И. В. Громан
И. В. Громан био је фотограф активан током 19. века. По националности је највероватније био Рус.
Биографија
уредиИменик „Руски фотографи (1839–1930)” извештава да је фотограф Иван Васиљевич (Јохан Вилхелм) Громан био власник фото радионице у Нижњем Новгороду од 1870. до 1873. године.[1]
И. В. Громан је недовољно позната личност, а идентификован је на основу штампаних података на опреми (картонима) фотографија на којима је поред текста „ВИДИ СЕРБИИ“ (призори из Србије) одштампано „И. В. Громанн“ и „рус. фот“. Претпоставља се да је као фотограф пратио Черњајева у Српско-турском рату 1876. године. На сачуваним фотографија углавном се виде војни биваци, утврђења, официри и војници удаљених од ратних попришта. Снимци су углавном статични, а највећа драма постигнута је на неколико слика са рањеницима, у превијалиштима и црквеној порти (препознаје се порта Вазнесенске цркве у Београду).
Громан је први на територији Србије систематски фотографисао Београд – тргове и улице, јавне зграде, болнице, затим околину Тимока и Мораве и друга места и пределе. Фотографије су изврсно кадриране, са осећајем за класичну композицију, технички су беспрекорне, урађене у смеђем тону, и врло добро су очуване с обзиром на време настанка. Поред несумњиве културно-историјске вредности, остају драгоцене за сам медиј фотографије као значајни примери екстеријерне фотографије – градских ведута или пејзажа – па би се у њима могли тражити и извори могућих утицаја на екстеријерна дела неких каснијих српских фотографа.
Наслеђе
уредиЗаслуга за прво озбиљно вредновање опуса фотографа, или трговца, Громана, и истицање његовог значаја за српску друштвену историју, историју архитектуре и српску фотографију припада др. Дивни Ђурић-Замоло. Касније су се његовим делом бавили Бранибор Дебељковић, Миланка Тодић, Марина Зековић и Желимир Новаковић. Сачувано је 140 фотографија на албуминском папиру, величине 22 х 16 цм, а налазе се у збиркама Музеја града Београда и Војног музеја у Београду.
Извори
уреди- ^ Попов А. П. Российские фотографы (1839–1930): Словарь-справочник. — Коломна: Музей органической культуры, 2013. — Т. 1. — С. 372.
Литература
уреди- Дивна Ђурић-Замоло, „Сачувани лик Београда на фотографијама А. Јовановића, И. Громана и М. Јовановића“, Годишњак града Београда XIV, Београд, 1967, 141-167;
- Бранибор Дебељковић, Стара српска фотографија, Београд, 1977;
- Желимир Новаковић, „Изгледи Србије“ И. В. Громана, Громанов албум фотографија 1876–1878, компакт-диск. Музеј града Београд, 2003, стр. 4–16.
- Горан Малић, Летопис српске фотографије 1839-2008. Београд : Фотограм, 2009.