Кимерски рејон
Кимерски рејон (рус. Кимрский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон на југоистоку Тверске области, у европском делу Руске Федерације.
Кимерски рејон Кимрский район | |
---|---|
Држава | Русија |
Федерални округ | Централни |
Административни субјект | Тверска област |
Админ. центар | Кимри |
Статус | општински рејон |
Оснивање | 1929. |
Површина | 2.514 km2 |
Становништво | 2014. |
— број ст. | 12.353 |
— густина ст. | 4,91 ст./km2 |
Временска зона | UTC+3 |
Регистарске таблице | 69 |
Позивни број | +7 48236 |
Званични веб-сајт |
Административни центар рејона се налази у град Кимрију који је засебна општинска јединица. Према проценама националне статистичке службе, на подручју рејона је 2014. живело 12.353 становника или у просеку 5,25 ст/км².
Географија
уредиКимерски рејон обухвата територију површине 2.514 км² и по површини је међу већим рејонима Тверске области (чини мање од 2% обласне територије). Граничи се на северу са Кашинским рејоном, на истоку је Каљазински рејон, на југозападу и западу Конаковски и Калињински рејон, док је на северозападу Рамешки рејон. На југу су рејони Московске области.
Цело подручје рејона налази се у сливном подручју горње Волге која пресеца његову територију у правцу југоисток-северозапад, а на његовој територији налазе се делови вештачког Угличког језера. На територији овог рејона се у Волгу улива једна од њених већих притока, река Медведица (дужине 259 км).
Историја
уредиПретеча данашњег Кимерског рејона била је Кимерска парохија основана у децембру 1918. године и која је постојала све до територијалне реорганизације 1929. године када је и основан садашњи рејон. Кимерски рејон је службено основан 12. јула 1929. године као административна целина Московске области. Иако је свега годину дана по сонивању рејон привремено укину обновљен је 1935. након оснивања тадашње Калињинске области (данашња Тверска област).
Године 1951. село Бели Городок добија статус варошице, док 1956. тадашња кимерска варошица Дубна добија административни статус града обласне субординације Московске области.
Демографија и административна подела
уредиПрема подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 13.190 становника.[1] Према процени из 2014. у рејону је живело 12.353 становника, или у просеку 5,25 ст/км².[2]
1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
---|---|---|---|---|---|---|
28.335 | 27.689 | 20.417 | 18.439[3] | 15.604[4] | 13.190[1] | 12.353* |
Напомена: према процени националне статистичке службе.
На подручју рејона постоје укупно 417 сеоских и једно урбано насеље, административно подељени на 13 сеоских и једну урбану општину. Административни центар рејона је град Кимри који је засебан градски округ Тверске области, док статус урбаног насеља има варошица Бели Городок.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2016)
- ^ Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
уреди- Службена веб страница Архивирано на сајту Wayback Machine (29. новембар 2020)
- Територија рејона на старим и савременим картама (упоредни приказ) Архивирано на сајту Wayback Machine (9. новембар 2014)
- Историјски приказ Кимерске земље