Кишкунлацхаза
Кишкунлацхаза (мађ. Kiskunlacháza) је насеље у централној Мађарској. Кишкунлацхаза је веће насеље у оквиру пештанске жупаније.
| Кишкунлацхаза мађ. Kiskunlacháza | |
|---|---|
 Име насеља писано ровашким писмом | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Централна Мађарска |
| Жупанија | Пешта |
| Срез | Рацкеве |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2018. | 8.672[1] |
| — густина | 93 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 07′ С; 19° 01′ И / 47.12° С; 19.01° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 93,5 km2 |
  Кишкунлацхаза Кишкунлацхаза на карти Мађарске | |
| Поштански број | 2340 |
| Позивни број | (+36) 24 |
| Веб-сајт | |
| http://www.kiskunlachaza.hu/ | |
Географија
уредиЛокација
уредиКишкунлацхаза се налази јужно од Будимпеште, на левој обали Рацкевеи-Дунава.
Суседна насеља: Апорка са севера, Делегихаза са североистока, Буђи са истока, Апај са југоистока, Демшед са југа, Рацкеве са југозапада и Сигетсентмартон са северозапада, последња два насеља се налазе на другој страни речице Рацкеве-Дунав, на острву Чепел. Њена периферија се пружа далеко од центра у правцу севера, па се у том правцу чак и граничи са Мајошазом, која је удаљенија.
Порекло имена
уредиПрви део њеног имена односи се на пејзажну целину (Кишкуншаг), док је Лацхаза добила име Лацхаза (Lacháza) од бившег власника села (раније познатог као Санто), Колошовог сина Лацка и Лацфиак из Салте који су његови потомци.
Историја
уредиНасеље и околина су насељени од времена насељавања Мађара у ове крајеве. Његово прво познато име било је Санто. Име је добио по краљевским слугама рапског плуга.
Око 1020. године краљ Стефан I Угарски дао је Санто женском манастиру у Веспремволђи, како се види из грчког темељног писма, а из његове латинске обнове, село Санто, које се налази поред Дунава, са 30+20 слугу робова, и са њим, суботњи прелазак Дунава са 7 вечера и [суботња] пијаца са царином и 12 дунавских рибара.
Око 1272–1290. краљ Ладислав IV Куманац је дао земљиште дворцу Фехервар, (поред Бекове земље, која није имала наследника), Петру, Абраму, Јакабу и Херболду, краљевским магационерима и батлерима (tavarnici et dapifer) и описао његове границе.
Током даљњих векова земљиште и место су често мењали власнике.
Постао је град од 1. септембра 2021. године.[2]
Становништво
уредиТоком пописа 2011. 86,3% становника се изјаснило као Мађари, 0,3% као Бугари, 1,7% као Роми, 0,5% као Немци и 0,4% као Румуни (13,5% се није изјаснило).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 36,8%, реформисани 25,5%, лутерани 0,3%, гркокатолици 0,3%, неконфесионални 10,3% (26% се није изјаснило).[3]
Референце
уреди- ^ [1]. Központi Statisztikai Hivatal, 2018. szeptember 3. (Приступљено: 2018. szeptember 4.).
- ^ „A köztársasági elnök 409/2021. (VIII. 3.) KE határozata városi cím adományozásáról”. Magyar Közlöny.
- ^ Kiskunlacháza Helységnévtár
Спољашње везе
уреди
- Званични веб-сајт
- Ансамбл народних игара Кишкун Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јануар 2023)
- Омладински дувачки оркестар Кишкунлачаз