Константин Арсеновић
Константин Арсеновић (рођен као Константин Арсенијевић, Панчево, 18. септембар 1782. — Панчево, 26. децембар 1868.) био је српски сликар и свештеник.
| Константин Арсеновић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 18. септембар 1783. |
| Место рођења | Панчево, Аустријско Царство |
| Датум смрти | 26. децембар 1868. (85 год.) |
| Место смрти | Панчево, Аустроугарска |
| Уметнички рад | |
| Најважнија дела | Аутопортрет Бања Мехадија |
Константин је био син проте Андрије Арсенијевића који је руководио изградњом Успењске цркве у Панчеву.[1] Константин је започео војничку каријеру, али ју је убрзо напустио и 1807. прихватио свештенички позив. Помиње се 1807. у Панчеву као ђакон, а већ 1816, после очеве смрти, се помиње као протопрезвитер.[2]
Под утицајем Константина Данила Константин је почео да се интересује за сликарство и да ради иконостас у Успењској цркви.[3]
Развио се у ваљаног сликара, који није за собом оставио обимније дело јер се сликарством бавио узгред, из задовољства. Израдио је неколико портрета, који се налазе у збирци Панчевачке црквене општине, мањи број икона и портрет супруге из млађих дана, којем се изгубио траг након продаје на лицитацији.[2]
Најзанимљивији је као сликар предела. Бања Мехадија, наивни пејзаж са брдима и речицом, делује веома импресивно снагом своје редуковане форме. Његов други пејзаж нестао је из Уметничког музеја у Београду за време I светског рата. Малобројни сачувани радови сврставају га у групацију провинцијског бидермајера.[2] Сачувани су Арсеновићеви портрети епископа Кенђелца, владике Живковића, војводе Книћанина и Шупљикца.[3]
Константин Арсеновић је био један од оснивача прве стрељачке дружине у Панчеву.[1]
Референце
уреди- ^ а б admin (2017-12-08). „ДО ТАДА ЈЕ СЛИКАО ПОРТРЕТЕ УВАЖЕНИХ ГОСПОЈА”. Start013 (на језику: српски). Приступљено 2024-04-16.
- ^ а б в „АРСЕНОВИЋ, Константин | Српска енциклопедија”. enciklopedija.maticasrpska.org.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-04-16.
- ^ а б Кнежевић, Вера (1984). Ликовна енциклопедија Југославије, 1 А-Ј. Загреб: Југославенки лексикографски завод "Мирослав Крлежа". стр. 41.
Литература
уреди- Л. и В. Николић, Српски сликари, прилог културној повесници српског народа, Земун 1895;
- В. Петровић, М. Кашанин, Српска уметност у Војводини, Н. Сад 1927;
- М. Томандл, Споменица панчевачког српског црквеног певачког друштва, 1838–1938, Пан. 1938;
- М. Коларић, Класицизам код Срба, I, Бг 1965;
- М. Јовановић, Н. Кусовац, Школа Константина Данила, Зр. 1967;
- П. Васић, Уметничка типографија Панчева, Н. Сад 1989.
