Клоштар (итал. San Michele di Leme ) је насеље у западној Истри (Порештина), у саставу Општине Врсар, Истарска жупанија.

Клоштар
Пoглeд ca Kлoштрa нa Лимски канал
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаИстарска
ОпштинаВрсар
ОбластПорештина
Становништво
 — 2011.40
Географске карактеристике
Координате45° 08′ 37″ С; 13° 39′ 29″ И / 45.143662° С; 13.658027° И / 45.143662; 13.658027
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина117 m
Клоштар на карти Хрватске
Клоштар
Клоштар
Клоштар на карти Хрватске
Остали подаци
Поштански број52450 Vrsar (Orsera)
Регистарска ознакаPU

Географија

уреди

Насеље је смештено на северној шумовитој крашкој заравни на 117 м н/v[1] изнад врха Лимског канала око клоштара (манастира св. Миховила) из XIII. в. Налази се на путу за Врсар који се изнад врха Лимскога канала одваја од пута ПулаТрст

Историја и знаменитости

уреди

Најстарији археолошки налази на овом подручју сежу у дубоку прошлост - палеолитик (Ромуалдова пеĉина).

Између некадашњих феуда Калиседо (Градине) и Ловреча налази се Клоштар гдје је бенедиктинац Ромуалдо око 1002. основао бенедиктински манастир камалдољана. Од некада моћне опатије св. Миховила сачуван је део клаустра и  две цркве:

  • Мања црквица је саграђена пре изградње манастира, а црквицу постоји и данас: рановизантијска је грађевина из VI. века, посвећена Блаженој Девици Марији, са полигоналном апсидом, бачвастим сводом и траговима фресака, најстаријим у Истри (вероватно из VIII. века).
  • Свети Ромуалдо је саградио већу цркву Св. Миховила Арханђела над Лимом: једнобродна јe романичка базилика из XI. века са полукружном апсидом, првим објектом у романичком стилу који су у Истру донели бенедиктинци. У бочном зиду, високо испод кровишта, сачуване су оригиналне камене прозорске решетке са плетерним украсом. У цркви су сачувани и остаци романичких фресака, на којима се препознаје мучење св. Стефану и његово каменовање. Најбоље сачувани приказ је лик свеца на десној страни тријумфалног лука. Младeнaчки лик са тонзуром и опатским штапом приказује бенедиктинског свеца, можда самог св. Ромуалда. Ликови су обликовани контурама светле и тамне боје, а на јагодицама лица јављају се карактеристичне црвене мрље. Иконографски и ликовни узори разнолики су, од каролиншких елемената у орнаментици до хеленистичко-оријенталних (византијских) мотива у одећи. Сви елементи обележја су јужнонемачке бенедиктинске уметности отонског раздобљаja.[2]
  • Након кратког раздобља напуштености због епидемија, неко су време у манастиру боравили темплари, а 1394 су га преузели монаси Сан Микеле из Мурана. Тада је подигнуто јужно крило опатијскога здања које се према дворишту (клаустор) диже на неколико лукова. У средишњем делу клаустра налази се романичка цистерна, на којој је стилизовани грб камалдољана са две голубице које пију из пехара. На жалост цели је комплекс клоштра још увек у распадајућем стању.
 
Пyт зa Ромуалдовy пећинy

Доцније је прешао у посед манасира Св. Матије у Мурану. Картографски приказ целог поседа из XV. века, аутора познатог млетачког картографа фра Маура, сачуван је у штампаном облику из XVII. века. Редовници су манастир напустили 1652, а заменом некретнина је посед 1772. доспио у власништво феудалне породице Колети (Coletti) из Конељана (Conegliano), која је на рушевинама манастира изградила палату у неокласицистичком слилу. Тада је комплекс био средиште пољопривредног имања које је било организовано према тада савременим начелима модерне пољопривреде. Смрћу последњих мушких чланова у другој је половици XIX. века прешао у државно власништво, био је неко време седиште шумског газдинства. Палата, манастирске зграде и цркве су са временом запуштене и почеле су пропадати, до почетка XXI, века кад је започело планирање обнове целога комплекса. До сада су конзерваторски радови обухватили цркве, а истраживања се настављају са циљем ревитализовања целог комплекса[3].

Рекреација

уреди

Многобројне бајк стазе око Клоштара (изнад Лимског канала)

Становништво

уреди

Према попису становништва из 2001. године, насеље је имало 42 становника[4] те 14 обитељских домаћинстава[5], а на попису становништва 2011. године, Клоштар је имао 40 становника.

Број становника по пописима[6]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
0 0 0 0 34 18 0 0 92 73 61 48 46 40 42 40

Напомена: Од 1857. до 1890. и у 1921. подаци су садржани у насељу Фленги, а 1931. у насељу Градина. У 1900. и 1910. исказано као део насеља.

Етнички састав

уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Клоштар је имало 40 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати 28 70,00%
Истријани 7 17,50%
Југословени 4 10,00%
Муслимани 1 2,50%
укупно: 40

Референце

уреди
  1. ^ „Kloštar - Istrapedia”. www.istrapedia.hr. Приступљено 2022-06-05. 
  2. ^ Фучић, Бранко, Истарске фреске, Зора, Загреб, 1963.
  3. ^ „Kloštar – Samostan sv. Mihovil | TZ Vrsar”. tzvrsar.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2022-06-05. [мртва веза]
  4. ^ „Naslovna”. template.gov.hr. Приступљено 2022-06-04. 
  5. ^ Кућанства према обитељском саставу и обитељска кућанства према броју чланова, Попис 2001,, www.dzs.hr
  6. ^ - Република Хрватска - Државни завод за статистику: Насеља и становништво Републике Хрватске 1857.-2011.