Карапешићева кућа у Гроцкој
Карапешићева кућа у Гроцкој је подигнута средином 19. века као објекат за становање. Представља непокретно културно добро као споменик културе.[1] Налази се у Златиборској улици бр. 9 (некадашња Грочанска улица[а]) у Гроцкој.[3]
| Карапешићева кућа у Гроцкој | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Место | Гроцка |
| Општина | Гроцка |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | половином 19. века |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| beogradskonasledje | |
Историја
уредиПрви познати власник, а највероватније и градитељ Карапешићеве куће у Гроцкој био је Лазар Дугалић, високи чиновник локалне администрације и имућни домаћин чије се име помиње у контексту привредног и политичког живота Гроцке у првој половини 19. века. Дугалићи нису имали потомства, а после Лазареве смрти његова жена је живела с породицом Карапешић, са којом је била у пријатељским и родбинским односима. Свој велики иметак, заједно с кућом она је оставила њима у наслеђе. Кућа је у власништву породице Карапешић остала до данас.[б] У кући се стално живело до 1998. године.[3]
Спољашњи изглед куће
уредиКућа породице Карапешић се налази у дворишту, у Златиборској улици бр. 9. По типу припада косовским кућама. Знатно је уздигнута од нивоа терена и има подрум испод једног дела зграде.[1] За разлику од других варошких грочанских кућа (којима и припада по типским обележјима, а које имају асиметричну поделу) унутрашњег простора, кућа породице Карапешић има симетричан распоред који је вероватно настао каснијом преградњом трема и задржао се до данас).[3]
Саграђена је као вишеделни објекат. Чине је „кућа” (оџаклија) са огњиштем у средини, четири собе и трем. Како се налази на делу терена у паду, испод једног дела куће је подрум. Подрум је зидан опеком, док је сам објекат бондручне конструкције са испуном од чатме и ћерпича, омалтерисан блатним малтером. Таваница изнад приземља је од дрвених греда са коленикама[в]. Кровна конструкција је традиционална, а кровни покривач је од ћерамиде.[3]
Као аутентично сведочанство свога времена и објекат високих архитектонских и етнографских вредности, Карапешићева кућа представља један од највреднијих споменика у оквиру ансамбла старих грочанских кућа.[1]
Заштита
уредиВреме настанка и готово идеалне пропорције карактеристичне за народно градитељство само су неке од вредности на основу којих је ова кућа 1966. године утврђена за културно добро – споменик културе.[4]
До 1998. године, до када се у кући стално становало, била је добро одржавана, али је након тога почела брзо да пропада. Садашња власница успела је, према условима и пројекту Завода за заштиту споменика културе града Београда, да обнови кућу. Обимни радови који су изведени у периоду 2011–2013. године представљају пример добре конзерваторске праксе, која подразумева очување аутентичног изгледа и употребљених материјала. Сачувани су и рестаурисани и оригинални комади намештаја.[3]
Напомене
уреди- ^ Нада Живковић 2015. наводи адресу Златиборска 9, док за исту кућу 2011. наводи адресу Грочанска 9.[2] Може се закључити да је име улице промењено у међувремену.
- ^ Карапешићеви су угледна породица чији су чланови били на значајним положајима у влади и привреди. Стеван Карапешић је један од чланова Оснивачког одбора Народне банке Србије.
- ^ Коленике су дрвени штапови обмотани земљаним малтером помешаним са сламом.
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ а б в Градски завод за заштиту споменика културе града Београда/Катапешићева кућа
- ^ Живковић 2011, стр. 270
- ^ а б в г д Живковић 2015, стр. 4—6
- ^ Решење Завода бр. 603/1 од 28. 6. 1966
Литература
уреди- Живковић, Нада (2015). Карапешићева кућа у Гроцкој (PDF). Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда. ISBN 978-86-89779-14-1. Приступљено 19. 10. 2018.COBISS.SR 218240780
- Живковић, Нада (2011). „Грочанске куће - парадигма времена” (PDF). Наслеђе: 267—279. Приступљено 1. 10. 2018.COBISS.SR 186737932
