Ирина Монфератска
Јоланда од Монферата (око 1274—1317) је била византијска царица, друга супруга цара Андроника II Палеолога. Била је мајка српске краљице Симониде, последње жене краља Милутина Немањића.
| Јоланда од Монферата | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1274. |
| Место рођења | Казале Монферато, Маркизат Монферат |
| Датум смрти | 1317. |
| Место смрти | Драма, Краљевина Србија |
| Гроб | манастир Косеница у Драми |
| Породица | |
| Супружник | Андроник II Палеолог |
| Родитељи | Вилијам VII од Монферата Беатриче од Кастиље |
| Династија | Палеолог Алемаричи |
| Византијска царица | |
| Период | 1284-1317 |
| Претходник | Ана Угарска (1260—1281) |
| Наследник | Рита Јерменска |
Биографија
уреди.jpg)
Рођена је у Казалу као ћерка маркиза Вилијама VII од Монферата и Беатриче од Кастиље. Њен деда био је краљ Алфонсо X од Кастиље[1]. Цар Андроник II Палеолог је 1284. године, пошто је остао удовац након смрти супруге царице Ане Угарске, оженио Јоланду која прелази у православље и узима име Ирина. Пре него што се оженио њоме, цар Андроник II је објавио да на престолу треба да га наследи његов прворођени син Михаило, што је и потврдио маја 1294.године. Исте године доделио је свом другом сину Константину највишу царску титулу деспота.[2] Царица Ирина се 1299. године, заједно са својим мужем, сусрела са српским краљем Стефаном Урошем II Милутином приликом склапања брака између српског краља и византијске принцезе, Иринине ћерке Симониде[3]. Срдачни односи између царице Ирине и краља Стефана Уроша II Милутина Немањића настају након сукоба царице Ирине са царем Андроником II и њеним доласком у Солун 1303. године. Царица Ирина се са царем Андроником II сукобила око великог државничког питања. Захтевала је, наиме, да цар Андроник II подели византијску државну територију и да сви његови синови добију по један део. Цар наравно није могао испунити жељу своје супруге јер се она косила са свим традицијама Царства и византијским правним схватањима. Царица Ирина Палеолог је због тога отпутовала у Солун где је живела одвојено од свога мужа[4]. Она тада шаље богате поклоне ћерки и зету. Нићифор Григора свакако претерује када пише да се сто лађа могло опремити богатством које је отишло царевој кћери[5]. У једном тренутку се показало да ће краљица Симонида остати нероткиња те је царица Ирина дошла на мисао да један од њених синова наследи краља Милутина. Краљ Милутин Немањић је допустио да Симонидина браћа дођу у Србију како би упознала земљу којом требају завладати. Од три Иринина сина, Јован је умро већ 1308. године. Теодор је послат на запад да наследи Монфератску грофовију. Најмлађи, Димитрије, први је дошао у Србију. Њему у Србији није пријала "сурова средина" и неповољна клима, па је, забринут за здравље, напустио земљу. Касније је царица Ирина позвала старијег сина који је у Италији већ имао породицу. Овај покушај пада у време уочи Иринине смрти 1317. године. Завршио се на исти начин као и први. Маркизу Теодору је сметала клима и средина[5].
Краљ Стефан Урош II Милутин и краљица Симонида Палеолог Немањић посетитли су царицу Ирину Палеолог у Солуну. Пред смрт, царица Ирина се повукла у Драму где је умрла 1317. године. За Иринину смрт везује се Милутинова изградња манастира Косенице у области Драме. Царица Ирина је сахрањена у том манастиру. Изградња манастира може се везати за период од 1316. до 1321. године тј. до Милутинове смрти[6].
Потомство
уредиСа царом Андроником II је Ирина имала следећу децу:
- Јован Палеолог (око 1286-1308), деспот
- Бартоломеј Палеолог (рођен 1289), умро млад
- Теодор I од Монферата (1291-1338)
- Симонида Палеолог (1294-после 1236), жена краља Стефана Уроша II Милутина Немањића
- Теодора Палеолог (рођена 1295), умрла млада
- Димитрије Палеолог (1297-1343), деспот
- Исак Палеолог (рођен 1299), умро млад
Породично стабло
уреди| 16. Бонифације од Монферата | ||||||||||||||||
| 8. Вилијам VI од Монферата | ||||||||||||||||
| 17. Јелена дел Боско | ||||||||||||||||
| 4. Бонифације II од Монферата | ||||||||||||||||
| 18. Бонифације од Клавсене | ||||||||||||||||
| 9. Берта од Клавсене | ||||||||||||||||
| 2. Вилијам VII од Монферата | ||||||||||||||||
| 20. Томас I од Савоје | ||||||||||||||||
| 10. Амадео IV од Савоје | ||||||||||||||||
| 21. Маргарета од Женеве | ||||||||||||||||
| 5. Маргарета Савојска | ||||||||||||||||
| 22. Иго III од Бургундије | ||||||||||||||||
| 11. Маргарета од Бургундије | ||||||||||||||||
| 23. Беатриче од Албона | ||||||||||||||||
| 1. Ирина од Монферата | ||||||||||||||||
| 24. Алфонсо IX од Леона | ||||||||||||||||
| 12. Фернандо III од Кастиље | ||||||||||||||||
| 25. Беренгела од Кастиље | ||||||||||||||||
| 6. Алфонсо X од Кастиље | ||||||||||||||||
| 26. Филип Швапски | ||||||||||||||||
| 13. Елизабета Хоенштауфен | ||||||||||||||||
| 27. Ирена Анђелина | ||||||||||||||||
| 3. Беатриче од Кастиље | ||||||||||||||||
| 28. Петар II Арагонски | ||||||||||||||||
| 14. Ђауме I од Арагона | ||||||||||||||||
| 29. Марија од Монпељеа | ||||||||||||||||
| 7. Јоланда од Арагона | ||||||||||||||||
| 30. Андрија II Арпадовић | ||||||||||||||||
| 15. Јоланда Угарска | ||||||||||||||||
| 31. Јоланда од Куртенеа | ||||||||||||||||
Референце
уреди- ^ Nicol 1994, стр. 48–49.
- ^ Доналд М., Никол (2002). Византијске племкиње. ISBN 86-84175-05-0.
- ^ Ђекић 1997, стр. 32.
- ^ ИСН 1999, стр. 462–3
- ^ а б ИСН 1999, стр. 463
- ^ Ђекић 1997, стр. 32–3
Литература
уреди- Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.
- Nicol, Donald M. (1994). The Byzantine Lady: Ten Portraits, 1250-1500. Cambridge University Press.
- Ђ. Ђекић, Запис Рајчина Судића као историјски извор, Зборник Матице српске за историју 55, Нови Сад (1997), 25-48
- Историја српског народа 1, група аутора, Српска књижевна задруга, Београд (1999), друго издање