Источник (часопис)
Источник је први световни часопис посвећен превасходно хришћанским теолошким темама, византијском културном кругу, српској средњовековној уметности, књижевности и духовној култури. Први број часописа изашао је марта месеца 1992. године, под покровитељством Књижевног друштва „Писмо” из Земуна. Излази тромесечно.[1] Часопис је покренут на иницијативу српских књижевника Раше Ливаде и Милутина Петровића.
 Насловна страна броја 84/85 из 2006. године | |
| Тип | часопис за веру и културу |
|---|---|
| Формат | 24 cm |
| Издавач | Књижевно друштво Писмо, Друштво Источник |
| Главни уредник | Милутин Петровић |
| Оснивање | 1992. |
| Језик | српски |
| Седиште | Француска 7, Београд |
| Град | Земун |
| Земља | Србија |
| ISSN | 0354-2114 |
| Веб-сајт | Источник |
Штампање "Источника" помажу Министарство културе и информација као и Министарство вера и дијаспоре Републике Србије.[2]
Историја
уредиЧасопис Источник злази од 1992. године, прво под покровитељством Књижевног друштва „Писмо” из Земуна, а од 1993. под покровитељством Удружења књижевника Србије и Српског ПЕН-центра.[3]
Редакција и уредништво
уредиОснивач и главни уредник Источника је књижевник Милутин Петровић. Међу члановима уређивачког одбора и савета часописа су још владика бачки Иринеј, професор старе српске књижевности на Филолошком факултету у Београду Ђорђе Трифуновић, песници Миодраг Павловић, Љубомир Симовић и Раша Ливада, психијатар и професор Богословског факултета др Владета Јеротић, антрополог Бојан Јовановић и преводиоци Божидар Зец и Петар Јевремовић.[3]
Садржај часописа
уредиЧасопис Источник објављује студије и расправе савремених домаћих и страних аутора, есеје, дневничке записе, путописе, поезију и преводе. Из броја у број објављује преводе (са грчког, старословенског, латинског) важнијих, досад непреведених списа ранохришћанских светих отаца или српских светитеља, дела грчких, бугарских, руских или српских богослова, писаца или хроничара из круга византијске историографије и књижевности. Пружа увид у ризницу жанрова византијске и старе српске књижевности (похвале, беседе, слова, посланице, епистоле, молитве, канони, химне и др). У сваком број објављују се биографије и белешке о ауторима прилога.[3]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Источник : часопис за веру и културу”. COBISS. Народна библиотека Србије. Приступљено 16. 11. 2020.[мртва веза]
- ^ „ČASOPIS "ISTOČNIK" OBELEŽIO DVE DECENIJE IZLAŽENJA”. Vesti.rs. 6. 10. 2011. Приступљено 16. 11. 2020.
- ^ а б в „Источник - информације”. Источник. Yurope. Приступљено 16. 11. 2020.
