Иђирот
Иђирот или миришљава трска (лат. Acorus) је једини род фамилије Acoraceae. Обухвата 6 врста водених биљака, од којих код нас расте врста Acorus calamus.
| Иђирот | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Monocotyledones |
| Ред: | Acorales |
| Породица: | Acoraceae |
| Род: | Acorus L., 1753 |
| врсте[1] | |
|
Acorus americanus (Raf.) Raf. | |
| Синоними[2] | |
|
Calamus Garsault | |
Позната и као водени божур, мирисав шаш, мирисна трска, мирисни корен, комуш, водена сабљица. Чај од корена иђирота се у народној медицини користио за одвикавање од пушења.
Станиште
уредиИђирот потиче из југоисточне Азије одакле је као зачин пренет у Европу (у 16. веку). Биљка се одомаћила и код нас, расте понекад и у великој скупини уз обале појединих река и језера, по барама и мочварном тлу. Позната је по појединим блатиштима и мочварама поред Дунава, Саве и других река. У природи је у нестајању, због интензивног коришћења ризома у фармацеутској индустрији. У Србији је данас заштићен законом (Службени гласник Републике Србије, бр. 05/10).[3]
Опис биљке
уредиИђирот припада породици козлаца која обухвата преко 700 разних монокотиледоних биљака скривеносеменица. Типична је мочварна биљка јер је пратилац стајаћих и текућих вода и мочвара. Има јако развијен и разгранат, меснати, до 3 cm дебели и више од 1 m дуг миришљави ризом, обрастао густим корењем. Из поданка израстају издржљиви, виши од 1 m дуги и 3 cm широки, сабљасти листови, при дну су црбенкасти, а на врху се завршавају чунастим цветним клипом дугим до 10 cm, окренутим у страну. Клип је цваст од густо збијених цветића жућкастозелене боје. Често и веће скупине листова остану без цветова. Биљка развија дугуљасте црвене плодове само у изузетно топлим стаништима. Ти црвени плодови не успевају да сазре у нашим климатским условима, због чега се иђирот размножава вегетативно помоћу поданка. Биљка цвета у јуну и јулу. Цела биљка пријатно мирише.[4]
Иђирот не треба заменити с неким другим биљкама: водена перуника има сличан лист, али има жут цвет, поданак је мање ароматичан, а сушењем се јако стисне и набора и сматра се отровним као и све врсте перунике.
Лековити делови и садржај
уредиЛековити део биљке је ризом. Ризом се копа и сакупља у марту и априлу пре извијања листова, и крајем лета или почетком јесени, чим се вода повуче из бара и мочвара. Ризом се вади из муља нарочитим вилама, добро опере, очисти од корења, лишћа и трулих делова. Ољушти се смеђа покорица, затим се ризом исече уздуж, скрати се на комаде и одмах осуши у сушари на 40 степени. Неогуљен ризом се мање цени и ако у њему има више етарског уља јер покорца спречава испаравање и губитак уља. Ризом је споља смеђ, на прелому беличаст, зрнаст и мек попут сунђера. На горњој страни уочавају се наизменични и помало опали троугласти ожиљци од корења. Од ризома се за лечење одређених болести може приредити чај, прах, уље и екстракт. У води ризом постаје сунђераст.[5]
Етарско уље је помало густа, жуто-смеђа горка течност, јаког мириса на камфор. Врло лако се раствара у алкохолу (етанолу).
Намена и употреба
уредиНапомена: Опис који следи је из старијих издања о лековитом биљу, из времена када је биљка још била релативно чешћа.[5][6] Данас је иђирот ретка биљка и њено брање подлеже специјалним дозволама које се траже од Министарствa пољопривреде и заштите животне средине.[7] Њено слободно брање у природи, нарочито у комерцијалне сврхе регулисано је законом а дефинисано Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: Прилог II који је донела влада Србије 2010. године („Службени гласник РС”, број 36/09).
Ириђот се препоручује код успореног метаболизма, слабости и проблема органа за варење, код бледила коже, обољења жлезда и код гихта. Може да се користи за испирање уста и за прање гнојних рана, а као средство за побољшање вида и меморије. Употребљује се као и чај. Чај се употребљава се за ублажавање грчева, спречавају пролив, одстрањују гасове.[8]
Чај: 1 кафена кашичица иситњеног поданка на 1 шољицу кључале воде. Пије се код катара желуца и црева, бубрежних потешкоћа и пије се више пута дневно у гутљајима. Код опадања косе масирати главу густим уварком од сувог поданка.
За јачање очију користи се сирови сок од поданка (накапа се у око). Осушени поданак може да се користи и као мирођија, иђирот улази у састав разних препарата за прављене пића, а користи се и у парфимерији.
Референце
уреди- ^ Govaerts, R. & Frodin, D.G. (2002). World Checklist and Bibliography of Araceae and Acoraceae. 1-560. The Board of Trustees of the Royal Botanic Gardens, Kew.
- ^ Kew World Checklist of Selected Plant Families[мртва веза]
- ^ BioRas Архивирано на сајту Wayback Machine (23. март 2017) Biološka Raznovrsnost Srbije
- ^ др Владимир, Ранђеловић (2008). Ниш: Биолошко друштво
- ^ а б Ристо, Гостушки (1976). Лечењем лековитим биљем. Народна књига, Београд
- ^ Академик Милоје Р. Сарић, уредник (1989): Лековите биљке СР Србије, САНУ - Београд
- ^ „Министарство пољопривреде и заштите животне средине”. Архивирано из оригинала 18. 03. 2017. г. Приступљено 23. 03. 2017.
- ^ Јан, Кишгеци (2008): Лековито и ароматично биље. Партон, Београд
Литература
уреди- Младен Јосифовић, Милоје Р. Сарић, eds. (1970-1992): Флора СР Србије, I-X, Српска Академија наука и уметности, Београд.
- Govaerts, R. & Frodin, D.G. (2002). World Checklist and Bibliography of Araceae and Acoraceae. 1-560. The Board of Trustees of the Royal Botanic Gardens, Kew.
- Flora of North America: Acoraceae
- Acorales in Stevens, P. F. (2001 onwards). Angiosperm Phylogeny Website. Version 7, May 2006.
- NCBI Taxonomy Browser
- Acoraceae in L. Watson and M.J. Dallwitz (1992 onwards) The families of flowering plants: descriptions, illustrations, identification, information retrieval. Version: 27 April 2006. http://delta-intkey.com Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2007).
- Taxonomy and distribution of Acorus in Maine
- Platt, Karen. Gold Fever 2004 ISBN 978-0954576417
- Phylogenetic analysis of rbcL sequences identifies Acorus calamus as the primal extant monocotyledon. Duvall 1993
- Duvall, Melvin R.; Clegg, Michael T.; Chase, Mark W.; Clark, W. Dennis; Kress, W. John; Hills, Harold G.; Eguiarte, Luis E.; Smith, James F.; Gaut, Brandon S.; Zimmer, Elizabeth A.; Learn, Gerald H. (1. 1. 1993). „Phylogenetic Hypotheses for the Monocotyledons Constructed from rbcL Sequence Data”. Annals of the Missouri Botanical Garden. 80 (3): 607—619. JSTOR 2399849. doi:10.2307/2399849.
- Analysis of Acorus calamus Chloroplast Genome and Its Phylogenetic Implications Vadim V. Goremykin 2005
- Givnish, Thomas J.; Ames, Mercedes; McNeal, Joel R.; McKain, Michael R.; Steele, P. Roxanne; dePamphilis, Claude W.; Graham, Sean W.; Pires, J. Chris; Stevenson, Dennis W.; Zomlefer, Wendy B.; Briggs, Barbara G.; Duvall, Melvin R.; Moore, Michael J.; Heaney, J. Michael; Soltis, Douglas E.; Soltis, Pamela S.; Thiele, Kevin; Leebens-Mack, James H. (27. 12. 2010). „Assembling the Tree of the Monocotyledons: Plastome Sequence Phylogeny and Evolution of Poales”. Annals of the Missouri Botanical Garden. 97 (4): 584—616. doi:10.3417/2010023.
- Soltis, D. E.; Smith, S. A.; Cellinese, N.; Wurdack, K. J.; Tank, D. C.; Brockington, S. F.; Refulio-Rodriguez, N. F.; Walker, J. B.; Moore, M. J.; Carlsward, B. S.; Bell, C. D.; Latvis, M.; Crawley, S.; Black, C.; Diouf, D.; Xi, Z.; Rushworth, C. A.; Gitzendanner, M. A.; Sytsma, K. J.; Qiu, Y.-L.; Hilu, K. W.; Davis, C. C.; Sanderson, M. J.; Beaman, R. S.; Olmstead, R. G.; Judd, W. S.; Donoghue, M. J.; Soltis, P. S. (8. 4. 2011). „Angiosperm phylogeny: 17 genes, 640 taxa”. American Journal of Botany. 98 (4): 704—730. doi:10.3732/ajb.1000404. Архивирано из оригинала 18. 10. 2017. г. Приступљено 23. 03. 2017.
Спољашње везе
уреди
- род Acorus у Flora of North America
- Acoraceae Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2007) у Watson L., Dallwitz M.J. 1992 — данас. The families of flowering plants: descriptions, illustrations, identification, information retrieval. Верзија: 27.4.2006.