Когнитивни стилови
Когнитивни стилови (од лат. речи = cognitio - знање и грчке речи = pera – слово, штап за писање) су индивидуални начини ораде когнитивних информација (индивидуални разлике међу појединцима у начину на који перципирају, памте, размишљају и решавају поблем). Когнитивни стилови могу бити: дивергентни, интуитивни и маштовити.[1]
Когнитивни стил се обично разликује од когнитивне способности или нивоа – први се мери такозваним тестовима интелигенције. Још увек постоје неслагања око значења појма "когнитивни стил". Ипак, појам "когнитивни стил" широко се користи, посебно у примењеној психологији (пословној, као и педагошкој психологији, у којој појам когнитивни стил има синоним – "стил учења").[2]
Дефиниције
уредиДефиниције когнитивниг стилова не разликују се по својој суштини али се могу свести на следеће:
- Когнитивни сазнајни стил се односи на индивидуалне разлике у начину опажања, памћења, мишљења, и решавања проблема.
- Сваки појединац има свој индивидуални стил учења, опажања или сазнавања спољњег света.
- По томе се сваки ученик разликује од другог ученика.
- Когнитивни стилови се односе на стратегије учења и решавања проблема и у себи укључују мотивацију, емоције, опажања, ставове, услове средине и слично.
Историја
уредиКонцепт когнитивног стила прво је употребио А. Адлер да би означио особину личности, што је стандардна појединачна карактеристика когнитивних процеса који унапред одређују употребу различитих стратегија истраживања. У оквиру његове индивидуалне психологије, схваћен је као особитост животног пута појединца, структуриран постављањем и постизањем циљева.
Г.Аллпорт је почео испитивати когнитивни стил као целовити систем на алату о особи (начине и средства за постизање циљева). Накнадно су у овај проблем укључени Стаднер К., Х. Виткин и други.
У бившем Совјетском Савезу овим проблемом бавили су се Колга ВА (Естонија), а проучавањем когнитивних стиловѕ бавили су се и Теплова-Небyлитсyн школа (Москва), МА хладно (Кијев, од 1990 – Москва), Александар Либин, и други.
Најчешће се у литератури среће око 10-15 когнитивне стилове (а уз напомену да су многи од њих очигледно повезана једни с другима, а разлика у терминологији је због различитих приступа аутора. Међутим најзаступљенији су:[2]
- звисност о пољу;
- конкретност – апстрактност;
- уска – широк распон еквиваленције;
- Narrowness – ширина категорије;
- крутог – флексибилна когнитивна контрола;
- ниска висока толеранција на нереално искуство;
- фокусирање – контрола скенирања;
- изравнавање – оштрење;
- импулзивност – рефлективност;
- когнитивна једноставност – сложеност;
Извори
уреди- ^ Holodnaya MA Kognitivni stilovi. M. 2004.
- ^ а б „Kognitivni stil - psiholog”. Psihologija odnosa (на језику: хрватски). 2018-09-24. Приступљено 2021-10-13.
Литература
уреди- MS Egorova Psihologija individualnih razlika. M., 1997.
- Klimov E. L. Individualni stil djelovanja ovisno o tipološkim svojstvima živčanog sustava, Kazan: KSU, 1969.
- Kognitivni stilovi. Teze znanstveno-praktičnog seminara (uredio V. Kolga), Tallinn, 1986.
- Libin AV diferencijalna psihologija. M .: Sense, 1999.
- Liver BL Obuka cjelokupnog razreda. Novosibirsk, 1994.
- Psihološki problemi individualnosti, izdanje 1. M .; L., 1983.
- Sposobnosti i sklonosti (uredio E. A. Golubeva). M .: Pedagogija. 1989.
- Čovjekov stil; psihološka analiza (izdavač A.V. Libin) M .: Sense, 1998.
- Tolochek VL Stilovi aktivnosti: Model stilova s nestabilnim uvjetima djelovanja. M., 1992.
- Shkuratova IM Kognitivni stil i komunikacija. Rostov n / D: Izdavačka kuća Rast, ped, sveučilište, 1994.
- Allinson, C.W. i Hayes, J. "Indeks kognitivnog stila: mjera analize intuicije za organizacijska istraživanja", Journal of Management Studies (33: 1), siječanj 1996, str. 119-135.
- Beiri, J. "Složenost – jednostavnost kao varijabilnost osobnosti u kognitivnom i preferencijalnom ponašanju" Dorsey Press, Homewood, IL, 1961.
- Bobic, M., Davis, E., i Cunningham, R. "Inventar za prilagodbu-inovativnost Kirton", Pregled javne uprave za osoblje (19: 2), proljeće 1999., str. 18-31.
- Carey, J.M. "Pitanje kognitivnog stila u istraživanju MIS / DSS", 1991.
- Kirton, M. "Adapteri i inovatori: opis i mjera", Journal of Applied Psychology (61: 5), 1976, str. 622-629.
- Kirton, M.J. "Teorije inovacija od utjecaja na teren i prilagodbu", Perceptual and Motor Skills, 1978, 47, str. 1239-1245.
- Kirton, M.J. Adaptacija i inovacija u kontekstu raznolikosti i promjena Routledge, London, 2003, str. 392
- Mullany, M.J. "Korištenje mjerenja kognitivnog stila za predviđanje otpornosti korisnika", 14. godišnja konferencija Nacionalnog savjetodavnog odbora za računalne kvalifikacije, Napier, Novi Zeland, 2001, str. 95-100.
- Peterson, E.R., & Deary, I.J. (2006). Ispitivanje wholistic-analitičkog stila pomoću preferencija u ranoj obradi podataka. Osobnost i individualne razlike, 41, 3-14.
- Pask, G. Stilovi i strategije učenja, British Journal of Educational Psychology (46: II), 1976, str. 128-148.
- Riding, R.J. i Cheema, I. "Kognitivni stilovi – pregled i integracija", Educational Psychology (11: 3/4) 1991, str. 193-215.
- Riding, R.J. i Sadler-Smith, E. "Vrsta nastavnog materijala, kognitivni stil i učenje izvedbe", Educational Studies (18: 3) 1992, str. 323-340.
- Witkin, H.A., Moore, C.A., Goodenough, D. R. i Cox, P.W. "Kognitivni stilovi ovisni o terenu i neovisni o terenu i njihove obrazovne implikacije", Pregled obrazovnih istraživanja (47: 1), Zima 1977, str. 1-64.