Кара Мустафа-паша
Мерзифонлy Кара Мустафа-паша (Рођен 1634/1635. - 25. децембар 1683) је био османски војсковођа и велики везир који је био централна фигура у последњем Турском покушају да продру у средњу и источну Европу.[1]
Кара Мустафа-паша | |
|---|---|
 Кара Мустафа паша | |
| Датум рођења | 1630. |
| Место рођења | Мерзифон, Османско царство |
| Датум смрти | 25. децембар 1683. (52/53 год.) |
| Место смрти | Београд |
Младост и каријера
уреди
Кара Мустафа-паша је рођен 1634 или 1635. године у породици турског порекла.[2][3][4][5][6][7][8]
Његово име, Мерзифонли, указује да је рођен у или близу града Мерзифона, у Турској. Неки извори тврде како је син Урука Хасан- бега, османског тимара (командант коњичке јединице који је за учешће у рату добијао феудални посед).
Образовање је стекао у кући Мехмеда Копрулуа, а касније је постао и зет моћне Копрулу фамилије. Године 1659. постао је гувернер Силистрије, а био је и на другим важним позицијама. До 1663. године постао је везир и добио приступ дивану, а недуго затим и командант Велике егејске флоте.
Његов највећи војни успех био је повратак егејских острва, заједно са Критом у рату против Венеције (1645-1669).
За десет година постао је представник свога шурака, великог везира Копрулу Фазил Ахмед-паше, те је обављао послове у његово име када је овај био ван султановог двора.
Служио је у као командант копнених трупа у рату против Пољске 1672. године и водио преговоре са пољским краљем Јаном III Собјеским помоћу којих је успео да Подолију учини делом Османског царства. Ова победа је Османлијама омогућила да козачке области на југу Украјине претвори у протекторат. Када је Копрулу Фазил Ахмед-паша преминуо, Кара Мустафа-паша га је наследио на месту великог везира 1676. године.
Био је мање успешан од свог претходника у сузбијању козачког устанка који је избио непосредно након преговора са Пољацима. После неколико мањих победа, интервенција Русије приморала је Османлије да склопе мир 1681. године, којим су козачке регије поново дошле под власт Русије, изузев неколицине утврђења на Дњепру.[9]
Опсада Беча 1683. године
уреди
Године 1683. предводио је османску армију у последњем покушају даљег ширења ка Европи након 150 година рата. Пошавши стопама Сулејмана Величанственог (Прва опсада Беча 1529. године), средином јула, Кара Мустафа-паша је са војском од 100 000 људи кренуо ка хабзбуршкој престоници, коју је бранило свега 10 000 људи . У септембру добар део зидина био је оштећен, а победа је била надохват руке.
Међутим, 12. септембра 1683. године, пољски краљ Јан III Собјески, искористио је неслагање у османској команди и лош распоред османских трупа, те је изненадним нападом сасвим уништио османску војску, приморавши је тиме на повлачење у Угарску, која ће пасти у руке Аустрије 1686. године, а затим у Београд.
Ова победа не само да је коштала Кара Мустафа-пашу положаја, већ и живота, да би 25. децембра 1683. године, по налогу султана Мехмеда IV, у Београду, задављен свиленим гајтаном (обичај који се односио на погубљење високих државних званичника). Његове последње речи биле су:
„Умирем ли? Добро, како Бог заповеда. Проверите да ли је гајтан добро затегнут."
Референце
уреди- ^ „Merzifonlu Kara Mustafa Paşa Ottoman vizier”. Britannica. Приступљено 30. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ Bérenger, Jean (2003). Tollet, Daniel, ур. Guerres et paix en Europe centrale aux époques moderne et contemporaine mélanges d'histoire des relations internationales offerts à Jean Bérenger. Paris-Sorbonne University Press. стр. 103. ISBN 9782840502586. „French: Il [Merzifonlu Kara Mustafa Pacha] était d'origine turque et fut élevé dans la famille des Köprülü. (English: He [Merzifonlu Kara Mustafa Pasha] was of Turkish descent and was brought up in the Köprülü family.”
- ^ Veiga, Francisco (2006). El turco diez siglos a las puertas de Europa. Debate. стр. 262. ISBN 9788483066706. „Spanish: A él le sucedería Merzifonlu Kara Mustafa Pasa, de origen turco. (English: He would be succeeded by Merzifonlu Kara Mustafa Pasa, of Turkish origin.”
- ^ Şimşir, Nahide (2004). Osmanlı araştırmaları makaleler · Volume 1. IQ Kültürsanat. стр. 111. ISBN 9789752550056. „Kara Mustafa Pasha, who was of Turkish origin and was brought up in the Köprülü family, was a passionate, ambitious and authoritarian person”
- ^ Wheatcroft, Andrew (2009). The Enemy at the Gate Habsburgs, Ottomans, and the Battle for Europe. Basic Books. ISBN 9780786744541. „While the other Köprülü were all of Albanian origin, the first of them brought to Istanbul in the youth levy, Kara Mustafa was a pure Anatolian.”
- ^ Sevinç, Necdet (1992). Osmanlının yükselişi ve çöküşü sosyal ve ekonomik inceleme. Burak Yayınevi. стр. 111. ISBN 9789757645009. „Merzifonlu Kara Mustafa Pasha - Ethnicity: Turkish”
- ^ Emir Şekip Arslan, Selda Meydan, Ahmet Meydan (2005). Bir Arap aydının gözüyle Osmanlı Tarihi ve I. Dünya Savaşı Aruları. Çatı Kitapları. стр. 111. ISBN 9789758845163. „Kara Mustafa Pasha from Merzifon was Turkish, and those from Köprülü were Albanians”
- ^ Dilek, Zeki (2000). Merzifonlu Kara Mustafa Paşa Uluslararası Sempozyumu 08-11 Haziran 2000, Merzifon. Merzifon Vakfı. стр. 4. ISBN 9789759744700. „Even later, Merzifonlu Kara Mustafa Pasha, one of the Grand Viziers of Turkish origin in the Ottoman Empire [...]”
- ^ „Kara Mustafa Pasha”. DBpedia. Приступљено 30. 1. 2021.(језик: енглески)
