Исак-бег
Исак-бег је био Османски управитељ и војник и скопски санџакбег од 1415. до 1439. године.[1] Он jе уџ-бег (тур. uç-bey).
Исак-бег | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 14. век |
| Место рођења | Босна |
| Датум смрти | 1439. |
| Место смрти | Скопље, Османско царство |
Биографија
уредиПрема доступним изворима он потиче из српске породице Хранушић из предела данашње Босне, био је ослобођен ропства и усвојио га је Паша Јигит-бег[2]. То се касније потврдило и кроз друге изворе јер је постојала оправдана сумња да је Јигит-бег прави отац Исак-бега[3][4]. Исак је именован за управитеља од стране Порте у време освајања Фоче, Чајниче, Пљевља и Невесиња на простору данашње Босне и Херцеговине.
Током 1420. Године Исак-бег је организовао неуспешан поход на подручје данашње Босне како би пружио подршку Сандаљу Хранићу против његових непријатеља[5].
У покушају да ублажи османски притисак током опсаде Солуну Венеција подстакла Јована Кастриота да се побуни против Турака 1428. Након што су Турци заузели Солун у априлу 1430. њихове снаге су предвођене Исак-бегом освојиле су већину Јованових територија. Он је турске војне посаде сместио у два Јованова утврђења, а затим их потпуно уништио. У децембру 1434. године, током једне албанске побуне је кренуо је са војском ка централној и јужној Албанији, али га је поразио Ђорђе Аријанит Комнин. Савремени извори из сената Дубровачке републике напомињу да су многи турски војници били заробљени, док је Исак-бег побегао са малом групом војника[6].
Године 1439, када се враћао са свог пута у Меку, од султана је добио наређење да се придружи снагама Шахабедин паше и опколи Новог Брда, важно утврђење и рударски град Српске деспотовине. Након тога 6. августа 1439. османске снаге под Исак-бегом победиле су снаге српске деспотовине у борби која се водила недалеко од Новог Брда[7]. У новембру 1443. командовао је једаним делом турске војске током битке код Ниша која се завршила османским поразом[8].
Султан је именовао Химетизаде Несух-бега за новог управитеља Босанског крајишта у периоду између 1439. и 1454. године, када је Иса-бег Исаковић, син Исак-бега и управник Скопског крајишта преузео управу над Босанским крајиштем, такође након периода 1454-1463. Изградио је Исак-бегову џамију у Скопљу, где је и сахрањен.
Референце
уреди- ^ Fine 1994, стр. 468.
- ^ Mandić 1978.
- ^ Houtsma, Martijn Theodoor (1993), Encyclopaedia of Islam, VIII, Netherlands: E.J. Brill and Luzac and Co., стр. 877,878,1053, „his epithet there Hranušić is unnecessary slavisation ... It is therefore evident that Ishak Beg and Turakhan Beg were sons of Pasha Yigit Beg, i.e. were brothers.”
- ^ First Encyclopaedia of Islam: 1913-1936. BRILL. 1993. стр. 876. ISBN 978-90-04-09796-4.
- ^ M. Bešić, Zarij (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara., Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, стр. 123, OCLC 175122851, „Већ сљедеће године кренуо је скопски намјесник Исак у Босну да сатре Сандаљеве противнике, које је подржавао босански краљ. Ништа он није ни могао предузети против Сандаљевог пасторкаи вјерног султановог харачара Балше III.”
- ^ Anamali, Skënder; Korkuti, Muzafer; Islami, Selim; Prendi, Frano; Shukriu, Edi (2002). Kristaq Prifti, Muzafer Korkuti, ур. Historia e popullit shqiptar. Botimet Toena. стр. 337. Приступљено 31. 7. 2012.
- ^ Jefferson, John (2012). The Holy Wars of King Wladislas and Sultan Murad: The Ottoman-Christian Conflict from 1438-1444. BRILL. стр. 165. ISBN 978-90-04-21904-5.
- ^ Babinger, Franz (1992), Mehmed the Conqueror and His Time, Princeton University Press, стр. 25, ISBN 978-0-691-01078-6, „The combined host met Ottoman forces first on November 3, 1443, between the castle of Bolvan (near Aleksinac) and the city of Niš. Here Kasim Bey, then governor of Rumelia, Ishak Bey and other standard bearers were defeated.”
Литература
уреди- Jefferson, John (2012). The Holy Wars of King Wladislas and Sultan Murad: The Ottoman-Christian Conflict from 1438-1444. BRILL. стр. 165. ISBN 978-90-04-21904-5.
- Anamali, Skënder; Korkuti, Muzafer; Islami, Selim; Prendi, Frano; Shukriu, Edi (2002). Kristaq Prifti, Muzafer Korkuti, ур. Historia e popullit shqiptar. Botimet Toena. стр. 337. Приступљено 31. 7. 2012.
- First Encyclopaedia of Islam: 1913-1936. BRILL. 1993. стр. 876. ISBN 978-90-04-09796-4.
- Mandić, Dominik (1978). Bosna i Hercegovina: povjesno-kritička istraživanja. ZIRAL, Zajednica izdanja ranjeni labud. Приступљено 29. 5. 2011. „Ishak beg, sandžak Skopski 1414-1439, nije bio rođeni sin svoga predšasnika Yigit Paše, skopskoga sandžaka, nego njegov oslobođeni rob i posinak. Na osnovu nekih izjava Isa bega, sina Ishak begova, Ć. Truhelka postavio je tezu da je Ishak beg bio rodom Hranušić”
- Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. стр. 468. ISBN 9780472082605. Приступљено 1. 8. 2012.
