Каја Панчић Миленковић
Каја Панчић Миленковић ( Рагодеш, код Пирота, 27. април 1958) српска је књижевница и новинарка.
Каја Панчић Миленковић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 27. април 1958. |
Место рођења | Рагодеш код Пирота, ФНРЈ |
Занимање | новинарка, књижевница |
Биографија
уредиГимназију је завршила у Пироту а касније Филозофски факултет Универзитета у Нишу, одсек социологија.[1] Од 1987. до 1999. године живела је и радила у Урошевцу, а од 1999. године живи у Пироту и ради као новинарка у недељнику “Слобода”.
Пише поезију и прозу. Објавила је неколико збирки поезије.
Чланица је Удружења новинара Србије и Удружења књижевника Србије.
Награде
уредиДобитница је награда: Косовски божур, Златни печат правитељствујушчег совјета сербског, Драгојло Дудић, Венедикт Цреповић и Стојан Степановић.
Године 2017. примила је награду „Микина чаша” коју Нишки културни центар додељује у знак сећања на идејног творца Књижевне колоније Сићево, писца Михајла Игњатовића.[2]
Дела
уреди- Први дан говора (1994)
- Божји цвет (1995)
- Мера (1996)
- Час новије историје (2016)
- Бескућник у излогу (2017)
- У два корака (2021)
- Лица љубави (2021)
Галерија
уреди-
Промоција књиге у Народној библиотеци Пирот
-
Промоција књиге у Народној библиотеци Пирот
Референце
уреди- ^ „Kaja Pančić Milenković - Književna radionica "Kordun"”. www.literaryworkshopkordun.com. Приступљено 3. 10. 2021.
- ^ „Mikina čaša Kaji Pančić Milenković | SEEcult.org”. www.seecult.org. Приступљено 3. 10. 2021.
Литература
уреди- Каја Панчић Миленковић, Бескућник у излогу, Пирот, 2017.