Канада је учествовала на петим по реду Зимским олимпијским играма одржаним 1948. године у Санкт Морицу, Швајцарска. То су биле пете Зимске олимпијске игре на којима су учествовали канадски спортисти. Канада је учествовала у 16 спортских дисциплина од укупно 7 спортова у којима су учествовали: „Алпско скијање, хокеј на леду, уметничко клизање, крос контри, нордијска комбинација, скијашки скокови и брзинско клизање. Освојене су три медаље, две златне у хокеју на леду и уметничком клизању појединачно жене. Трећа медаља, бронзана, је освојена такође у уметничком клизању али у конкуренцији парова.[1]
По први пут у историји Олимпијских игара, један спортиста из Северне Америке је освојио златну медаљу, то је успело, тада деветаестогодишњој, Барбари Ен Скот из Отаве. Она је претходне године такође постала и светска првакиња. Барбара Скот је ову своју златну медаљу освојила веома убедљиво, сакупљајући поене у оба наступа, обевезни састав и слободно.
Отава РЦАФ флајерси су представљали Канаду на хокејашком турниру. РЦАФ је скраћеница за Ројал Кенедиен еар форс (Royal Canadian Air Force). Екипа је имала играче из неколико тимова а у селекторском тиму су били Џорџ Бучер, бивши играч Отава сенаторса, и његов син Френк Бучер, који је био активни водник у канадским ваздушним снагама.
Екипа је отпутовала раније у Европу, где је играла егзибиционе утакмице. Од укупно 42 одигране утакмице победили су 31, изгубили пет и одиграли шест нерешених мечева. На олимпијском турниру Канада је потврдила своју репутацију и редом победила Италију (21:1), Пољску (15:0), Аустрију (12:0), Сједињене Државе (12:3), Велику Британију (3:0) и Шведску (3:1) и одиграла је нерешено 0:0 са репрезентацијом Чехословачке. Да би освојили злато Канади је у последњој утакмици против Швајцарске била потребна победа од два гола разлике. Канада је победила са 3:0. По тадашњим правилима екипа која је имала већи просек односа примљених и постигнутих голова је био у бољој позицији. Тако да су репрезентације Канаде и Чехословачке имале по седам победа и једну нерешену утакмицу али је Канада имала бољи просек, Канада 69:5 (13,8) а Чехословачка 80:28 (4,3) и тиме је Канади додељено злато Чехословачкој сребро а Швајцарској бронза.[2]
Дисциплина спуста се одржавала заједно са главним такмичењем у спусту и резултати из тог такмичења су се 5рачунали у обе дисциплине, док се слалом одржавао одвојено тако да се резултат у слалому рачунао само у алпској комбинацији.
* резултати репрезентације Сједињених Држава се нису рачунали, због проблема у њиховом савезу и појављивања две америчке репрезентације на турниру.[5][6] Главни проблем је био питање аматеризма.[7] Само је осам тимова ушло у конкуренцију за медаље..
Скијашко трчање на 18 km и скијашки скокови су били спојени у једну дисциплину, Нордијску комбинацију. Неки скијаши су се пријавили у скијашком трчању појединачно и Нордијској комбинацији, надајући да ће освојити више медаља, међутим број такмичара из једне државе је био ограничен тако да се многи нису могли пријавити. Резултати скијашких скокова су се рачунали само у дисциплини Нордијске комбинације док се скијање рачунало у обе дисциплине.