Константин Хајгенс

Константин Хајгенс (Хаг, 4. септембар 1596 – 28. марта 1687) био је холандски песник, дипломата, научник, композитор и архитекта.

Константин Хајгенс
Константин Хајгенс
Пуно име	Константин Хајгенс
Датум рођења	4 септембар 1596
Место рођења	Хаг, Холандија
Датум смрти	28 март 1687
Место смрти	Хаг, Холандија
Супружник	Suzanna van Baerle
Родитељи	Christiaan Huygens Susanna Hoefnagel

Хајгенс је познат као један од највећих песника Златног доба. Био је секретар двојице принчева Орање: Фредерику Хендрику и Виљем II.

Хајгенс је свирао различите инструменте (луту, гитару, виолу да гамба и чембало) за које је написао велики број дела. Музика му је била важнија од његових књижевних дела, које је, према својим речима, написао у слободном времену.

Хајгенс Константин је био отац државнику и физичару Хајгенс Константину јуниору и бриљантном физичару и математичару Кристијану Хајгенсу. Он дели гробниицу с сином Кристијаном у Великој Цркви у Хагу.

Биографија

Младост

Константин Хајгенс је рођен 4. септембра 1596. године у Хагу, као други син Кристијан Хајгенс сениора, секретар Државног вијећа - и Сузана Хуфнагел из Antverpena, сестра сликара Јорис Хуфнагела. Име Константин се односи на цонстантаниа, издржљивост града Бреде у борби за слободу (његов кум је био градоначелник Бреде).

Музика

Константин је добио темељито образовање и убрзо се испоставило да је надарено дете. Имао је образовање из математике, права и логике. Његов отац је имао своја мишљења о образовним методама и држао своју децу код куће да их делимично подучава сам, делимично пажљиво упућеним гувернантама. Од пете године Константин и његов брат Мауриц су добили музичко образовање. Почели су са певањем и научили су да читају белешке користећи дугмад златне боје на својим јакнама. Две године касније прве лекције су почеле на виоли да гамба,а затим је следила лутња и чембало. Посебно за игру лутње, Константин је показао изузетан таленат. Већ са једанаест година је од њега затражено да свира луту за групу данских амбасадора; 1618. године, на свом првом дипломатском путу, свирао је за краља Џејмс I Стјуарт.

Језици

Константин је имао таленат за језике. Научио је француски, латински и грчки језик, а касније и италијански и енглески језик. Такође се показао као одличан калкулатор и писац. Са једанаест година написао је свој први латински стих. Изучавао је класичне писце. Практични циљ, формирање добро образованог грађанина, био је најважнији. Због тога је такође научио јахање, мачевање, цртање и моделирање. Овај подстицај за само-развој долази делимично од хуманистичке идеологије, али посебно од калвиниста, који су сматрали да се таленти који Бог даје требају развити.

Брат и сестре

Константин је имао брата Маурица и четири млађе сестре: Елисабету (умрла 1612, 14 година), Кристину(умрла 1618, 17 година), Гертруду(три године млађа од Константина) и Константину (шест година млађа од Константина). Одрастање дама углавном је било фокусирано на припрему за брак. Научили су да читају, пишу и говоре француски.

Прва љубав

Са деветнаест година Хајгенс је остварио везу са Доротеом ван Дорпом, из Хага. Веза се завршила 1616. године када се Доротеа заљубила у другог. Није дошло до брака.

Супруга Сузана Хајгенс 1667.

Студије

Године 1616. Мауриц и Константин су отишли ​​на академију у Лајдену, где су уписали право. Њихово студирање било је првенствено намењено успостављању друштвених контаката који би касније могли помоћи у изградњи каријере. Мауриц је убрзо био позван да помогне свом болесном оцу као секретар Државног већа. Константин је завршио студије 1617, а затим се вратио у Хаг.

Константин је 1618. године био на пракси шест недеља код Антонис де Хуберта, адвоката из Зирикзеја. Хуберт је био неко ко је веома волео језик и књижевност.

Смрт

Константин умире 28. марта 1687. у 90. години живота. Након смрти његове супруге Сузане Ван Баерле, 50 година касније. [3] Недељу дана након њјегове смрти сахрањен је у Великој Цркви у Хагу.

Библиографија

Константин Хајгенс 1672.

Године 1614. написао је своју прву холандску песму, инспирисану француским песником Ду Бартасом, у којем хвали живот на фарми.

Pier liep my tegen 't lyf, en wou geen stroo-breed wycken;

Hy sei, 't en lust hem niet voor yder geck te strycken;

Maer, seid ik, dat lust my,

En trad van 't sandpad af en liet den geck voorby.

Године 1617. се први пут појавила песма у штампаној форми: Larmes sur la Mort de feu Monsieur Maurice de Nassauпосвећена смрти Маурица Насауа (1604-1617).

У својој младости, Хајгенс је углавном писао песме на латинском и француском језику. У октобру 1621. Хајгенс је написао Batava Tempe. Ова песме је била химна у његовом граду Хагу. У децембру је започео ’t Kostelick Mal.

Године 1624. Хајгенс је завршио Zedeprinten(Цртеж карактера), збирку сатиричних, моралистичких песама са личним описима у стилу грчког ученика Теофраста.

Године 1625. појавио се свежањ Otia of Ledige uren, у којем се налази сва његова објављена поезија.

• 1621. — Batava Tempe, dat is 't Voor-hout van 's-Gravenhage
• 1622. — Kerkuria mastix, satyra, 't Costelick mall
• 1623. — De uytlandighe herder
• 1624. — Stede-stemmen en dorpen
• 1624. — Zedeprinten
• 1625. — Otiorum libri sex en Otia, of Ledighe Uren
• 1630. — Kasteel Zuilichem
• 1638. — Dagh-werck
• 1641. — Ghebruyck en onghebryck van 't orgel
• 1644. — Momenta desultoria (vermeerderde uitgave in 1655)
• 1647. — Eufrasia, Ooghentroost. Aen Parthenine, bejaerde maecht, over de verduysteringh van haer een ooghe
• 1647. — Heilighe daghen
• 1647. — Pathodia sacra et profana
• 1653. — Trijntje Cornelis
• 1653. — Vitaulium. Hofwijck, Hofstede vanden Heere van Zuylichem onder Voorburgh
• 1656-1657 - Spaensche spreeckwoorden vertaelt
• 1658. — Korenbloemen (vermeerderde uitgave in 1672)
• 1667. — Zee-straet
• 1841. — Cluys-werck (door W.J.A. Jonckbloet uitgegeven)