Википедија

Ирина Палеолог Раулина

Ирина Раул Палеолог (Грчки: Ειρήνη Ραούλαινα Παλαιολογίνα, рођена око 1265/1270. године), била је византијска племкиња с краја 13. века, снаја цара Андроника II Палеолога.

Верује се да је Ирина ћерка протовестијара Јована Раула Петралифа и Теодоре Кантакузин.[1][2] Рођена је између 1265. и 1270. године. Око 1287.[3] удала се за Константина Палеолога Порфирогенита, сина цара Михаила VIII Палеолога и брата цара Андроника II Палеолога.[4] Иринин муж је био рођак њене мајке Теодоре, која је била сестричина цара Михаила VIII Палеолога, ћерка од његове сестре Ирине Палеолог[5]. Ово блиско сродство између Ирине Раул и њеног мужа, у мери у којој би створило канонску препреку њиховом браку, поставља питање да ли Ирина у ствари није ћерка другог члана породице Раул, највероватније још једног од синова Алексија Раула. (отац Јована Раула Петралифа). После венчања, Константин Палеолог и Ирина су највероватније живели у својој кући ван палате – њихов дом је био међу најлуксузнијим у престоници.[6] Иринин муж је био познат по свом богатству и утицају на двору. И сама се помиње као ктитор разних цркава и манастира. Она је родила сина – Јована, који је 1305. године, добио титулу паниперсеваста[7], а нешто касније је ожењен Ирином, ћерком Теодора Метохита.[8]

За Иринино име се везује и необичан догађај за време празника Светих Петра и Павла 29. јуна 1292. године. Тог дана цар Андроник II је примио аудијенцију са племићима у двору, а царица - са племићким дамама. Када је Ирина стигла у публику, њено место је већ заузела удовица Константина Стратигопула, која је била нећака цара Јована III Дуке Ватаца. Као царичина Етерија, Ирина је заузимала више место у хијерархији палате међу женама — у ствари, жена Константина Порфирогенита је била друга по рангу после саме царице — и очекивала је да ће се старија Стратигопулина уздићи и заузети њено место, одајући јој почасти на њен виши статус. Међутим, Стратегипулина је то одбила, правдајући се годинама и болестима. Због испољеног непоштовања између две жене избио је скандал, који није остао скривен од мушког дела двора. Осећајући потребу да се освети за указано непоштовање према његовојј жени, Константин Порфирогенит је наредио својим људима да ухвате једног Константина Маврозома, наводног Стратигопулиног љубавника, да га пребију и голог вуку кроз трг.[9][10][11] Када је цар обавештен о томе шта се дешава, цар Андроник II одмах је зауставио срамну поворку и нареди да се бедни Маврозом одмах пусти на слободу.[12]

Референце

уреди
  1. ^ PLP , 24125. ῾Ραούλ, ᾿Ιωάννης Κοµνηνὸς ∆ούκας ῎Αγγελος Πετραλίφης (Raul Ioannes Komnenos Dukas Angelos Petraliphes).
  2. ^ Κατσιαμπούρα, Γιάννα (2002). Θεοδώρα Ραούλαινα. – Εγκυκλοπαίδεια Μείζονος Ελληνισμού, Κωνσταντινούπολη.
  3. ^ Schrijver 2012, стр. 101
  4. ^ PLP , 21492. Παλαιολόγος Κωνσταντῖνος (Palaiologos Konstantinos).
  5. ^ Κατσιαμπούρα, Γιάννα (2002). Θεοδώρα Ραούλαινα. – Εγκυκλοπαίδεια Μείζονος Ελληνισμού, Κωνσταντινούπολη.
  6. ^ Schrijver 2012, стр. 101
  7. ^ PLP , 21479. Παλαιολόγος ᾿Ιωάννης (Palaiologos Ioannes).
  8. ^ Gaul 2016, стр. 245, 251
  9. ^ Macrides, Munitiz & Angelov 2013, стр. 382
  10. ^ Schrijver 2012, стр. 101
  11. ^ Schrijver 2018, стр. 227
  12. ^ Schrijver 2012, стр. 101

Литература

уреди
  • Cawley, Ch. (2006 – 2021). BYZANTIUM 1261 – 1453. – Medieval Lands. FMG
  • (језик: енглески) Gaul, Niels (2016). All the Emperor’s Men (and His Nephews): Paideia and Networking Strategies at the Court of Andronikos II Palaiologos, 1290–1320.. – Dumbarton Oaks Papers, 70, 245, 251, JSTOR 26497737, посетен на 25 април 2022
  • (језик: енглески) Macrides, Ruth; Munitiz, Joseph A.; Angelov, Dimiter (2013). Pseudo-Kodinos and the Constantinopolitan Court: Offices and Ceremonies, Birmingham Byzantine and Ottoman Studies, 15. Farnham: Ashgate; Centre for Byzantine, Ottoman and Modern Greek Studies, University of Birmingham, pp. 27, 195, 320, 382, ISBN 978-0-7546-6752-0[неработеща препратка]
  • (језик: енглески) Schrijver, Frouke Marianne (September, 2012). The early Palaioligan court (1261 – 1354) [A thesis submitted to the University of Birmingham for the degree of Doctor of Philosophy]. E-theses repository, University of Birmingham Research Archive
  • (језик: енглески) Schrijver, Frouke Marianne (October, 2018). The court of women in early Palaiologan Byzantium (ca.1260-1350) (Published online by Cambridge University Press). – Byzantine and Modern Greek Studies, 42(2). Centre for Byzantine, Ottoman and Modern Greek Studies, University of Birmingham, 219 - 236, doi:10.1017/byz.2018.6
  • (језик: немачки) Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Walther, Rainer et al. (2001) [1976–1996]. Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit, CD-ROM. Wien: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, ISBN 3-7001-3003-1.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Ирина_Палеолог_Раулина&oldid=28452797”