Кабардинка
Кабардинка (рус. Кабардинка) насељено је место са административним статусом села на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у југозападном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Геленџичком градском округу.
Кабардинка Кабардинка | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Јужни ФО |
Покрајина | Краснодарска |
Рејон | Геленџички ГО |
Основан | 1836. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 7.550 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 38′ 30″ С; 37° 55′ 55″ И / 44.6417° С; 37.932° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 28 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 353480 |
Позивни број | +7 86141 |
ОКАТО код | 03 408 804 001 |
ОКТМО код | 03 708 000 151 |
Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, насеље је имало 7.550 становника.
Географија
уредиСело Кабардинка се налази у југозападном делу Краснодарске покрајине, на источној обали Цемеског залива Црног мора, на пола пута између Новоросијска и Геленџика (око 12 km удаљености иод оба града). Село од јаких удара буре са мора штите невисоки рт Дооб који се дубоко увлаћи у сам залив и планински масив Туапхат, док продоре хладних ваздушних маса са континента онемогућавају Маркхотске планине на североистоку.
Кроз насеље пролази деоница федералног ауто-пута М4 „Дон” која повезује Новоросијск са Геленџиком.
Историја
уредиНа основу археолошких истраживања утврђено је да је на месту савременог села постојало античко насеље које је вероватно егзистирало у периоду између V и VII века пре нове ере.
Савремено насеље развило се из војног утврђења основаног 1836. усред Кавкаског рата (1817—1864). По окончању рата на то подручје почиње интензивније досељавање грчког и јерменског становништва из Османског царства, а 1869. насеље и званично добија садашње име.
Демографија
уредиПрема подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 7.550 становника.
1926. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
---|---|---|---|---|---|---|
2.018 | 2.685 | 3.988 | 5.487 | 7.640[1] | 7.301[2] | 7.550[3] |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.