроле рађања, овај појам подразумева уздржавање од вагиналног односа.[110][111][112]

Едукација о само сексуалној апстиненцији не умањује проценат тинејџерских трудноћа.[5][113] Стопе тинејџерске трудноће су више код ученика едукованих о апстиненцији као једином сигурном средству заштите од затрудњивања, него код оних који су едуковани свеобухватним сексуалним образовањем.[113][114] Неки званичници, онима који примењују апстиненцију као примарни метод, препоручују коришћење резервних расположивих метода као што су кондоми или ургентне контрацептивне пилуле.[115] Секс без пенетрације без вагиналног секса и орални секс без вагиналног секса такође се понекад сматрају методама контроле зачећа.[116] И поред тога што се њима углавном избегава трудноћа, до трудноће ипак може доћи ако се ради о интеркруралном сексу и другим облицима секса у којима се пенис налази у близини вагине (трљање гениталија и извлачење пениса после аналног сношаја) када сперма може да се нађе у близини улаза у вагину и тако се помеша са вагиналним лубрикантним течностима.[117][118]

Лактација

уреди

Метод лактационе аменореје подразумева примену природне женске постпорођајне неплодности до које долази после порођаја и може да се продужи дојењем.[119] Овде је обично потребан изостанак менструације, искључиво дојење бебе и дете млађе од 6 месеци.[58] Светска здравствена организација стоји на становишту да, ако је дојење једини извор хране за бебу, онда, у првих шест месеци после порођаја, може доћи до затрудњивања у 2% случајева[120] Истраживања су показала да је стопа грешке била од 0% до 7,5%.[121] Стопе се увећавају на 4-7% прве године и на 13% у другој години.[122] Формула храњења, измузавањем уместо дојења, коришћењем флашице и давањем чврсте хране повећава стопу грешке.[123] Код оних које искључиво доје, њих око 10% добију менструацију пре истека трећег месеца, а 20% пре истека шестог месеца.[122] Код оних које не доје, плодност се може вратити четири недеље после порођаја.[122]

Хитност

уреди

Методе ургентне контроле зачећа су лекови (пилуле за „јутро после“)[124] или направа које се користе после незаштићеног сексуалног односа са надом да ће се спречити трудноћа.[125] Њима се првенствено делује на спречавање овулације и плодности, але такође имплантацију ембриона .[126] [127][128] Постоји велики број различитих опција, у које укључујући јака доза контрацептивних пилула, левоноргестрел, мифепристон, улипристал и интраутерина средства.[129] Левоноргестрел пилуле смањују могућност трудноће за 70% (стопа трудноће 2,2%) ако се користе у року од 3 дана после незаштићеног односа или коришћења неисправног кондома.[125] Улипристал смањује могућност трудноће за око 85% (стопа трудноће 1,4%) до 5 дана и може бити нешто ефикаснији од левеноргестрела.[125][130][131] Мифепристон је такође ефикаснији од левоноргестрела док су бакарне интраутерине направе најефикаснија метода.[130] Интраутерине направе могу да се увуку у року од 5 дана после односа и да спрече 99% трудноћа (стопа трудноће је од 0.1 до 0,2%).[128][132] Ово их чини најефикаснијим обликом контроле зачећа у ургентној контрацепцији.[133]

Ако се пилуле за „јутро после“ женама дају унапред, то не утиче на стопу настанка сексуално преносивих инфекција, коришћења кондома, стопу трудноће нити на спречавање зачећа при ризичном сексуалном понашању.[134][135] Све методе имају минималне споредне ефекте.[130]

Двострука заштита

уреди

Двострука заштита је примена метода које штите и од сексуално преносивих инфекција и од трудноће.[136] Може се користити било само кондом, било заједно са неком другом методом контроле зачећа или избегавањем пенетрантног секса.[137][138] Ако је трудноћа главна брига, разумно је коришћење две методе у исто време,[137] препоручују се два облика контроле зачећа онима који користе лекове против акни као што је изотретиноин, због постојања високог ризика од дефекта код новорођенчади ако се узима у току трудноће.[139]

Супротстављени ставови

уреди

Постоји велики број општих погрешних схватања када је у питању секс и трудноћа.[140] туширање после сексуалног односа није ефикасан облик контроле зачећа.[141] Поред тога, оно је повезано са великим бројем здравствених проблема и зато се не препоручује.[142] Жене могу затруднети и током првог сексуалног односа[143] и у било којем сексуалном положају.[144] Могуће је, иако са врло малим изгледима, да жена затрудни и у току менструације.[145]

Истраживање

уреди

Женски пол

уреди

Потребна су побољшања када су у питању постојеће методе контроле зачећа, пошто око половине жена које непланирано остану у другом стању користе контрацептивна средстава у то време.[61] Проучаван је велики број измена постојећих контрацептивних метода, укључујући побољшани женски кондом, побољшану дијафрагму, фластер који садржи само прогестин и вагинални прстен са прогестероном са дугим дејством.[146] Овај вагинални прстен изгледа делује три до четири месеца и тренутно је доступан у неким крајевима света.[146]

Проучаван је велики број метода за обављање стерилизације преко грлића материце. Један подразумева стављање квинакрина у материцу што доводи до стварања ожиљака и неплодности. Иако поступак није скуп и не захтева хируршке вештине, постоји брига за дугорочне нежељене ефекте.[147] Проучавана је и једна друга супстанца, полиодоканол, која функционише на исти начин.[146] Направа која се зове Essure, која се шири када се убаци у јајоводе и блокира их, одобрена је за употребу у САД 2002. године.[147]

Мушки пол

уреди
Главни чланак: Мушка контрацепција

Методе које се односе на мушку контролу зачећа су кондоми, вазектомије и извлачење.[148][149] Између 25 и 75% мушкараца који су сексуално активни би користиоло хормоналну контролу зачећа када би им била на располагању.[52][148] Испробава се велики број хормоналних и нехормонских метода,[52] а постоји неколико истраживања у вези са могућношћу примене контрацептивних вакцина.[150]

Реверзибилна хируршка метода која се управо испитује је руковођење реверзибилном инхибицијом сперме (РРИС) која се састоји у убризгавању полимерског гела, стирен малеинског анхидрида у диметил сулфоксиду, у семеновод. Инјекција натријум бикарбоната спира поменуту супстанцу и успоставља плодност. Друга метода је направа унутар семеновода која подразумева уметање уретанског чепа у семеновод да би га блокирала. Комбинација андрогена и прогестина делује обећавајуће, као и модулатори селективних андрогених рецептора.[52] Ултразвук и методе загревања тестиса управо су прошли прелиминарна проучавања.[151]

Друге животиње

уреди

Кастрација или стерилизација, која подразумева уклањање неких репродуктивних органа, често се користи као метод контроле зачећа код кућних љубимаца. Многи азили за животиње захтевају да се, као део договора о усвајању, примењују ови поступци.[152] Код великих животиња ова хируршка интервенција је позната под називом кастрација.[153] На контролу рађања се гледа као на алтернативу лову као средства контроле прекомерног размножавања дивљих животиња.[154] Утврђено је да су контрацептивне вакцине ефикасне код великог броја различитих животињских популација.[155][156]

Светски дан контрацепције

уреди

Светски дан контрацепције је 26. септембар. Овај дан посвећен је подизању свести и побољшању едукације о сексуалном и репродуктивном здрављу, са визијом „света у којем је свака трудноћа жељена.“[157]

Овај дан подржан је од стране владиних и међународних невладиних група (организација) укључујући, Азијско-пацифички савет за контрацепцију, Латиноамерички центар здравља и жена, Европско друштво за контрацепцију и репродуктивно здравље, Немачка фондација за светску популацију, међународна федерација педијатријске и адолесцентне гинекологије, Међународне федерације планираног родитељства, Marie Stopes International, Међународних услуга за популацију, Савета за популацију, Агенција Сједињених Држава за међународни развој (АЦДМР), и организације „Жене рађају“.[157]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Definition of Birth control”. MedicineNet. Архивирано из оригинала 06. 08. 2012. г. Приступљено 9. 8. 2012. 
  2. ^ Oxford English Dictionary. Oxford University Press. јун 2012 (online).  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ World Health Organization (WHO). „Family planning”. Health topics. World Health Organization (WHO). 
  4. ^ Taliaferro et al. 2011
  5. ^ а б Chin et al. 2012, стр. 272–294
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Hanson & Burke 2010, стр. 382–395
  7. ^ а б World Health Organization Department of Reproductive Health and Research (2011). Family planning : a global handbook for providers : evidence-based guidance developed through worldwide collaboration (PDF) (Rev. and Updated изд.). Geneva, Switzerland: WHO and Center for Communication Programs. ISBN 978-0-9788563-7-3. 
  8. ^ DiCenso A, Guyatt G, Willan A, Griffith L (јун 2002). „Interventions to reduce unintended pregnancies among adolescents: systematic review of randomised controlled trials”. BMJ. 324 (7351): 1426. PMC 115855  . PMID 12065267. 
  9. ^ Duffy, K.; Lynch, D. A.; Santinelli, J. (2008). „Government Support for Abstinence-Only-Until-Marriage Education”. Clinical Pharmacology & Therapeutics. 84 (6): 746—748. PMID 18923389. doi:10.1038/clpt.2008.188. 
  10. ^ а б в Black, A. Y.; Fleming, N. A.; Rome, E. S. (2012). „Pregnancy in adolescents”. Adolescent medicine: state of the art reviews. 23 (1): 123—138,xi. PMID 22764559. 
  11. ^ а б в Rowan, S. P.; Someshwar, J.; Murray, P. (2012). „Contraception for primary care providers”. Adolescent medicine: state of the art reviews. 23 (1): 95—110,x—xi. PMID 22764557. 
  12. ^ а б в г д World Health Organization Department of Reproductive Health and Research (2011). Family planning : a global handbook for providers : evidence-based guidance developed through worldwide collaboration (PDF) (Rev. and Updated изд.). Geneva, Switzerland: WHO and Center for Communication Programs. стр. 260—300. ISBN 978-0-9788563-7-3. 
  13. ^ а б в г д ђ Cuomo 2010, стр. 121–126
  14. ^ >Lipsey, Carlaw & Bekar 2005, стр. 335–40
  15. ^ а б Eberhard 2010, стр. 563
  16. ^ unspecified (2001). „Herbal contraceptives and abortifacients”. Ур.: Bullough, Vern L. Encyclopedia of birth control. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. стр. 125—128. ISBN 978-1-57607-181-6. 
  17. ^ McTavish 2007, стр. 91–92.
  18. ^ Fritz & Speroff 2011, стр. 1095–1098.
  19. ^ Poston 2010, стр. 98.
  20. ^ Kulier, Regina; Kapp, Nathalie; Gülmezoglu, A. Metin; Hofmeyr, G. Justus; Cheng, Linan; Campana, Aldo (2011). „Medical methods for first trimester abortion”. Cochrane Database of Systematic Reviews (11): CD002855. PMID 22071804. doi:10.1002/14651858.CD002855.pub4. 
  21. ^ „Costs and Benefits of Contraceptive Services: Estimates for 2012” (PDF). United Nations Population Fund. јун 2012. стр. 1. 
  22. ^ Carr, B.; Gates, M. F.; Mitchell, A.; Shah, R. (2012). „Giving women the power to plan their families”. The Lancet. 380 (9837): 80—82. PMID 22784540. S2CID 205966410. doi:10.1016/S0140-6736(12)60905-2. Архивирано из оригинала 10. 05. 2013. г. Приступљено 10. 01. 2014. 
  23. ^ а б в г д ђ Cleland, J; Conde-Agudelo, A; Peterson, H; Ross, J; Tsui, A. (14. 7. 2012). „Contraception and health.”. Lancet. 380 (9837): 149—56. PMID 22784533. S2CID 9982712. doi:10.1016/S0140-6736(12)60609-6. 
  24. ^ а б Ahmed, S.; Li, Q.; Liu, L.; Tsui, A. O. (2012). „Maternal deaths averted by contraceptive use: An analysis of 172 countries”. The Lancet. 380 (9837): 111—125. PMID 22784531. S2CID 25724866. doi:10.1016/S0140-6736(12)60478-4. Архивирано из оригинала 10. 05. 2013. г. Приступљено 10. 01. 2014. 
  25. ^ а б в г Canning, D.; Schultz, T. P. (2012). „The economic consequences of reproductive health and family planning”. The Lancet. 380 (9837): 165—171. PMID 22784535. S2CID 39280999. doi:10.1016/S0140-6736(12)60827-7. Архивирано из оригинала 02. 06. 2013. г. Приступљено 10. 01. 2014. 
  26. ^ Van Braeckel, D.; Temmerman, M.; Roelens, K.; Degomme, O. (2012). „Slowing population growth for wellbeing and development”. The Lancet. 380 (9837): 84—85. PMID 22784542. S2CID 10015998. doi:10.1016/S0140-6736(12)60902-7. Архивирано из оригинала 10. 05. 2013. г. Приступљено 10. 01. 2014. 
  27. ^ Country Comparison: Maternal Mortality Rate Архивирано на сајту Wayback Machine (8. новембар 2012) у The CIA World Factbook
  28. ^ а б Sholapurkar, SL (фебруар 2010). „Is there an ideal interpregnancy interval after a live birth, miscarriage or other adverse pregnancy outcomes?”. Journal of Obstetrics and Gynaecology : The Journal of the Institute of Obstetrics and Gynaecology. 30 (2): 107—10. PMID 20143964. S2CID 6346721. doi:10.3109/01443610903470288. 
  29. ^ а б в Marnach, ML; Long, ME; Casey, PM (2013). „Current issues in contraception.”. Mayo Clinic proceedings. Mayo Clinic. 88 (3): 295—9. PMID 23489454. 
  30. ^ Lavin, C; Cox, JE (август 2012). „Teen pregnancy prevention: current perspectives.”. Current Opinion in Pediatrics. 24 (4): 462—9. PMID 22790099. S2CID 12022584. doi:10.1097/MOP.0b013e3283555bee. 
  31. ^ а б в Tsui AO, McDonald-Mosley R, Burke AE (април 2010). „Family planning and the burden of unintended pregnancies”. Epidemiol Rev. 32 (1): 152—74. PMC 3115338  . PMID 20570955. doi:10.1093/epirev/mxq012. 
  32. ^ Carr, B; Gates, MF; Mitchell, A; Shah, R. (14. 7. 2012). „Giving women the power to plan their families.”. Lancet. 380 (9837): 80—2. PMID 22784540. S2CID 205966410. doi:10.1016/S0140-6736(12)60905-2. 
  33. ^ а б Rosenthal, Elisabeth (30. 6. 2013). „American Way of Birth, Costliest in the World”. New York Times. 
  34. ^ „Expenditures on Children by Families, 2011”. United States Department of Agriculture, Center for Nutrition Policy and Promotion. Архивирано из оригинала 08. 03. 2008. г. Приступљено 10. 01. 2014. 
  35. ^ Cottingham, J.; Germain, A.; Hunt, P. (2012). „Use of human rights to meet the unmet need for family planning”. The Lancet. 380 (9837): 172—180. PMID 22784536. doi:10.1016/S0140-6736(12)60732-6. 
  36. ^ Singh, Susheela; Darroch, Jacqueline E. (јун 2012). „Adding It Up: Costs and Benefits of Contraceptive Services Estimates for 2012” (PDF). Guttmacher Institute and United Nations Population Fund (UNFPA), 201. 
  37. ^ „About Every Woman Every Child”. United Nations Foundation. Архивирано из оригинала 13. 02. 2014. г. Приступљено 21. 9. 2013. 
  38. ^ Srikanthan, A; Reid, RL (фебруар 2008). „Religious and cultural influences on contraception” (PDF). Journal of obstetrics and gynaecology Canada – Journal d'obstetrique et gynecologie du Canada (JOGC). 30 (2): 129—37. PMID 18254994. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 9. 2012. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
  39. ^ Pope, V. I. Paul (25. 7. 1968). „Humanae Vitae: Encyclical of Pope Paul VI on the Regulation of Birth”. Vatican. Приступљено 1. 10. 2006. 
  40. ^ Ruether 2006, стр. 132.
  41. ^ Bob Digby et.al. (2001). Digby, Bob, ур. Heinemann 16-19 Geography: Global Challenges Student Book 2nd Edition. Heinemann. стр. 158. ISBN 978-0-435-35249-3. 
  42. ^ Rengel 2000, стр. 202. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFRengel2000 (help)
  43. ^ Bennett 2008, стр. 178.
  44. ^ Feldman 1998
  45. ^ „Hindu Beliefs and Practices Affecting Health Care”. University of Virginia Health System. Архивирано из оригинала 15. 5. 2007. г. Приступљено 6. 10. 2006. 
  46. ^ „More Questions & Answers on Buddhism: Birth Control and Abortion”. Alan Khoo. Архивирано из оригинала 30. 5. 2008. г. Приступљено 14. 6. 2008. 
  47. ^ Akbar, Khalid Farooq. „Family Planning and Islam: A Review”. Hamdard Islamicus. XVII (3). 
  48. ^ Yusuf Al-Qaradawi, Muhammad Saleh Al-Munajjid. "Contraception: Permissible? Архивирано на сајту Wayback Machine (9. фебруар 2010),"IslamOnline.
  49. ^ а б в г д ђ е Darroch, JE (март 2013). „Trends in contraceptive use.”. Contraception. 87 (3): 259—63. PMID 23040137. doi:10.1016/j.contraception.2012.08.029. 
  50. ^ а б Darney 2010, стр. 242–243
  51. ^ Darney 2010, стр. 315
  52. ^ а б в г Naz, RK; Rowan, S. (јун 2009). „Update on male contraception.”. Current Opinion in Obstetrics and Gynecology. 21 (3): 265—9. PMID 19469045. 
  53. ^ Cleland, JG; Ndugwa, RP; Zulu, EM (1. 2. 2011). „Family planning in sub-Saharan Africa: progress or stagnation?”. Bulletin of the World Health Organization. 89 (2): 137—43. PMC 3040375  . PMID 21346925. doi:10.2471/BLT.10.077925. 
  54. ^ а б Darroch, JE; Singh, S. (18. 5. 2013). „Trends in contraceptive need and use in developing countries in 2003, 2008, and 2012: an analysis of national surveys.”. Lancet. 381 (9879): 1756—1762. PMID 23683642. doi:10.1016/S0140—6736(13)60597-8 Проверите вредност параметра |doi= (помоћ). 
  55. ^ а б Rasch, V (јул 2011). „Unsafe abortion and postabortion care -an overview.”. Acta obstetricia et gynecologica Scandinavica. 90 (7): 692—700. PMID 21542813. doi:10.1111/j.1600-0412.2011.01165.x. 
  56. ^ Division of Reproductive Health, National Center for Chronic Disease Prevention and Health Promotion, Centers for Disease Control and Prevention (CDC) (21. 6. 2013). „U.S. Selected practice recommendations for contraceptive use, 2013: adapted from the World Health Organization Selected practice recommendations for contraceptive use”. MMWR Recommendations and Reports (2nd изд.). 62 (5): 1—60. PMID 23784109. 
  57. ^ Van der Wijden, C; Kleijnen, J; Van den Berk, T (2003). „Lactational amenorrhea for family planning.”. Cochrane Database of Systematic Reviews (4): CD001329. PMID 14583931. doi:10.1002/14651858.CD001329. 
  58. ^ а б Blenning, CE; Paladine, H. (15. 12. 2005). „An approach to the postpartum office visit.”. American family physician. 72 (12): 2491—6. PMID 16370405. 
  59. ^ Brown 2000, стр. 161.
  60. ^ Edmonds 2012, стр. 508
  61. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Hoffman 2012, стр. Chapter 5
  62. ^ Mansour, D; Gemzell-Danielsson, K; Inki, P; Jensen, JT (2011). „Fertility after discontinuation of contraception: a comprehensive review of the literature”. Contraception. 84 (5): 465—772. PMID 22018120. doi:10.1016/j.contraception.2011.04.00. 
  63. ^ Wolrd Health Organization 2009, стр. 1–10
  64. ^ Department of Reproductive Health and Research, Family and Community 2004
  65. ^ Tepper, NK (2013). Curtis, KM; Steenland, MW; Marchbanks, PA. „Physical examination prior to initiating hormonal contraception: a systematic review.”. Contraception. 87 (5): 650—4. PMID 23121820. 
  66. ^ а б в World Health Organization Department of Reproductive Health and Research (2011). Family planning : a global handbook for providers : evidence-based guidance developed through worldwide collaboration. (PDF) (Rev. and Updated изд.). Geneva, Switzerland: WHO and Center for Communication Programs. стр. 1—10. ISBN 978-0-9788563-7-3. 
  67. ^ а б World Health Organization 2009, стр. 1–10
  68. ^ Ammer 2009, стр. 312–315
  69. ^ а б в Brito, MB; Nobre, F; Vieira, CS (2011). „Hormonal contraception and cardiovascular system”. Arquivos brasileiros de cardiologia. 96 (4): e81—9. PMID 21359483. doi:10.1590/S0066-782X2011005000022. 
  70. ^ Kurver, MJ; van der Wijden, CL; Burgers, J. (2012). „[Summary of the Dutch College of General Practitioners' practice guideline 'Contraception'].”. Nederlands tijdschrift voor geneeskunde (на језику: Ducth). 156 (41): A5083. PMID 23062257. 
  71. ^ Burrows, LJ; Basha, M; Goldstein, AT (2012). „The effects of hormonal contraceptives on female sexuality: a review.”. The journal of sexual medicine. 9 (9): 2213—23. PMID 22788250. 
  72. ^ а б Shulman, LP (2011). „The state of hormonal contraception today: benefits and risks of hormonal contraceptives: combined estrogen and progestin contraceptives.”. American journal of obstetrics and gynecology. 205 (4 Suppl): S9—13. PMID 21961825. 
  73. ^ Havrilesky, LJ; Moorman, PG; Lowery, WJ; et al. (2013). „Oral Contraceptive Pills as Primary Prevention for Ovarian Cancer: A Systematic Review and Meta-analysis.”. Obstetrics and gynecology. 122 (1): 139—147. PMID 23743450. 
  74. ^ Mantha, S.; Karp, R.; Raghavan, V.; et al. (7. 8. 2012). „Assessing the risk of venous thromboembolic events in women taking progestin-only contraception: a meta-analysis”. BMJ. 345 (aug07 2): e4944—e4944. PMC 3413580  . PMID 22872710. doi:10.1136/bmj.e4944. 
  75. ^ Burke, AE (2011). „The state of hormonal contraception today: benefits and risks of hormonal contraceptives: progestin-only contraceptives.”. American journal of obstetrics and gynecology. 205 (4 Suppl): S14—7. PMID 21961819. 
  76. ^ Rott, H (2012). „Thrombotic risks of oral contraceptives.”. Current opinion in obstetrics & gynecology. 24 (4): 235—40. PMID 22729096. 
  77. ^ FDA (2005). „Depo-Provera U.S. Prescribing Information” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 6. 2007. г. Приступљено 12. 6. 2007. 
  78. ^ а б Neinstein 2008, стр. 624
  79. ^ Chaudhuri 2007, стр. 88. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFChaudhuri2007 (help)
  80. ^ а б Hamilton 2012, стр. 799
  81. ^ Facts for life (4. изд.). New York: United Nations Children's Fund. 2010. стр. 141. ISBN 978-92-806-4466-1. 
  82. ^ Pray 2005, стр. 414.
  83. ^ Barbieri 2009, стр. 873.
  84. ^ Kuyoh, MA; Toroitich-Ruto, C; Grimes, DA; Schulz, KF; Gallo, MF (2003). „Sponge versus diaphragm for contraception: a Cochrane review.”. Contraception. 67 (1): 15—8. PMID 12521652. 
  85. ^ World Health Organization 2009, стр. 88.
  86. ^ Chaudhuri 2007, стр. 95. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFChaudhuri2007 (help)
  87. ^ ESHRE Capri Workshop Group (May—June 2008). „Intrauterine devices and intrauterine systems”. Human Reproduction Update. 14 (3): 197‒208 [199]. doi:10.1093/humupd/dmn003.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ): Mechanisms of action Thus, both clinical and experimental evidence suggests that IUDs can prevent and disrupt implantation. It is unlikely, however, that this is the main IUD mode of action, … The best evidence indicates that in IUD users it is unusual for embryos to reach the uterus. In conclusion, IUDs may exert their contraceptive action at different levels. Potentially, they interfere with sperm function and transport within the uterus and tubes. It is difficult to determine whether fertilization of the oocyte is impaired by these compromised sperm. There is sufficient evidence to suggest that IUDs can prevent and disrupt implantation. The extent to which this interference contributes to its contraceptive action is unknown. The data are scanty and the political consequences of resolving this issue interfere with comprehensive research. p. 205: Summary IUDs that release copper or levonorgestrel are extremely effective contraceptives... Both copper IUDs and levonorgestrel releasing IUSs may interfere with implantation, although this may not be the primary mechanism of action. The devices also create barriers to sperm transport and fertilization, and sensitive assays detect hCG in less than 1% of cycles, indicating that significant prevention must occur before the stage of implantation.
  88. ^ а б Committee on Adolescent Health Care Long-Acting Reversible Contraception Working Group, The American College of Obstetricians and, Gynecologists (2012). „Committee opinion no. 539: adolescents and long-acting reversible contraception: implants and intrauterine devices.”. Obstetrics and gynecology. 120 (4): 983—8. PMID 22996129. 
  89. ^ Black, K; Lotke, P; Buhling, KJ; Zite, NB (2012). Intrauterine contraception for Nulliparous women: Translating Research into Action (INTRA), group. „A review of barriers and myths preventing the more widespread use of intrauterine contraception in nulliparous women.”. The European journal of contraception & reproductive health care : the official journal of the European Society of Contraception. 17 (5): 340—50. PMID 22834648. 
  90. ^ а б в Gabbe 2012, стр. 527
  91. ^ Steenland, MW; Tepper, NK; Curtis, KM; Kapp, N (2011). „Intrauterine contraceptive insertion postabortion: a systematic review.”. Contraception. 84 (5): 447—64. PMID 22018119. 
  92. ^ Hurd 2007, стр. 409.
  93. ^ Grimes, D.A., MD (2007). „"Intrauterine Devices (IUDs)" In:Hatcher, RA; Nelson, TJ; Guest, F; Kowal, D”. Contraceptive Technology 19th ed. New York: Ardent Media. 
  94. ^ „Popularity Disparity: Attitudes About the IUD in Europe and the United States”. Published by Guttmacher Policy Review Published Fall 2007. Приступљено 27. 4. 2010.  Спољашња веза у |publisher= (помоћ)
  95. ^ Adams CE, Wald M (август 2009). „Risks and complications of vasectomy”. Urol. Clin. North Am. 36 (3): 331—6. PMID 19643235. doi:10.1016/j.ucl.2009.05.009. 
  96. ^ Hillard 2008, стр. 265. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFHillard2008 (help)
  97. ^ Hillard 2008, стр. 549. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFHillard2008 (help)
  98. ^ Hatcher 2008, стр. 390.
  99. ^ Moore 2010, стр. 25.
  100. ^ а б в Deffieux, X; Morin Surroca, M; Faivre, E; et al. (мај 2011). „Tubal anastomosis after tubal sterilization: a review.”. Archives of gynecology and obstetrics. 283 (5): 1149—58. PMID 21331539. doi:10.1007/s00404—011-1858-1 Проверите вредност параметра |doi= (помоћ). 
  101. ^ Shridharani, A; Sandlow, JI (новембар 2010). „Vasectomy reversal versus IVF with sperm retrieval: which is better?”. Current Opinion in Urology. 20 (6): 503—9. PMID 20852426. doi:10.1097/MOU.0b013e32833f1b35. 
  102. ^ а б Lawrence 2010, стр. 673. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFLawrence2010 (help)
  103. ^ а б в Grimes, DA; Gallo, MF; Grigorieva, V; Nanda, K; Schulz, KF (18. 10. 2004). „Fertility awareness-based methods for contraception.”. Cochrane Database of Systematic Reviews (4): CD004860. PMID 15495128. doi:10.1002/14651858.CD004860.pub2. 
  104. ^ Grimes, DA; Gallo, MF; Grigorieva, V; Nanda, K; Schulz, KF (18. 10. 2004). „Fertility awareness-based methods for contraception.”. Cochrane Database of Systematic Reviews (4): CD004860. PMID 15495128. doi:10.1002/14651858.CD004860.pub2. 
  105. ^ а б Freundl, G.; Sivin, I.; Batár, I. (април 2010). „State-of-the-art of non-hormonal methods of contraception: IV. Natural family planning.”. The European journal of contraception & reproductive health care : the official journal of the European Society of Contraception. 15 (2): 113—23. PMID 20141492. doi:10.3109/13625180903545302. 
  106. ^ Pallone, SR; Bergus, GR (2009). „Методе које се заснивају на одређивању плодних и неплодних дана: друга опција за планирање породице”. Journal of the American Board of Family Medicine : JABFM. 22 (2): 147—57. PMID 19264938. 
  107. ^ а б World Health Organization 2009, стр. 91–100
  108. ^ а б Jones, RK; Fennell, J; Higgins, JA; Blanchard, K. (јун 2009). „Better than nothing or savvy risk-reduction practice? The importance of withdrawal.”. Contraception. 79 (6): 407—10. PMID 19442773. doi:10.1016/j.contraception.2008.12.008. 
  109. ^ Killick, SR; Leary, C; Trussell, J; Guthrie, KA (март 2011). „Sperm content of pre-ejaculatory fluid.”. Human fertility (Cambridge, England). 14 (1): 48—52. PMC 3564677  . PMID 21155689. doi:10.3109/14647273.2010.520798. 
  110. ^ „Abstinence”. Planned Parenthood. 2009. Приступљено 9. 9. 2009. 
  111. ^ Murthy & Harwood 2007, стр. 271–8.
  112. ^ Best, Kim (2005). „Nonconsensual Sex Undermines Sexual Health”. Network. 23 (4). 
  113. ^ а б Ott, MA; Santelli, JS (октобар 2007). „Abstinence and abstinence-only education”. Current Opinion in Obstetrics and Gynecology. 19 (5): 446—52. PMID 17885460. doi:10.1097/GCO.0b013e3282efdc0b. 
  114. ^ Duffy, K; Lynch, DA; Santelli, J. (децембар 2008). „Government support for abstinence-only-until-marriage education.”. Clinical pharmacology and therapeutics. 84 (6): 746—8. PMID 18923389. doi:10.1038/clpt.2008.188. 
  115. ^ Kowal 2007, стр. 81–86.
  116. ^ Feldmann, J.; Middleman, A. B. (2002). „Adolescent sexuality and sexual behavior”. Current Opinion in Obstetrics and Gynecology. 14 (5): 489—493. PMID 12401976. 
  117. ^ Thomas 2009, стр. 81.
  118. ^ Edlin 2012, стр. 213.
  119. ^ Blackburn 2007, стр. 157
  120. ^ „WHO 10 facts on breastfeeding”. World Health Organization. април 2005. 
  121. ^ Van der Wijden, Carla; Brown, Julie; Kleijnen, Jos (8. 10. 2008). „Lactational amenorrhea for family planning”. Cochrane Database of Systematic Reviews (4): CD001329. PMID 14583931. doi:10.1002/14651858.CD001329. 
  122. ^ а б в Fritz 2012, стр. 1007–1008
  123. ^ Swisher, Anna; Lauwers, Judith. Counseling the nursing mother a lactation consultant's guide (5. изд.). Sudbury, MA: Jones & Bartlett Learning. стр. 465—466. ISBN 978-1-4496-1948-0. 
  124. ^ Office of Population Research; Association of Reproductive Health Professionals (31. 7. 2013). „What is the difference between emergency contraception, the 'morning after pill', and the 'day after pill'?”. Princeton: Princeton University. Архивирано из оригинала 23. 09. 2013. г. Приступљено 7. 9. 2013. 
  125. ^ а б в Gizzo, S; Fanelli, T; Di Gangi, S; et al. (октобар 2012). „Nowadays which emergency contraception? Comparison between past and present: latest news in terms of clinical efficacy, side effects and contraindications.”. Gynecological endocrinology : the official journal of the International Society of Gynecological Endocrinology. 28 (10): 758—63. PMID 22390259. doi:10.3109/09513590.2012.662546. 
  126. ^ Chris Kahlenborn, Rebecca Peck, Walter B. Severs, Mechanism of action of levonorgestrel emergency contraception, 2015.
  127. ^ Watson Pharma (under license from HRA Pharma) (May 2, 2012). "Prescribing information: Ella; 12.1 Mechanism of action" (PDF). Silver Spring, Md.: FDA Center for Drug Evaluation and Research (CDER). pp. 4–5. When taken immediately before ovulation is to occur, ella postpones follicular rupture. The likely primary mechanism of action of ulipristal acetate for emergency contraception is therefore inhibition or delay of ovulation; however, alterations to the endometrium that may affect implantation may also contribute to efficacy... The pharmacodynamics of ulipristal acetate depends on the timing of administration in the menstrual cycle. Administration in the mid-follicular phase causes inhibition of folliculogenesis and reduction of estradiol concentration. Administration at the time of the luteinizing hormone peak delays follicular rupture by 5 to 9 days. Dosing in the early luteal phase does not significantly delay endometrial maturation but decreases endometrial thickness by 0.6 ± 2.2 mm (mean ± SD).
  128. ^ а б „Fertility Control:Contraception, Sterilization, and Abortion”. The Johns Hopkins Manual of Gynecology and Obstetrics. 2012. стр. 391. ISBN 978-1-4511-4801-5.  Непознати параметар |едиција= игнорисан (помоћ)
  129. ^ Cheng, L (15. 8. 2012). Che, Y; Gülmezoglu, AM. „Interventions for emergency contraception.”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 8: CD001324. PMID 22895920. doi:10.1002/14651858.CD001324.pub4. 
  130. ^ а б в Cheng, L; Che, Y; Gülmezoglu, AM (15. 8. 2012). „Interventions for emergency contraception.”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 8: CD001324. PMID 22895920. doi:10.1002/14651858.CD001324.pub4. 
  131. ^ Richardson, AR (јануар 2012). Maltz, FN. „Ulipristal acetate: review of the efficacy and safety of a newly approved agent for emergency contraception.”. Clinical therapeutics. 34 (1): 24—36. PMID 22154199. doi:10.1016/j.clinthera.2011.11.012. 
  132. ^ „Update on Emergency Contraception”. Association of Reproductive Health Professionals. 03. 2011. Архивирано из оригинала 11. 05. 2013. г. Приступљено 20. 5. 2013. 
  133. ^ Cleland K, Zhu H, Goldstruck N, Cheng L, Trussel T (2012). „The efficacy of intrauterine devices for emergency contraception: a systematic review of 35 years of experience”. Human Reproduction. 27 (7): 1994—2000. PMID 22570193. doi:10.1093/humrep/des140. 
  134. ^ Kripke, C. (септембар 2007). „Advance provision for emergency oral contraception”. Am Fam Physician. 76 (5): 654. PMID 17894132. 
  135. ^ Shrader SP, Hall LN, Ragucci KR, Rafie S (септембар 2011). „Updates in hormonal emergency contraception”. Pharmacotherapy. 31 (9): 887—95. PMID 21923590. doi:10.1592/phco.31.9.887. 
  136. ^ „Dual protection against unwanted pregnancy and HIV / STDs”. Sex Health Exch (3): 8. 1998. PMID 12294688. 
  137. ^ а б Cates, W., Steiner, M. J. (2002). „Dual Protection Against Unintended Pregnancy and Sexually Transmitted Infections: What Is the Best Contraceptive Approach?”. Sexually Transmitted Diseases. 29 (3): 168—174. PMID 11875378. doi:10.1097/00007435-200203000-00007. 
  138. ^ „Statement on Dual Protection against Unwanted Pregnancy and Sexually Transmitted Infections, including HIV” (PDF). International Planned Parenthood Federation. мај 2000. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 2. 2012. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
  139. ^ Gupta 2011, стр. 105
  140. ^ Hutcherson 2002, стр. 201.
  141. ^ Rengel 2000, стр. 65. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFRengel2000 (help)
  142. ^ Cottrell, BH (2010 Mar-Apr). „An updated review of of evidence to discourage douching.”. MCN. The American journal of maternal child nursing. 35 (2): 102—7; quiz 108—9. PMID 20215951. doi:10.1097/NMC.0b013e3181cae9da.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  143. ^ Alexander 2013, стр. 105.
  144. ^ Sharkey 2013, стр. 17.
  145. ^ Strange 2011, стр. 928.
  146. ^ а б в Jensen, JT (октобар 2011). „The future of contraception: innovations in contraceptive agents: tomorrow's hormonal contraceptive agents and their clinical implications.”. American journal of obstetrics and gynecology. 205 (4 Suppl): S21—5. PMID 21961821. doi:10.1016/j.ajog.2011.06.055. 
  147. ^ а б Castaño, PM; Adekunle, L. (март 2010). „Transcervical sterilization.”. Seminars in reproductive medicine. 28 (2): 103—9. PMID 20352559. doi:10.1055/s-0030—1248134 Проверите вредност параметра |doi= (помоћ). 
  148. ^ а б Glasier, A (новембар 2010). „Acceptability of contraception for men: a review.”. Contraception. 82 (5): 453—6. PMID 20933119. doi:10.1016/j.contraception.2010.03.016. 
  149. ^ Kogan, P; Wald, M. (2014). „Male contraception: history and development.”. The Urologic clinics of North America. 41 (1): 145—61. PMID 24286773. doi:10.1016/j.ucl.2013.08.012. 
  150. ^ Naz, RK (јул 2011). „Antisperm contraceptive vaccines: where we are and where we are going?”. American journal of reproductive immunology (New York, N.Y. : 1989). 66 (1pages=5–12). PMID 21481057. doi:10.1111/j.1600-0897.2011.01000.x. 
  151. ^ Naz, RK (јул 2011). „Antisperm contraceptive vaccines: where we are and where we are going?”. American journal of reproductive immunology (New York, N.Y. : 1989). 66 (1): 5—12. PMID 21481057. doi:10.1111/j.1600-0897.2011.01000.x. 
  152. ^ Millar 2011, стр. 58.
  153. ^ Ackerman 2007, стр. 80–.
  154. ^ Boyle, Rebecca (3. 3. 2009). „Birth control for animals: a scientific approach to limiting the wildlife population explosion”. Popular Science. New York: PopSci.com.  Спољашња веза у |publisher= (помоћ)
  155. ^ Kirkpatrick, JF; Lyda, RO; Frank, KM (јул 2011). „Contraceptive vaccines for wildlife: a review.”. American journal of reproductive immunology (New York, N.Y. : 1989). 66 (1): 40—50. PMID 21501279. doi:10.1111/j.1600-0897.2011.01003.x. 
  156. ^ Levy, JK (јул 2011). „Contraceptive vaccines for the humane control of community cat populations.”. American journal of reproductive immunology (New York, N.Y. : 1989). 66 (1): 63—70. PMID 21501281. doi:10.1111/j.1600-0897.2011.01005.x. 
  157. ^ а б „Светски дан контрацепције”. Архивирано из оригинала 18. 8. 2014. г. Приступљено 25. 1. 2014. 

Литература

уреди

Чланци

уреди

Спољашње везе

уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Контрола_рађања&oldid=27787099”