Константин Балшић
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Константин Балшић је био српски племић из династије Балшића и син Ђурђа I, из његовог другог брака, са Теодором Дејановић.
Константин Балшић | |
---|---|
Лични подаци | |
Место рођења | Зета, |
Датум смрти | 1402. |
Место смрти | Драч, |
Породица | |
Супружник | Јелена Топија |
Потомство | Стефан Балшић |
Родитељи | Ђурађ I Балшић Теодора Дејановић Балшић |
Период | 1394—1402 |
Претходник | Никита Топија (као владар Кроја) |
Наследник | Јелена Топија |
После смрти његовог оца Ђурђа I (1378) и стрица Балше II (1385), власт над земљама Балшића преузео је Константинов брат од стрица Страцимира, Ђурађ II, док је Константин владао над малим простором између Бојане и Дрима[1]. Константин је настојао да преузме од њега власт, због чега је 1391. године посетио султана Бајазита I и признао његову врховну власт[2]. Поред тога, он се повезао са Вуком Бранковићем и својим сродником Мркшом Жарковићем[а].
Османлије су га, као свог присталицу, поставиле 1394. године за господара Кроје[2], уместо Марка Барбадига, чијом се супругом Јеленом, касније оженио. Он је одатле проширио своју власт на Дањ и околину, али га је Ђурађ II потиснуо са тих поседа. Учествовао је, као османски вазал, у бици на Ровинама 17.05. 1395. године, у којој је погинуо и његов ујак, Константин Драгаш, по коме је највероватније и добио име[1].
Иако је од 1391. године био одан османски вазал, Константин није учествовао у Ангорској бици (1402) и у то доба је под нејасним околностима[1], можда због покушаја заузећа Драча[2], погубљен (пре 22. октобра 1402[2]) по одлуци млетачког суда у Драчу[1].
Константин се женио два пута. Име његове прве супруге није сачувано, а други пут се оженио Јеленом (ћерком Карла Топије) која је претходно била удата за господара Кроје, Марка Барбарига[2][3]. Подаци о његовим потомцима нису познати, али се сматра да би Стефан Балшић (Стефан де Марамонте) могао да буде његов син[1].
Напомене
уредиПородично стабло
уреди4. Балша I Балшић | ||||||||||||||||
2. Ђурађ I Балшић | ||||||||||||||||
1. Константин Балшић | ||||||||||||||||
6. Дејан | ||||||||||||||||
3. Теодора Драгаш | ||||||||||||||||
28. Стефан Урош II Милутин | ||||||||||||||||
14. Стефан Урош III Дечански | ||||||||||||||||
29. Ана Тертер | ||||||||||||||||
7. Теодора Немањић | ||||||||||||||||
30. Јован Палеолог | ||||||||||||||||
15. Марија Палеолог | ||||||||||||||||
31. Ирена Метохитиса | ||||||||||||||||
Референце
уреди- ^ а б в г д Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије. Нови Сад: Плантонеум. ISBN 86-83639-01-0.
- ^ а б в г д „Medieval Lands project - Montenegro: Balšići”. Приступљено 4. 6. 2010.
- ^ „Genealogy - Balkan states: The Balsici”. Приступљено 4. 6. 2010.
Литература
уреди- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2002). Родослови српских династија. Нови Сад: Платонеум.
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2008). Српске династије (2. изд.). Београд: Службени гласник.
Спољашње везе
уреди- „Medieval Lands project - Montenegro: Balšići”. Приступљено 4. 6. 2010.