Козаре

насеље у граду Лесковац, Јабланички округ, Србија

Козаре је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 267 становника.

Козаре
Панорама села
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2022.Пад 267
Географске карактеристике
Координате42° 55′ 28″ С; 22° 05′ 26″ И / 42.9245° С; 22.090666° И / 42.9245; 22.090666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина369 m
Козаре на карти Србије
Козаре
Козаре
Козаре на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Положај

уреди

Село се налази на граници Грделичке клисуре према околини варошице Власотинце. Оно је у долини Козарске или раније зване Рупске реке, десне притоке Јужне Мораве. Од околних варошица, Власотинца на североистоку и Грделице на југозападу, село је удаљено по 5,5 км.[1]

Историја

уреди

Данашње Козаре основано је у другој половини 18. века. По опште раширеној традицији, њега је основао досељеник из Магарева у околини Битоља.

Козаре је било 1879. године место у Власотиначком срезу. Ту је пописано 24 куће са 130 душа, међу којима није било писменог човека(!?), а број пореских глава износио је 30.[2]

Козарска школа која постоји од пре, прекинула је рад због српско-турског рата. Та школа је потпадала под Дадињску општину, а у њу су полазила деца из Дадинца, Сејанице, Козара, Ладовице, Орашја и Кукавице. Школа је била основна, мушка, црквеног духа, са неколико ученика (било 40, па спало на 10), без поделе на разреде. Смештена у једној соби, средње величине и високе таванице, црквене куће у Козарима. Издржавала се од прихода козарске цркве и прилога појединаца. Учитељ је био из Лесковца, са годишњом платом од 1200 гроша. У школи није било инвентара, а учило се читање из читанке, катехизис и мала историја.[3]

Крајем 19. века у овом селу на Козарачкој реци била је изграђена радионица за израду гајтана. Власник је био Коста Илић Мумџија са синовима. Радионица је радила око 10 година, а затим је пресељена у село Стројковце, па у Вучје.

У овом селу постоји црква Светог Николе. Црква и српска школа потичу с краја турске владавине. Око цркве је раније било и старих гробова, који се сада не виде. У горњој махали постоји и сеоски крст.[1]

Демографија

уреди

У насељу Козаре живи 286 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (37,3 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 106 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,42.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[4]
Година Становника
1948. 376
1953. 376
1961. 400
1971. 419
1981. 398
1991. 365 353
2002. 362 379
2011. 318
2022. 267
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
362 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ а б Др Јован Трифуноски, Грделичка клисура: Природне лепоте и географске одлике
  2. ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1880. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди