Википедија

Козимо де Медичи

Козимо де Медичи (итал. Cosimo di Giovanni de' Medici; Фиренца, 27. септембар 1389 — Вила Медичи у Каређију, 1. август 1464) био је државник, банкар и мецена, који је деценијама управљао политиком свог родног града Фиренце.[1] Његова породица није била племићка, већ грађанска, тако да се „де Медичи” односи на име породице, а не на титулу.

Козимо де Медичи
Козимо де Медичи
Датум рођења(1389-09-27)27. септембар 1389.
Место рођењаФиренца
Датум смрти1. август 1464.(1464-08-01) (74 год.)
Место смртиВила Медичи у Каређију
СупружникContessina de' Bardi
РодитељиGiovanni di Bicci de' Medici
Piccarda Bueri

Банкар и политичар

уреди

Козимо је од свог оца, Ђовани де Бичи де Медичија, наследио Банку Медичи, чији је пословни успех од њега начинио најбогатијег грађанина Фиренце. Активност банке је проширио на више градова у Италији и Европи.

Врховна власт у републиканској Фиренци припадала је законодавном већу (сињорија). Ту је он био „први међу једнакима”, иако далеко најмоћнији. Козимов политички утицај се није ограничавао на институције, већ се ослањао на његово велико богатство и мрежу личних контаката у Фиренци и ван ње. Успело му је да склопи дугорочан савез са владарима Милана, који је био противтежа савезу Венеције и Напуља. Као последица ових савеза у Италији је пола века владао мир.

Покровитељ културе и уметности

уреди

У његово доба Фиренца је изузетно напредовала у култури и уметности. Козимо је донирао укупно око 600 хиљада златних флорина за ове намене[2][3]. Сматрао је да је улагање у културу и уметност хуманистичка и грађанска обавеза оних који дођу до богатства.

Козимо је изградио Палату Медичи у Фиренци (данас: Палата Медичи Рикарди). Архитекта је био млади Микелоцо Микелоци. Ентеријери ове палате из 15. века су се углавном очували до данас.

Био је мецена и саветник уметника Фра Анђелика, Фра Филипа Липија и Донатела. Његова финансијска помоћ омогућила је да ексцентрични и сиромашни архитекта Филипо Брунелески заврши куполу Катедрале Санта Марија дел Фјоре у Фиренци.

Године 1444. основао је прву јавну библиотеку у Фиренци, „Сан Марко”. Она је имала велики значај у ширењу идеја хуманизма и Ренесансе.

Такође је сакупљао књиге. До своје тридесете године сакупио је 70 томова. Сматрао је да се грчка и римска цивилизација може обновити помоћу литературе. Наручио је превод свих познатих дела Платона на латински и основао Платонску академију у Фиренци 1445.

Наслеђе

уреди

После смрти, законодавно веће Фиренце му је доделило почасну титулу „Оца нације” (Cosimo Pater Patriae). Наследио га је син Пјеро. Породица Медичи управљала је Фиренцом током Ренесансе (са краћим прекидима), и касније, све до 18. века.

Референце

уреди
  1. ^ Strathern, Paul (2005). The Medici: Godfathers of the Renaissance. London: Pimlico. стр. 45–126. ISBN 978-1-84413-098-6. 
  2. ^ „Medici Patronage Notes < Brunelleschi”. bdml.stanford.edu. Приступљено 2021-05-20. 
  3. ^ „How the Medici family's influences are still felt today”. Guide (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-20. 

Литература

уреди
  • Burckhardt, Jacob, The Civilization of the Renaissance in Italy (1860) 1878.
  • Connell, William. Society and Individual in Renaissance Florence, 2002.
  • Cook, Jon (2003). "Why Renaissance? Why Florence?" History Review, 47, 44–46.
  • De Roover, R. The Rise and Decline of the Medici Bank, 1397–1494. Cambridge, MA: Harvard University Press, 1963.
  • Durant, Will (1953). The Renaissance. The Story of Civilization. New York: Simon and Schuster. 1953.
  • Guerrieri, Francesco; Fabbri, Patrizia (1996). Palaces of Florence. Rizzoli.  for the Palazzo Medici.
  • Kent, Dale. Cosimo De' Medici and the Florentine Renaissance: The patron's oeuvre. New Haven: Yale University Press, 2000.
  • Martin Roberts, Italian Renaissance. Longman, 1992.
  • Meehan, William F. III (2007). "The Importance of Cosimo de Medici in Library History." Indiana libraries, 26(3), 15–17. Retrieved from: http://hdl.handle.net/1805/1579
  • Parks, Tim. Medici Money: Banking, Metaphysics, and Art in Fifteenth-Century Florence. New York: W. W. Norton, 2005.
  • Padgett, John F.; Ansell, Christopher K. (1993). „Robust Action and the Rise of the Medici, 1400–1434”. American Journal of Sociology. University of Chicago Press. 98 (6): 1259—1319. ISSN 0002-9602. S2CID 56166159. doi:10.1086/230190. 
  • Tomas, Natalie R. (2003). The Medici Women: Gender and Power in Renaissance Florence. Aldershot: Ashgate. ISBN 0-7546-0777-1. 

Спољашње везе

уреди
 
Козимо де Медичи на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Козимо_де_Медичи&oldid=27677870”