Комсомол
Свесавезни лењински комунистички савез омладине (рус. Всесоюзный Ленинский Коммунисти́ческий сою́з молодёжи (ВЛКСМ))
послушајте (помоћ·инфо), познатији по скраћеници Комсомол (рус. Комсомо́л, а што долази од речи Ком(унистически) Со(јуз) Мол(одјожи), представљао је подмладак Комунистичке партије Совјетског Савеза.
Свесавезни лењински комунистички савез омладине | |
|---|---|
 | |
| Секретар | Владимир Зјукин (последњи) |
| Основана | 29. октобар 1918. |
| Распуштена | 28. септембар 1991. (73 год.) |
| Седиште | Москва Совјетски Савез |
| Идеологија | комунизам, марксизам-лењинизам |
| Међународно чланство | Комунистичка омладинска интернационала (1919-1943), Светска федерација демократске омладине (1945-1991) |
Настао је 1918. године као Руски комунистички савез омладине односно подмладак Руске комунистичке партије (бољшевика), да би након стварања СССР-а постао савезна организација. Комсомол, с обзиром да је био под чврстом паском КПСС, углавном није играо важну улогу нити имао утицаја на политичка збивања у СССР-у, али је Партији служио као извор кадрова. Међу њима се највише истицао Јуриј Андропов, који је каријеру започео као руководилац Комсомола у Карелији.
Комсомол је на значају добио тек 1980-их, када је преко њега Михаил Горбачов покушао да додатно подстакне реформе гласности и перестројке. Комсомол је, међутим, као и Партија, тада већ био компромитован; његово вођство је уместо спашавања режима било више заинтересовано за транзицију, а 1991. је на XXI конгресу Комсомол формално распуштен. Његово службено гласило Комсомолска правда, међутим, дан-данас постоји као један од најпопуларнијих руских таблоида.
Први секретари Централног комитета Комсомола
уреди
- Јефим Цетлин (1918–1919)
- Оскар Ривкин (1918–1921)
- Абрамович Шацкин (1921–1922)
- Пјотр Смородин (1922–1924)
- Николас Чаплин (1924–1928)
- Александар Милчаков (1928–1929)
- Александар Косарев (1929–1938)
- Николај Михајлов (1938–1952)
- Александар Шелепин (1952–1958)
- Владимир Семичастни (1958–1959)
- Сергеј Павлов (1959–1968)
- Јевгениј Тјажељников (1968–1977)
- Борис Пастухов (1977–1982)
- Виктор Максимович (1982–1986)
- Виктор Мироненко (1986–1990)
- Владимир Зјукин (1990–1991)