Карашка жупанија
Карашка жупанија или Крашовска жупанија (лат. Comitatus Krasoviensis, мађ. Krassó vármegye) је била жупанија, односно управна јединица Краљевине Угарске. Постојала је током два одвојена историјска периода, првобитно од 11. до 16. века, а затим поново од 1778. до 1881. године. Назив је добила по реци Караш, односно по утврђеном граду Крашову (данашње Карашево).
| Карашка жупанија Comitatus Krasoviensis | |
|---|---|
| 11. век / 18. век—16. век / 19. век | |
 Положај жупаније у 14. веку | |
| Регија | Средња Европа |
| Земља | Краљевина Угарска |
| Догађаји | |
| Статус | Бивша жупанија |
| Историја | |
• Успостављено | 11. век / 18. век |
• Укинуто | 16. век / 19. век |
Историја
уреди
У средњем веку обухватала је јужне делове данашњег Баната, укључујући и град Вршац.[1] Средином 16. века, ово подручје улази у оквир Кнежевине Трансилваније, која на тим просторима успоставља Лугошку и карансебешку бановину. Средином 17. века, целокупан простор долази под директну османску власт и постаје део Темишварског пашалука.
Успостављањем хабзбуршке власти током Аустријско-турског рата (1716-1718), формира се Тамишки Банат, који је био подељен на дистрикте. Тек након укидања ове територије обнавља се некадашња Карашка жупанија (1778), али са другачијим границама у односу на свој средњовековни опсег, пошто је обновљена жупанија обухватала тек део својих старих јужних области, којима су придодати и неки североисточни крајеви. Од 18. века, већину становника на подручју ове жупаније чинили су Румуни. У периоду од 1849. до 1860. године, територија ове жупаније налазила се у саставу Војводства Србије и Тамишког Баната. Карашка жупанија је 1881. године спојена са суседном Северинском жупанијом у нову Карашко-северинску жупанију.
Ердшомљо и Мезешомљо
уреди
На подручју ове жупаније налазила су се два града, чији су стари мађарски називи били изведени из исте основе Somlyó / Шомљо (срп. Шемљуг), што је временом довело до настанка разних историографских и картографских недоумица, које су разрешене тек путем каснијих научних истраживања. Први град се називао Ердшомљо (мађ. Érdsomlyó) или скраћено Ершомљо (мађ. Érsomlyó), што је значило Шомљо у гори (Шемљуг у гори), а реч је о даншњем Вршцу (Србија). Друго место се називало Мезешомљо, односно Мезошомљо (мађ. Mezősomlyó), што је значило Шомљо у пољу (Шемљуг у пољу), а реч је о старом утврђеном граду код данашњег Великог Шемљуга (Румунија). Разрешењем тих питања постављена је основа за исправљање ранијих погрешних представа о историји поменутих места, која су припадала средњовековној Карашкој жупанији.[2][3][4][5][6][7]
Срби у Карашкој жупанији
уредиЈош од средњовековног периода, на подручју ове жупаније живели су и Срби, чија су досељавања интензивирана током 15. века, услед османских продора у јужне српске области. Већ током прве половине 16. века, шире подручје у захвату Дунава, Тисе и Мориша било је претежно српско, услед чега су османске власти, чак и пре коначног освајања (1551-1552), читав тај простор означавале као Српски вилајет (тур. Sırf Vilâyeti). За време османске власти, тај простор је у црквеном погледу припадао Вршачкој епархији, која се налазила у саставу Српске патријаршије.[8][9][10][11][12]
Референце
уреди- ^ Крстић 2010б, стр. 77-102.
- ^ Крстић 2016, стр. 27-55.
- ^ Крстић 2010а, стр. 65-90.
- ^ Крстић 2010б, стр. 77-82.
- ^ Крстић 2011, стр. 193-212.
- ^ Крстић 2019.
- ^ Крстић 2020, стр. 157-188.
- ^ Ивић 1929.
- ^ Поповић 1955.
- ^ Крешић 2012, стр. 129-143.
- ^ Лемајић 2013, стр. 7-27.
- ^ Крстић 2022, стр. 49-60.
Литература
уреди- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
- Крешић, Огњен (2012). „Петровићев санџак” (PDF). Историјски часопис. 61: 129—143.
- Крстић, Александар (2006). „Из историје средњовековних насеља југозападног Баната (15. век - прва половина 16. века)”. Зборник Матице српске за историју. 73: 27—55.
- Крстић, Александар (2010а). „Банат у средњем веку”. Банат кроз векове: Слојеви култура Баната: Зборник радова. Београд: Вукова задужбина. стр. 65—90.
- Крстић, Александар Р. (2010б). „Вршац у средњем веку. I део: Од раног средњег века до краја 14. столећа” (PDF). Историјски часопис. 59: 77—102. Архивирано из оригинала 04. 11. 2019. г. Приступљено 26. 05. 2024.
- Крстић, Александар Р. (2011). „Вршац у средњем веку. II део: Од почетка 15. до средине 16. столећа” (PDF). Историјски часопис. 60: 193—212. Архивирано из оригинала 04. 11. 2019. г. Приступљено 26. 05. 2024.
- Крстић, Александар Р. (2019). Између брега и рита: Ер(д)шомљо-Вршац у средњем веку. Београд: Центар за напредне средњовековне студије.
- Крстић, Александар Р. (2020). „Историја једне картографске заблуде - Ершомљо (Вршац) на старим географским картама” (PDF). Историјски часопис. 69: 157—188.
- Крстић, Александар Р. (2022). „Срби у Банату током 15. и 16. века: Историографски резултати и могућности за будућа истраживања” (PDF). Attendite: Гласник Историјског архива у Кикинди. 18: 49—60. Архивирано из оригинала 20. 05. 2024. г. Приступљено 26. 05. 2024.
- Лемајић, Ненад (2013). „Српско становништво Баната и Поморишја у XV и XVI веку” (PDF). Средњовековна насеља на тлу Војводине: Историјски догађаји и процеси. Сремска Митровица: Историјски архив Срем. стр. 7—27.
- Поповић, Душан Ј. (1955). Срби у Банату до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва. Београд: Научна књига.
- Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699. Нови Сад: Матица српска.