Википедија

Кијоши Куросава

Кијоши Куросава[а] (黒沢 清, Kurosawa Kiyoshi, 19. јул 1955, Кобе, Јапан) је јапански филмски редитељ, сценариста, филмски критичар, писац, глумац и професор на Универзитету уметности у Токију.

Кијоши Куросава
Куросава на Међународном филмском фестивалу у Торонту 2024.
Лични подаци
Датум рођења(1955-07-19)19. јул 1955.
Место рођењаКобе, Јапан
УниверзитетУниверзитет Рикио
ЗанимањеРедитељ, сценариста, филмски критичар, глумац
Рад
Активни период1973–
Веза до IMDb-а

Познат по својим психолошким филмовима који се често фокусирају на двосмислене наративе и на унутрашње немире ликова и трагање за значењем и везама, најпознатији је по свом доприносу психолошком хорору и јапанском хорору, посебно по свом хваљеном филму Лек из 1997. године, иако је такође радио у разним другим жанровима. Док је већина његових радова била на јапанском, два његова филма, Дагеротипија (2016) и Змијин пут (2024; римејк његовог сопственог истоименог филма из 1998), била су на француском.

Младост и образовање

уреди

Рођен у Кобеу 19. јула 1955,[1] Кијоши Куросава је почео да снима филмове о свом животу у средњој школи.[2] Студирао је на Универзитету Рикио у Токију под вођством истакнутог филмског критичара Шигехико Хасумија,[3] где је почео да снима 8мм филмове.[2] Није у сродству са редитељем Акиром Куросавом.[4]

Каријера

уреди

Куросава је каријеру започео режирајући ружичасте филмове (нискобуџетни, еротски филмови),[5] што му је омогућило да усаврши своје вештине у стварању филмова. Његови рани радови, као што су Kandagawa Pervert Wars (1983), показали су његову способност да унесе хумор и жанровску субверзију у своје пројекте. Постао је популаран после филма The Excitement of the Do-Re-Mi-Fa Girl (1985) и The Guard from Underground (1992).[6]

Почетком 1990-их, Куросава је добио стипендију за Санденс институт тако што је пријавио своју оригиналну драму Charisma. Затим је могао да студира филмско стваралаштво у Сједињеним Државама, иако се професионално бавио режијом скоро десет година.[7]

Куросава је први пут стекао међународно признање својим крими трилер филмом Лек из 1997. године.[8] Годину дана касније, завршио је два трилера један уз другог, Змијин пут и Паукове очи, који су имали исту премису (отац се освети за убиство свог детета) и главног глумца (Шов Ајкава), али су се вртели потпуно другачије приче.[9] У марту 1999. године, Међународни филмски фестивал у Хонг Конгу представио је његову прву ретроспективу, програм од пет наслова, укључујући The Excitement of the Do-re-mi fa Girls, The Guard from Underground, Serpent's Path, Eyes of the Spider и License to Live.

Куросава је пратио Лек полунаставком 1999. године са Харизмом, детективским филмом у којем глуми Коџи Јакушо.[7] 2000. године, Сеанса, Куросавина адаптација романа Сеанса влажног поподнева Марка Мекшејна, премијерно је приказана на Кансаи ТВ. У њему су такође глумили Јакушо, као и Јун Фубуки (њих двоје су се заједно појавили и у Харизми). Године 2001. режирао је хорор филм Пулс.[10] Куросава је 2003. године објавио Bright Future, са Таданобу Асано, Џоијем Одагиријем и Татсуја Фуџи у главним улогама. Уследио је још један дигитални филм, Doppelganger, касније исте године.[11][12] И Bright Future и Doppelganger номиновани су за награде на филмском фестивалу у Кану.[6]

У децембру 2023. године, заједно са 50 других филмских стваралаца, Куросава је потписао отворено писмо објављено у Libération у којем је захтевао прекид ватре и окончање убијања цивила усред израелске инвазије на појас Газе 2023. и успостављање хуманитарног коридора у Гази за хуманитарне помоћ, и ослобађање талаца.[13][14][15]

Стил и утицаји

уреди
 
Јапански режисер Јасуџиро Озу.

Куросавин редитељски стил упоређиван је са стиловима Стенлија Кјубрика и Андреја Тарковског, мада он никада није изричито навео те редитеље као своје утицаје.[16] У интервјуу је тврдио да су Алфред Хичкок и Јасуџиро Озу допринели обликовању његове личне визије медија.[17] Такође је изразио дивљење америчким филмским режисерима као што су Дон Сигел, Сем Пекинпо, Роберт Олдрич, Ричард Флајшер[18] и Тоб Хупер.[19]

У интервјуу за ИФЦ 2009. године, Куросава је говорио о разлогу зашто је у многим својим филмовима убацио глумца Коџи Јакушоа: „Он има сличне вредности и осетљивости. Ми смо из исте генерације. То је велики разлог зашто уживам у раду са њим на снимању.“[20]

Према Тиму Палмеру, Куросавини филмови заузимају посебну позицију између материјала масовног жанра, с једне стране, и езотеричне или интелектуалне апстракције, с друге стране. Они се такође јасно баве питањима критике животне средине, с обзиром на то да Куросава преферира снимање на отвореним просторима који се распадају, напуштеним (и често осуђеним) зградама и на местима која су препуна токсина, куге и ентропије.[21]

У интервјуу за Универзитет уметности у Токију, где је професор, Куросава говори о томе да не жели да његов редитељски стил буде превише фиксиран.[22] Анкетар се позива на Куросавину свестраност када говоре о Клинту Иствуду; Куросава каже да се диви људима који могу много ствари и да се не затвара у један стил или једну тему. На питање шта жели следеће да покуша, одговорио је: „Следеће што желим да урадим је нешто што никада нисам урадио. Куросава такође напомиње да је од младости гледао много филмова и да зна да има много сјајних филмова из целог света. Ти филмови га мотивишу да буде бољи филмски стваралац; увек се пита како да сними филмове који ће дуго остати у памћењу.

У истом чланку Токијског универзитета уметности, Куросава именује филмског критичара Хасумија Шигехикоа као ментора и раног утицаја у његовој филмској каријери. Велики део Хасумијевог утицаја ће обликовати језгро Куросавине филмографије. Куросава је упознао Хасумија на Универзитету, где је био један од ретких студената који је завршио курс, и приписује Хасумију што га је научио да је филму вредно посветити цео живот. Хасуми и Куросава верују да је сваки елемент филма битан и да га треба пажљиво испланирати. Куросава је такође изјавио да је један од његових циљева као филмског ствараоца да подели Хасумијева учења.

Филмографија

уреди

Дугометражни филмови

уреди

Краткометражни филмови

уреди
  • Vertigo College (1980)
  • Ghost Cop (2003)
  • Beautiful New Bay Area Project (2013)

V-Cinema

уреди
  • Yakuza Taxi (1994)
  • Men of Rage (1994)
  • Suit Yourself or Shoot Yourself: The Heist (1995)
  • Suit Yourself or Shoot Yourself: The Escape (1995)
  • Door 3 (1996)
  • Suit Yourself or Shoot Yourself: The Loot (1996)
  • Suit Yourself or Shoot Yourself: The Gamble (1996)
  • Suit Yourself or Shoot Yourself: The Nouveau Riche (1996)
  • Suit Yourself or Shoot Yourself: The Hero (1996)
  • The Revenge: A Visit from Fate (1997)
  • The Revenge: A Scar That Never Fades (1997)
  • Eyes of the Spider (1998)
  • Serpent's Path (1998)

DVD

уреди
  • Soul Dancing (2004)

Телевизија

уреди
  • Wordholic Prisoner (1990)
  • Whirlpool of Joy (1992)
  • Seance (2000)
  • Matasaburo, the Wind Imp (2003)
  • Penance (2012)
  • Foreboding (2017)
  • Wife of a Spy (2020)
  • Modern Love Tokyo (2022, episode 5)[30]

Глумачки кредити

уреди
  • The Funeral (1984) – асистент
  • The Legend of the Stardust Brothers (1985) – муштерија
  • The Enchantment (1989) – библиотекар
  • Stranger at Night (1991) – таксиста
  • Reincarnation (2005) – професор
  • Occult (2009) – глуми себе

Музички снимци

уреди

Библиографија

уреди
Наслов Година Издавачка кућа Референца
映像のカリスマ 黒沢清映画史

(Film History of Kiyoshi Kurosawa)

1992 Film Art Inc. [31]
映画はおそろしい

(Eiga ha Osoroshi)

2001 Seidosha [32]
黒沢清の映画術

(technique of Kiyoshi Kurosawa)

2006 Shinchosha [33]
映画のこわい話 黒沢清対談集

(Eiga no kowai hanashi, scary story of film)

2007 Seidosha [32]
恐怖の対談 映画のもっとこわい話 (Eigano Motto Kowai Hanashi, More scary story of film) 2008 Seidosha [32]
黒沢清、21世紀の映画を語る

(Kurosawa Kiyoshi talking about 21st century movie)

2010 Boid [34]
ロスト　イン　アメリカ

Lost in America

2000 Digital Hollywood [35]
黒沢清の恐怖の映画史

(Kurosawa Kiyoshi no Kyofuno Eigashi - Scary film history of Kurosawa Kiyoshi)

2003 Seidosha [32]
映画の授業 映画美学校の教室から

(Eiga no Jyugyou, Eiga Bigakkou no Kyoushitsu Kara - Film Class, from class room of School of Cinema )

2004 Seidosha
東京から 現代アメリカ映画談 イーストウッド、スピルバーグ、タランティーノ (Modern American film discussion with Eastwood, Spielberg, and Tarantino from Tokyo) 2010 Seidosha
日本映画は生きている

(Nihon Eiga wa Ikiteiru - Japanese Film is Livning)

2010 Iwanami Shoten [36]
映画長話

(Eiga Nagabanashi - Long Story about Film)

2011 Little More [37]

Филмови адаптирани у романе

уреди
キュア（Cure） 1997 Tokuma Bunko [38]
回路 (Pulse) 2001 Tokuma Bunko [38]

Достигнућа

уреди
Награде
Награда Година Категорија Филм Резултат Референца
54. Кански филмски фестивал 2001 Prize of Un Certain Regard Pulse Номинација [39][40]
56. Кански филмски фестивал 2003 Competition Bright Future Номинација
61. Кански филмски фестивал 2008 Prize of Un Certain Regard Tokyo Sonata Награда жирија
68. Кански филмски фестивал 2015 Prize of Un Certain Regard Journey to the Shore Најбољи режисер
70. Кански филмски фестивал 2017 Prize of Un Certain Regard Before We Vanish Номинација
41. Јапанска академија 2018 Најбоља режија Before We Vanish Номинација [39][41]
77. Филмски фестивал у Венецији 2020 Сребрни лав за најбољу режију Wife of a Spy Освојено [42]
29. Међународни филмски фестивал у Бусану 2024 Сребрни лав за најбољу режију The Asian Filmmaker of the Year Освојено [43]
Почасти
Почаст Година Референца
Љубичаста трака 2021 [44]

Белешке

уреди
  1. ^ /kʊərəˈsɑːwə/

Референце

уреди
  1. ^ Schneider, Steven Jay (2007). 501 Movie Directors. New York City, New York: ABC Books. стр. 563. ISBN 978-0-733-32052-1. 
  2. ^ а б D., Spencer (23. 8. 2001). „Interview with Director Kiyoshi Kurosawa”. IGN. 
  3. ^ Nozaki, Kan (2011). Andrew, Dudley, ур. Opening Bazin. Oxford University Press. стр. 327. 
  4. ^ Richie, Donald (2001). A Hundred Years of Japanese Film: A Concise History. Tokyo: Kodansha International. стр. 214. ISBN 4-7700-2682-X. 
  5. ^ Rucka, Nicholas (9. 3. 2009). „Midnight Eye book review: The Films of Kiyoshi Kurosawa: Master of Fear”. Midnight Eye. 
  6. ^ а б „黒沢清”. 映画.com (на језику: јапански). Приступљено 2020-05-01. 
  7. ^ а б Mes, Tom (20. 3. 2001). „Midnight Eye review: Charisma”. Midnight Eye. 
  8. ^ Mes, Tom (20. 3. 2001). „Midnight Eye review: Cure”. Midnight Eye. 
  9. ^ Rosenbaum, Jonathan (17. 8. 2001). „Three films by Kiyoshi Kurosawa”. JonathanRosenbaum.net. 
  10. ^ Mes, Tom (21. 6. 2001). „Midnight Eye review: Pulse”. Midnight Eye. 
  11. ^ Brown, Todd (23. 1. 2005). „Kiyoshi Kurosawa's Doppelganger Review”. Twitch Film. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. 
  12. ^ Arnold, Michael (20. 8. 2003). „Midnight Eye review: Bright Future”. Midnight Eye. 
  13. ^ „Directors of cinema sign petition for immediate ceasefire”. The Jerusalem Post. 31. 12. 2023. Приступљено 24. 1. 2024. 
  14. ^ „Gaza : des cinéastes du monde entier demandent un cessez-le-feu immédiat”. Libération (на језику: француски). 28. 12. 2023. Приступљено 24. 1. 2024. 
  15. ^ Newman, Nick (29. 12. 2023). „Claire Denis, Ryusuke Hamaguchi, Kiyoshi Kurosawa, Christian Petzold, Apichatpong Weerasethakul & More Sign Demand for Ceasefire in Gaza”. The Film Stage. Приступљено 24. 1. 2024. 
  16. ^ Cure DVD. “Interview with Kiyoshi Kurosawa." New York: Home Vision Entertainment/Janus Films, 2001.
  17. ^ Sedia, Giuseppe (октобар 2006). „Interview with Kiyoshi Kurosawa” (на језику: италијански). Asia Express. Архивирано из оригинала 2021-04-23. г. Приступљено 2011-06-07. 
  18. ^ Guillen, Michael (13. 8. 2008). „KIYOSHI KUROSAWA BLOGATHON—CURE: Confusion and Sophistication”. Twitch Film. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 5. 11. 2012. 
  19. ^ Mes, Tom (31. 10. 2001). „Midnight Eye review: Sweet Home”. Midnight Eye. 
  20. ^ Erickson, Steve (12. 3. 2009). „Kiyoshi Kurosawa Composes "Tokyo Sonata"”. IFC. 
  21. ^ Palmer, Tim (2010). „The Rules of the World: Japanese Ecocinema and Kiyoshi Kurosawa”. Ур.: Willoquet-Maricondi, Paula. Framing the World: Explorations in Ecocriticism and Film. University of Virginia Press. ISBN 978-0-8139-3006-0. 
  22. ^ „東京藝術大学 | 第六回 黒沢 清 大学院映像研究科映画専攻教授”. www.geidai.ac.jp. Приступљено 2020-05-01. 
  23. ^ „Bumpkin Soup”. Japan Society. 19. 4. 2024. Приступљено 14. 8. 2024. „Shelved from a Nikkatsu Roman Porno release for being too bizarre and subsequently re-edited and re-shot, Kurosawa’s second feature is a nonsensical Godardian work that throws everything at the wall, including musical numbers, humiliation experiments and non-sequiturs galore.” 
  24. ^ Kevin Ma (20. 6. 2014). „Kurosawa Kiyoshi takes Journey to the Shore”. Film Business Asia. Приступљено 21. 6. 2014. 
  25. ^ „To the Ends of the Earth [programme note]”. TIFF. 2019. Приступљено 2019-09-13. 
  26. ^ Neil Young (2019-08-22). „'To the Ends of the Earth': Film Review -- Locarno 2019”. The Hollywood Reporter. Приступљено 2019-09-13. 
  27. ^ „蒼井優×高橋一生×黒沢清監督『スパイの妻』劇場公開へ！予告編も到着”. Cinema Cafe. 19. 6. 2020. Приступљено 27. 6. 2020. 
  28. ^ „蛇の道”. eiga.com. Приступљено 20. 4. 2024. 
  29. ^ „菅田将暉が黒沢清監督最新作「Cloud クラウド」で主演、集団狂気描くサスペンススリラー”. Natalie. Приступљено 13. 2. 2024. 
  30. ^ „榮倉奈々、前田敦子ら『モダンラブ・東京』出演 黒木華、窪田正孝は声優として参加”. Crank-in!. 27. 7. 2022. Приступљено 29. 7. 2022. 
  31. ^ „FILM ART ｜ フィルムアート社 ｜ English”. www.filmart.co.jp. Приступљено 2020-05-01. 
  32. ^ а б в г „青土社”. www.seidosha.co.jp. Приступљено 2020-05-01. 
  33. ^ „新潮社”. 新潮社 (на језику: јапански). Приступљено 2020-05-01. 
  34. ^ „boid.net”. boid.net. Приступљено 2020-05-01. 
  35. ^ „デジタルハリウッド株式会社”. デジタルハリウッド株式会社 (на језику: јапански). Приступљено 2020-05-01. 
  36. ^ „岩波書店”. 岩波書店. Приступљено 2020-05-01. 
  37. ^ „リトルモア | ホーム”. www.littlemore.co.jp. Приступљено 2020-05-01. 
  38. ^ а б „書籍検索 - 徳間書店”. www.tokuma.jp. Приступљено 2020-05-01. 
  39. ^ а б „黒沢清 : 受賞歴”. 映画.com (на језику: јапански). Приступљено 2020-05-01. 
  40. ^ „Festival de Cannes - Official Site”. Festival de Cannes (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-01. 
  41. ^ „Japan Academy Film Prize”. Japan Academy Film Prize. 2020. 
  42. ^ Murphy, Chris (12. 9. 2020). „Chloé Zhao's Nomadland Takes Top Prize at 2020 Venice Film Festival”. vulture.com. Приступљено 11. 10. 2020. 
  43. ^ Kim Gwang-hyun (3. 9. 2024). „부산국제영화 개막작에 '전,란'…224편 공식 초청” ['Jeon, Ran' as the opening film of Busan International Film Festival… 224 official invitations]. SBS (на језику: корејски). Naver. Приступљено 3. 9. 2024. 
  44. ^ „秋の褒章、808人・22団体…紫綬褒章はソフト「金」の上野由岐子さんら最多90人”. Yomiuri Shimbun. 2. 11. 2021. Приступљено 2. 11. 2021. 

Даље читање

уреди
  • White, Jerry (2007). The Films of Kiyoshi Kurosawa: Master of Fear. Stone Bridge Press. ISBN 9781933330211. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Кијоши_Куросава&oldid=28948670”