Клоподија (Тимиш)
Клоподија (рум. Clopodia,Timiş) се налази у округу Тимиш. Према попису из 2002. године Клоподија има 788 становника.
| Клоподија рум. Clopodia | |
|---|---|
| Насеље | |
 Евангелистичка црква Словака | |
 Банат 1769-72 | |
  Клоподија Локација у Румунији | |
| Координате: 45° 16′ 55″ N 21° 27′ 57″ E / 45.28194° С; 21.46583° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Тимиш |
| Општина | Жаму Маре |
| Надморска висина | 113 m (371 ft) |
| Становништво (2013)[1] | |
| • Укупно | 796 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 681302 |
Историја
уредиПо "Румунској енциклопедији" село Клоподија се први пут помиње у турском Тефтеру из 1598. године под именом „Клопотива“.
У средњем веку је била варош насељена Румунима. По попису из 1717. године Клоподија је имала 42 куће и припадао је Вршачком округу, а овде су се настанили становници протестанске и католичке вероисповести међу којима велики број Словака. У 17. веку велики број Румуна се иселило из Клоподије и округа Караш-Северин, у српски део Баната и то у места: Владимировац, Селеуш, Мраморак, Делиблато и друга.
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Клокодија" припада Жамском округу, Вршачког дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[2]
Србин племић, Стеван Јанић био је 1826-1838. године власник спахилука Клоподије.[3]
Српске заједнице у Румунији су у округу Караш-Северин која је погранични округ на граници са Србијом.
| Година пописа | 1910. | 2002. |
| Становника | 2.031 | 788 |
| Словака | 35 | 34 |
| Румуна | 723 | 616 |
| Немаца | 420 | 32 |
| Мађара | 447 | 97 |
Референце
уреди- ^ „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ Temes vármegye nemes családjai III. (Budapest, 1905
Литература
уреди- Летопис: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис pериод 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
- Anuarul Socec al Romaniei Mari 1924-1925 - online de la Biblioteca Congresul/omos.htm
