Караванке

Караванке
Караванке
	Поглед на источне Караванке са Стола
Географске карактеристике
Највиша тачка	Стол
Ндм. висина	2236 m
Координате	46° 25′ 00″ С; 14° 25′ 00″ И / 46.4166° С; 14.4166° И 46° 25′ 00″ С; 14° 25′ 00″ И / 46.4166° С; 14.4166° И
Географија
	Караванке
Државе	Словенија Аустрија
Регије	Горењска и Корушка
Масив	Алпски
Група	Дравска планинска група

Караванке (нем. Karawanken, у Словенији познате и као Крањско горје, словен. Kranjsko gorovje) су планински венац јужних кречњачких алпа. Дужином од око 120 километара, којом дели Аустрију и Словенију, спада у најдуже венце у Европи.

Име

Још у античко доба, за живота Клаудија Птоломеја, знало се за име Караванке, иако се у данашњем смислу није употребљавало. У средњем веку, овај планински венац су назвали на латинском језику Creines mons, тј. Крањско горје (словен. Kranjsko gorovje). Од 19. века до данас, поново се користи старо име Караванке.^[2]

Географија

Караванке се распростиру у смеру исток-запад, од италијанског Трбижа, што прадставља тромеђу Италије, Аустрије и Словеније, формирајући границу других двеју држава, до Пеце, те унутар Словеније до Словењ Градеца - Уршље горе у дужини од око 120 километара. Са северне стране, у Аустрији, простире се долина реке Драве, чији ток даље наставља кроз Словенију. Са јужне стране, Караванке и Јулијске алпе дели долина реке Саве, док источне крајеве ограђују Камничко-Савињски Алпи и Похорје.

Заједно са Зиљским и Карнијским алпима, Караванке чине дравску планинску групу.

Подела

Словеначки део Караванског горја има следећу поделу:

Северне Караванке,
Средње-караванско подоље,
Западне Караванке,
Источне Караванке,
Јужне Караванке,
Межичко-Солчавске Караванке,
Витањско-Коњичке Караванке.^[3]

Највиши врх је Стол са 2236 метара надморске висине.

Природне одлике

Караванско горје одликују стрме падине, тако се у неким деловима образују такозвани природни амфитеатри, као што су долина Поден и Медведји дол. Такође постоје и клисуре од којих је најупечатљивија Довжанова клисура над Тржичем, док је са аустријске стране, најдубљи усек Чепа.

Право чудо природе представљају поља Нарциса, које староседеоци називају „Кључавнице”, које расту у Планини под Голицом, Јаворском ровту и на самом врху Голици. У пролеће када процветају, густо се распростране, одајући утисак као да је снег поново пао.

Саобраћај

Караванке скупа са Камничко-Савињским Алпима формирају природну границу измећу Аустријске Корушке и Горењске регије у Словенији. Најзначајнији трговински пут који спаја западну и југоисточну Европу пролази овуда. Вековима се прелазило, из данашње Словеније у Аустрију, преко планинског превоја Љубељ (1370 m.н.в), који је стар 300 година. Други превој јесте Језерски врх (1218 m.н.в).

Испод Караванки се данас може проћи кроз 3 тунела, најстарији је железнички тунел „Караванке” дуг 7967 m, изграђен 1906. године, друмски тунел „Љубељ” дуг 1566 m, и најмлађи ауто-путни тунел „Караванке” дуг 7864 m, чија се друга цев и данас гради. За бржи пут према Филаху и Немачкој користи се тунел Караванке, док се тунел Љубељ користи као регионални пут између Клагенфурта и Љубљане.

Највиши врхови Караванског горја

Подебљани врхови се налазе у обе државе.

Врхови у Словенији

Стол (2236 m н. в.),
Вртача (2180 m н. в.),
Кепа (2143 m н. в.),
Кошута (2133 m н. в.),
Пеца (2126 m н. в.),
Велики врх (у Кошути) (2088 m н. в.),
Бегуњшчица (2063 m н. в.),
Кошутица (1968 m н. в.),
Довшка Баба (1892 m н. в.),
Голица (1835 m н. в.),
Клек (1754 m н. в.),
Уршља Гора (1699 m н. в.).

Врхови у Аустрији

Вртача (Vertatscha) (2180 m н. в.),
Крављи врх (Kuhberg) (2026 m н. в.),
Козјак (Kosiak) (2024 m н. в.),
Кошутица (Loibler Baba) (1968 m н. в.),
Клајнобир (Kleinobir) (1948 m н. в.),
Баренталска кочна (Bärntaler Kotschna) (1944 m н. в.)
Сетиче (Freiberg) (1923 m н. в.),
Грловец (Ferlacher Horn) (1840 m н. в.),
Маченски врх (Matschacher Gupf) (1691 m н. в.),
Црни врх (Schwarzer Gupf) (1688 m н. в.).^[4]^[5]

Литература

Напомена: наведена литература је на словеначком језику.

Богдан Бадовинац, Драго Кладник, Савињско, Цеље, Велење А-Ж: прирочник за попотника ин пословнега чловека, Помурска заложба, Мурска Собота, 1997. ISBN 978-86-7195-235-4
Карл Хрен, Грапе н врхови, Чар Караванк мед Пецо ин Обирјем, Мохорјева заложба, Целовец/Клагенфурт, 2012.
Више аутора, Словенија, Покрајине ин људје, Младинска књига, 1998. ISBN 978-86-11-15033-8

Спољашње везе

Референце

^ Glavna gorstva v Sloveniji
^ Станко Клинар, Караванке - Планински водник, Планинска заложба, Љубљана, 1983.
^ Карел Натек, Марјета Натек, Словенија: Географска, згодовинска, правна, политична, економска ин културна подоба Словеније, Младинска књига, Љубљана. 1998. ISBN 978-86-11-15348-3.
^ hribi.net
^ Karawanken – Wikipedia

[1] Glavna gorstva v Sloveniji

[2] Станко Клинар, Караванке - Планински водник, Планинска заложба, Љубљана, 1983.

[3] Карел Натек, Марјета Натек, Словенија: Географска, згодовинска, правна, политична, економска ин културна подоба Словеније, Младинска књига, Љубљана. 1998. ISBN 978-86-11-15348-3.

[4] ribi.net

[5] Karawanken – Wikipedia

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]