Клоштар

Клоштар
Клоштар;
	Пoглeд ca Kлoштрa нa Лимски канал
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Истарска
Општина	Врсар
Област	Порештина
Становништво
— 2011.	40
Географске карактеристике
Координате	45° 08′ 37″ С; 13° 39′ 29″ И / 45.143662° С; 13.658027° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	117 m
	Клоштар Клоштар на карти Хрватске
Остали подаци
Поштански број	52450 Vrsar (Orsera)
Регистарска ознака	PU

Клоштар (итал. San Michele di Leme ) је насеље у западној Истри (Порештина), у саставу Општине Врсар, Истарска жупанија.

Географија

Насеље је смештено на северној шумовитој крашкој заравни на 117 м н/v^[1] изнад врха Лимског канала око клоштара (манастира св. Миховила) из XIII. в. Налази се на путу за Врсар који се изнад врха Лимскога канала одваја од пута Пула–Трст

Историја и знаменитости

Најстарији археолошки налази на овом подручју сежу у дубоку прошлост - палеолитик (Ромуалдова пеĉина).

Између некадашњих феуда Калиседо (Градине) и Ловреча налази се Клоштар гдје је бенедиктинац Ромуалдо око 1002. основао бенедиктински манастир камалдољана. Од некада моћне опатије св. Миховила сачуван је део клаустра и две цркве:

Мања црквица је саграђена пре изградње манастира, а црквицу постоји и данас: рановизантијска је грађевина из VI. века, посвећена Блаженој Девици Марији, са полигоналном апсидом, бачвастим сводом и траговима фресака, најстаријим у Истри (вероватно из VIII. века).
Свети Ромуалдо је саградио већу цркву Св. Миховила Арханђела над Лимом: једнобродна јe романичка базилика из XI. века са полукружном апсидом, првим објектом у романичком стилу који су у Истру донели бенедиктинци. У бочном зиду, високо испод кровишта, сачуване су оригиналне камене прозорске решетке са плетерним украсом. У цркви су сачувани и остаци романичких фресака, на којима се препознаје мучење св. Стефану и његово каменовање. Најбоље сачувани приказ је лик свеца на десној страни тријумфалног лука. Младeнaчки лик са тонзуром и опатским штапом приказује бенедиктинског свеца, можда самог св. Ромуалда. Ликови су обликовани контурама светле и тамне боје, а на јагодицама лица јављају се карактеристичне црвене мрље. Иконографски и ликовни узори разнолики су, од каролиншких елемената у орнаментици до хеленистичко-оријенталних (византијских) мотива у одећи. Сви елементи обележја су јужнонемачке бенедиктинске уметности отонског раздобљаja.^[2]
Након кратког раздобља напуштености због епидемија, неко су време у манастиру боравили темплари, а 1394 су га преузели монаси Сан Микеле из Мурана. Тада је подигнуто јужно крило опатијскога здања које се према дворишту (клаустор) диже на неколико лукова. У средишњем делу клаустра налази се романичка цистерна, на којој је стилизовани грб камалдољана са две голубице које пију из пехара. На жалост цели је комплекс клоштра још увек у распадајућем стању.

Пyт зa Ромуалдовy пећинy

Доцније је прешао у посед манасира Св. Матије у Мурану. Картографски приказ целог поседа из XV. века, аутора познатог млетачког картографа фра Маура, сачуван је у штампаном облику из XVII. века. Редовници су манастир напустили 1652, а заменом некретнина је посед 1772. доспио у власништво феудалне породице Колети (Coletti) из Конељана (Conegliano), која је на рушевинама манастира изградила палату у неокласицистичком слилу. Тада је комплекс био средиште пољопривредног имања које је било организовано према тада савременим начелима модерне пољопривреде. Смрћу последњих мушких чланова у другој је половици XIX. века прешао у државно власништво, био је неко време седиште шумског газдинства. Палата, манастирске зграде и цркве су са временом запуштене и почеле су пропадати, до почетка XXI, века кад је започело планирање обнове целога комплекса. До сада су конзерваторски радови обухватили цркве, а истраживања се настављају са циљем ревитализовања целог комплекса^[3].

Рекреација

Многобројне бајк стазе око Клоштара (изнад Лимског канала)

Становништво

Према попису становништва из 2001. године, насеље је имало 42 становника^[4] те 14 обитељских домаћинстава^[5], а на попису становништва 2011. године, Клоштар је имао 40 становника.

Број становника по пописима^[6]
1857	1869	1880	1890	1900	1910	1921	1931	1948	1953	1961	1971	1981	1991	2001	2011
0	0	0	0	34	18	0	0	92	73	61	48	46	40	42	40

Напомена: Од 1857. до 1890. и у 1921. подаци су садржани у насељу Фленги, а 1931. у насељу Градина. У 1900. и 1910. исказано као део насеља.

Етнички састав

На попису становништва 1991. године, насељено место Клоштар је имало 40 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.

Хрвати	28	70,00%
Истријани	7	17,50%
Југословени	4	10,00%
Муслимани	1	2,50%
укупно: 40

Референце

^ „Kloštar - Istrapedia”. www.istrapedia.hr. Приступљено 2022-06-05.
^ Фучић, Бранко, Истарске фреске, Зора, Загреб, 1963.
^ „Kloštar – Samostan sv. Mihovil | TZ Vrsar”. tzvrsar.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2022-06-05. ^{[мртва веза]}
^ „Naslovna”. template.gov.hr. Приступљено 2022-06-04.
^ Кућанства према обитељском саставу и обитељска кућанства према броју чланова, Попис 2001,, www.dzs.hr
^ - Република Хрватска - Државни завод за статистику: Насеља и становништво Републике Хрватске 1857.-2011.

[1] „Kloštar - Istrapedia”. www.istrapedia.hr. Приступљено 2022-06-05.

[2] Фучић, Бранко, Истарске фреске, Зора, Загреб, 1963.

[3] „Kloštar – Samostan sv. Mihovil | TZ Vrsar”. tzvrsar.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2022-06-05. ^{[мртва веза]}

[4] „Naslovna”. template.gov.hr. Приступљено 2022-06-04.

[5] Кућанства према обитељском саставу и обитељска кућанства према броју чланова, Попис 2001,, www.dzs.hr

[6] - Република Хрватска - Државни завод за статистику: Насеља и становништво Републике Хрватске 1857.-2011.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]