Киклос (стилска фигура)

Киклос (грч. κύκλος - круг) је стилска фигура која настаје када се почетне речи исказа (реченице или стиха) понављају на крају тог исказа тако да га уоквирују,^[1] па се зато ова фигура назива још окруживање.^[2] Користи се и назив прасаподоза. Речи које се понављају могу бити у истом или у различитом граматичком облику.^[3] Осим речи, могу се понављати и веће целине - читави стихови на почетку и на крају строфе, или строфе на почетку и на крају песме, а у прози осим речи и реченица и већи фрагменти. Припада фигурама конструкције.^[2]

Употреба

Постоје две врсте киклоса. Прва врста је синтактички киклос када се понављају речи или синтагме на почетку и крају стиха или реченице. Друга врста је композициони - понављају се већи сегменти на почетку и крају песме - стихови, реченице, строфе, мада ова фигура понављања постоји и у прози. Осим што истиче мисао исказа, ствара утисак довршености, заокружености. Поред тога што доприноси ритму, када се користи као композиционо правило гради прстенасту структуру и утиче на доживљај песме као затворене целине. Може бити у служби рефрена. Киклос се зато често употребљава у поезији, али га има и у пословицама, прози, полемици.^[2]

Примери

У стиху

„

Кун' га, мајко, и ја ћу га клети (...)

”

— Марина клетва, српска народна песма

У строфи

У целој Дисовој песми Можда спава у свим строфама се понављају први и последњи стихови; тако последња строфа гласи:

„

Можда спава са очима изван сваког зла,
Изван ствари, илузија, изван живота,
И с њом спава, невиђена, њена лепота;
Можда живи и доћи ће после овог сна.
Можда спава са очима изван сваког зла.

”

— ''Можда спава, Владислав Петковић Дис

У песми

Песма Мисао Момчила Настасијевића састоји се од 7 делова, а први и последњи су:

„

Тишином чудно
све ми засветли —
крилата походи ме она.

Нерођених зора
запоју ми петли;
са дна искон-мора
потонула, чујем, брује звона. .

”

— Мисао, Момчило Настасијевић

Сличне стилске фигуре

Анадиплоза
Анаепифора
Епанадиплоза
Епаналепса
Епизеукса
Полиптотон

Референце

^ Živković, Dragiša, ур. (2001). Rečnik književnih termina (2 изд.). стр. 350.
^ ^а ^б ^в Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 174—176. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 11. 3. 2019.
^ Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. стр. 302—305. ISBN 978-86-343-0277-6.

Литература

Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 174—176. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 11. 3. 2019.
Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. стр. 302—305. ISBN 978-86-343-0277-6.
Živković, Dragiša, ур. (2001). Rečnik književnih termina (2 изд.). стр. 350.

Спољашње везе

JEZIK I STIL LIRSKE NARODNE POEZIJE CRNE GORE / Marina Krstajić^{[мртва веза]}

[ркт_драгиша-1] Živković, Dragiša, ур. (2001). Rečnik književnih termina (2 изд.). стр. 350.

[Krešimir-2] а ^б ^в Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 174—176. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 11. 3. 2019.

[Zima-3] Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. стр. 302—305. ISBN 978-86-343-0277-6.

[1]

[2]

[3]