Википедија

Кафане у Лесковцу између два светска рата

Кафане у Лесковцу између два светска рата биле су саставни део живота Лесковчана. У кафане се ишло и за радост и за туговање, у њима су се завршавали разни послови, а ишло се и да се поседи, види и чује шта се догађа у граду, те да писмени напишу тужбе, жалбе и молбе неписменима. За време окупације, кафане су постале седиште агената, цинкароша, доушника, партизанских „повереника и обавештајаца".[1]

Биле су распоређене од панађуришта, односно железничке станице до болнице и дуж прилазних путева из правца Власотинца, Лебана, Бојника, Вучја, Манојловца и Богојевца, којима су сељаци долазили на пијацу, али највећи број њих се налазио у главној улици.[2]

Кафана Леке Слезенке

Неке од њих биле су:

  • Ракићева кафана
  • Кафана "Морава"
  • Јерменска кафана
  • Шаторска кафана
  • Кафана "Последњи грош"
  • Кафана "Три девојке"
  • Кафана Леке Слезенке
  • Кафана "Пољаница"
  • Кафана Душана Јацића (Дилкина кафана)
  • Кафана Николе Ђорђевића
  • Кафана "Три шешира".[3]

Ракићева кафана

уреди

Ракићева кафана је настала 1929. године у близини насеља "Рупе" када је Горча Ракић купио сину Влади локал и отворио кафану. Тада је Влада отишао у Скопље на дошколавање и по повратку је почео са радом заједно са супругом Добринком. Кафана се простирала на осамдесет метара квадратних, имала је 15 столова, а лети и башту са још око десетак столова. У њу се могло ући из три правца: данашње Улице Саве Ковачевића, Улице Степе Степановића и из Текстилне улице. Служила се домаћа храна према менију и играле су се карташке игре. Оно што је ову кафану посебно издвајало био је сто за билијар. За партију се чекало и по сат времена.[4] Национализована је и затворена 1944. године.[5] На њеном месту данас је седиште месне заједнице "Дубочица".[4]

Кафана "Морава"

уреди

Кафану "Морава" држали су Филиповићи преко пута општине на месту где се данас налази стамбена зграда.[1]

Јерменска кафана

уреди

Ову кафану држао је Благоје Цакић Јерменац и такође се налазила близу општине.[1]

Шаторска кафана

уреди

Шаторска кафана налазила се на средини имања породице Цекић која је носила надимак Шаторци у Улици краљице Марије, данашњој Улици Пана Ђукића. Срушена је у бомбардовању Лесковца 1944. године.[6]

Кафана "Последњи грош"

уреди

Кафана "Последњи грош" налазила се на раскрсници улице Саве Ковачевића и Димитрија Туцовића у правцу фабрике Косте Стаменковића. Власник кафане био је Сотир Цекић-Лешњак.

Кафана "Три девојке"

уреди

Ова кафана налазила се на месту данашње продавнице на Нишкој улици и у време Другог светског рата служила је као вид суднице.[7]

Бифе "Закасотина"
Бифе "Закасотина"
уреди

Познат је био и бифе "Закасотина" на углу Поп Мићине и Нишке улице, у коме је Никола Стојановић Терзипетков држао два-три стола и два стола за билијар.[8]

Референце

уреди
  1. ^ а б в Димитријевић, Сава (2002). Кућа доктора Данила. Лесковац: Библиотека "Наше речи". стр. 167. 
  2. ^ Момчиловић, М. (11. 03. 2008). „Кафанска историја Лесковца”. Приступљено 07. 11. 2024. 
  3. ^ Димитријевић, Сава (2018). „Лесковачке кафане (2)”. Нова Наша реч. 43: 14. 
  4. ^ а б „Rakićeva kafana”. Приступљено 14. 11. 2024. 
  5. ^ „Лесковачке кафане”. Приступљено 14. 11. 2024. 
  6. ^ Димитријевић, Сава (2016). „Улица краљице Марије (4)”. Нова Наша реч. 43: 16. 
  7. ^ Димитријевић, Сава (2002). Кућа доктора Данила. Лесковац: Библиотека "Наше речи". стр. 25. 
  8. ^ Димитријевић, Сава (2019). „Бифе "Закасотина"”. Нова наша реч. 1: 14. 
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Кафане_у_Лесковцу_између_два_светска_рата&oldid=28965256”