Кафана Бела лађа (Нови Сад)
Бела лађа је била чувена новосадска кафана, једна од најстаријих у овом граду, у којој се некада окупљали виђенији војвођански Срби. Најпозантија је по томе што је, по писању историчара, у њој занатлија Стеван Јелинић Ћебенда, у друштву Светозара Милетића и других виђенијих Срба, први пут употребио израз „Српска Атина” за Нови Сад. Била је једна од најзначајнијих кафана у Новом Саду, о чему говори податак да је улица у којој се кафана налазила носила назив Weisse Schiff – Gase (на немачком), Feher-hajo utca (на мађарском језику), односно Беле лађе улица.[1]
| Кафана Бела лађа | |
 | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација | Његошева 5, Нови Сад,  Србија
|
| Статус | затворена |
| Отварање | око 1920. |
| Затварање | Половином 20. века |
_01.jpg)
Зграда у којој се налазила ова кафана и даље постоји. Налази се у Његошевој улици бр. 5, али је годинама напуштена, запуштена и прети јој урушавање.[2]
Историја
уредиНовосадска кафана “Бела лађа” основана је почетком 19. века, у време када су Дунавом запловили први пароброди. Први пут се у историјским изворима спомиње већ 1812. године, под латинским називом „Alba navis”, у писму сомборског магистрата новосадском.[3] Према причама најстаријих Новосађана, ти пароброди су били бели и имали једну црну пругу преко целог трупа. Те лађе биле су велики догађаји, како за децу, тако и за одрасле. Тако су готово „преко ноћи” широм Војводине почеле да се отварају кафане у чијем је називу била бела лађа, па је и у Новом Саду једна кафана добила такво име. Није позната тачна година настанка ове кафане, али постоје индиције да је зграда у којој се налазила саграђена у последњој деценији 18. века.
„Бела лађа” је била кафана у којој су се углавном окупљали виђенији Срби, српска културна и политичка интелигенција,[4] као некада у кафани „Код кламиле”. Међу њима су били Јаша Томић, Светозар Милетић, Лаза Костић, Тона Хаџић,
Јован Јовановић Змај, Јован Суботић, Михаило Полит-Десанчић, Новак Радоњић, Војислав Илић, Јаков Игњатовић, Јован Скерлић, Коста Трифковић, Ђура Јакшић, Јован Ђорђевић, Исидор Бајић, Миша Димитријевић, Лаза Телечки[5] и други. У њој су се певале српске песме и изводиле композиције које су компоновали чувени Исидор Бајић и Марко Нешић,[6] а неретко се доносиле и важне одлуке.
Међу музичарима у оркестрима који су свирали у „Белој лађи” било је и неколико нарочито значајних уметника, како оних народних који су ширили српску песму, чували је и неговали, тако и професионалаца који су постигли светски успех. Један од њих је био и Влада Марјановић, који је 1907. године емигрирао у Америку, где је једно време наступао као диригент са оркестром тамбураша у чувеној њујоршкој Метрополитен опери.[7]
„Бела лађа” у савременом добу
уреди_02.jpg)
У 20. веку „Бела Лађа” је изгубила значај, а потом и намену. Национализована је 28. јуна 1948. године и половином века представљала је један заборављени угоститељски објекат.[8] У згради у којој се налазила касније је било смештено јавно купатило, затим куплерај, а 1950. зграду је добило на коришћење предузеће „Војводинапут”. Њена унутрашњост адаптирана за нову намену.[9] После неколико других предузећа у њу се на крају уселила Градска инспекција. Када је 2006. године Инспекција исељена, зграда је више пута била на мети вандала, а локалне власти су у урбанистичким плановима почетком 2000-их издале и дозволу за рушење како би се на том месту изградио троспратни тржни центар.[10] Ипак, 2008. одустало се од рушења, после доношења одлуке Владе Србије о проглашењу ужег језгра Новог Сада за културно добро. Одлуком републике зграда у Његошевој 5 стављена је под посебну заштиту због своје историјске вредности,[11] али деценијама стоји празна, оронула[12] и прети јој урушавање, мада је планирана њена рестаурација.[13] Једна од препрека је и чињеница да је зграда 2017. реституцијом враћена бившим власницима.[14]
„Бела лађа” и Српска Атина
уреди_03.jpg)
Кафана „Бела лађа” најпознатија је по томе што је у њој настао чувени надимак Новог Сада - Српска Атина. Кумовао је новосадски занатлија Стеван Јелинић Ћебенда. У књизи Матичиних чланова уз његово име пише да је био „арендатор”. Као ватрени присталица народњака, он је у „Лађи” често седео у друштву Милетића, тадашњег градоначелника Новог Сада и вође Српског народног покрета. У једном таквом разговору Ћебенда је, верује се, упоредио новосадску варош са Атином због мноштва културних знамења, а Милетићу је то поређење веома свидело. Ову анегдоту Новосађани преносе из века у век, а писани траг оставио је једино Љубомир Лотић, књижевник и дугогодишњи службеник Матице српске. У фусноти чланка „Споменици новосадске трговачке омладине 1902–1932” Лотић наводи да га је трагање за пореклом надимка Српска Атина довело до професора и функционера Матице српске Милана А. Јовановића Бабе. Од њега је Лотић сазнао да је надимак потекао од Милетићевих присталица, односно Новосађанина Стевана Јелинића Ћебенде.[12]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Гајић 1948, стр. 218
- ^ „Mural "Srpska Atina" zamenio uklonjen Remedov mural”. 021 Novi Sad. 5. 11. 2019. Приступљено 18. 11. 2021.
- ^ „NJEGOŠEVA 2”. NS Priče. 3. 1. 2020. Приступљено 27. 11. 2021.
- ^ „Zašto se Novi Sad naziva i ,,Srpska Atina“?”. VojvodinaInfo. 25. 7. 2020. Архивирано из оригинала 04. 04. 2022. г. Приступљено 20. 11. 2021.
- ^ „O NJEGOŠEVOJ ULICI”. NS Priče. 31. 12. 2020. Приступљено 27. 11. 2021.
- ^ Knežev, Zoran (12. 5. 2012). „KAFANA "BELA LAĐA" I NJEN SVIRAC ČIKA LAZA”. Moj Novi Sad. Приступљено 20. 11. 2021.
- ^ Knežev, Zoran (12. 5. 2012). „I ovo je bilo: Kako je tamburaš iz “Bele lađe” postao dirigent u Metropolitenu”. Moj Novi Sad. Приступљено 20. 11. 2021.
- ^ Гајић 1948, стр. 217
- ^ „NJEGOŠEVA 5”. NS Priče. 3. 1. 2020. Приступљено 27. 11. 2021.
- ^ „Propada kuća u kojoj je rečeno da je Novi Sad Srpska Atina, važećim planom bi mogla da se sruši”. 021.rs. 16. 7. 2020. Приступљено 20. 11. 2021.
- ^ Bogosavljević, Žarko (1. 2. 2008). „Kafana „Bela lađa“ neće biti porušena”. Blic. Приступљено 20. 11. 2021.
- ^ а б Симић, Јованка (23. 3. 2018). „Српска Атина некад и сад”. Културни центар Новог Сада. Приступљено 20. 11. 2021.
- ^ Bojović, Ana (22. 7. 2020). „Novi Sad: Kući u kojoj se nalazila kafana "Bela lađa" u Njegoševoj ulici, preti urušavanje”. Rado televizija Vojvodine. Приступљено 20. 11. 2021.
- ^ Ковачевић, Снежана (7. 8. 2017). „Куда плови Бела лађа”. Политика. Приступљено 20. 11. 2021.
Литература
уреди- Јовановић, Вера (2013). „КАФАНА „БЕЛА ЛАЂА“ У НОВОМ САДУ” (PDF). ГОДИШЊАК Музеја града Новог Сада. 8/2012: 41-61. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 11. 2021. г. Приступљено 18. 11. 2021.
- Гајић, Александар М. (1948). „БЕЛА ЛАЂА – КЊИЖЕВНА КАФАНА ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ XIX ВЕКА”. Историјски архив града Новог Сада: 217—223. Приступљено 20. 11. 2021.
Спољашње везе
уреди
- „Gde su bile najstarije novosadske kafane?”. nsuzivo.rs. 2. 3. 2018. Приступљено 18. 11. 2021.
- Knežev, Zoran (17. 06. 2016). „KAFANOLOGIJA: Novosadske kafanske čarlame”. Moj Novi Sad. Приступљено 20. 11. 2021.
- Knežev, Zoran (20. 12. 2015). „Kafane kao nosioci modernosti u prošlosti grada...”. Moj Novi Sad. Приступљено 20. 11. 2021.
- Knežev, Zoran (11. 12. 2015). „Pojava prvih kafana...”. Moj Novi Sad. Приступљено 20. 11. 2021.
- Preradović, Ljiljana (12. 12. 2019). „Priče iz Vojvodine: Samo kafana zna za smeh i suze”. Вечерње новости. Приступљено 20. 11. 2021.