Инфекција парвовирусом Б19 у трудноћи
Инфекција парвовирусом Б19 током трудноће је инфекција труднице изазвана парвовирусом Б19, малим једноланчаним ДНК вирусом и снажним инхибитором еритропоезе, због своје цитотоксичности за еритроидне прогениторне ћелије. Већина мајчиних инфекција парвовирусом Б19 јавља се у контакту са зараженом децом код куће.[1]
| Инфекција парвовирусом Б19 у трудноћи | |
|---|---|
 | |
| Микрографија која показује вирусне промене у црвеним крвним зрнцима фетуса у случају инфекције парвовирусом Б19. | |
| Специјалности | акушерство, инфектологија |
Инфекција парвовирусом Б19 у трудноћи може изазвати неколико озбиљних компликација код фетуса, као што су фетална анемија, неуролошке аномалије, хидропс фетуса и фетална смрт.[1]
Рана дијагноза и лечење интраутерине инфекције парвовирусом Б19 су од суштинског значаја за спречавање ових феталних компликација. Тестирање мајчиног серума на ИгМ антитела против парвовируса Б19 и детекција ДНК реакцијом ланчане полимеризације може потврдити инфекцију мајке. Ако је дошло до инфекције мајке, ултразвучно испитивање фетуса и мерење вршне брзине систолног протока средње церебралне артерије су осетљиве неинвазивне процедуре за дијагностиковање феталне анемије и хидропса.[1]
Интраутерина трансфузија је тренутно једини ефикасан третман за ублажавање феталне анемије, али ако је фетус (скоро) у термину рађања, треба размотрити индукцију порођаја.[1]
Индивидуално саветовање осетљивих трудница може смањити непотребну смрт фетуса.
Опште информације
уредиОбично нема озбиљних компликација за трудницу или њену бебу након излагања инфекцији парвовирусом Б19 Око 50% жена је већ имуно на парвовирус Б19, тако да су жене и њихове бебе заштићене од инфекција и болести. Чак и ако жена није имуна и ако је заражена парвовирусом Б19 током трудноће, обично има само благу болест. Исто тако, њена нерођена беба обично нема никаквих проблема због инфекције парвовирусом Б19.[2]
Понекад, међутим, инфекција парвовирусом Б19 узрокује да нерођена беба има тешку анемију и мајка може имати побачај. Ово се дешава код мање од 5% свих трудница које су инфициран парвовирусом Б19 и јавља се чешће током прве половине трудноће.[2]
Нема доказа да инфекција парвовирусом Б19 изазива урођене мане или менталну ретардацију.[2]
Пут преношења
уреди
Резервоар инфекције је човек, а извор инфекције секрет респираторног тракта. Преноси се капљичним путем, путем крви и крвних продуката оболеле особе. Мале епидемије вирусне инфекције јављају се у време пролећа и највише погађају децу доби од две до десет година.[3] Зато се већина мајчиних инфекција у трудноћи парвовирусом Б19 јавља у контакту са зараженом децом код куће.[1]
Клиничка слика
уредиПродромална фаза се карактерише главобољом, кијавицом, лако повишеном тмпературом, упалом грла и малаксалошћу. На образима се јавља осип који је веома врућ и црвен. Развија се током 24 сата, а ако има повишене температуре, обично је умерена. Осип се може проширити на тело у облику шара, а обично нестаје током 6-10 дана. Након тога, ако се дете прегреје или иде на сунце, осип се може вратити по рукама или ногама током следећих неколико недеља [4] [5][6]
Када се трудница инфицира овим вирусом, чешће су захваћени зглобови него кожа. Настаје полиартропатија која се карактерише болом у зглобовима. Болест може да траје од неколико дана до неколико месеци. Најчешће су захваћени зглобови руку, колена и чланака.
Дијагноза
уредиИнфекцију парвовирусом Б19 треба искључити у свим случајевима:[7]
- неимуног феталног хидропса,
- тешке феталне анемије,
- кардиомегалије,
- интраутерине ретардације раста (ИУРР),
- хроничне еритробластопеније дијагностиковане у неонаталном периоду или раном детињству.
Присуство ИгМ и ИгГ антитела против парвовируса Б19 је високо специфично, али њихова негативност је недовољна за искључивање инфекције парвовирусом Б19.[7] Након акутне инфекције парвовирусом Б19 мајчина ИгМ-антитела се могу доказати 6-8 (-10) недеља.[8]
Тестирање вирусне ДНК реакцијом ланчане полимеризације (енгл. polymerase chain reaction - PCR) тренутно је једина доступна и поуздана дијагностичка метода за доказивање инфекције парвовирусом Б19.[7] ДНК парвовирус Б19 у крви мајке се може детектовати реакцијом ланчане полимеризације током 8-10 недеља, а у неким случајевима чак и након више од 15 недеља.[8]
Превенција болести
уредиНе постоји вакцина или лек који могу спречити инфекцију парвовирусом Б19. Често прање руку је препоручује као практичан и вероватно ефикасан метод за смањење ширења парвовируса. Искључивање особа са инфекцијом парвовирусом Б19 са посла у установама за бригу о деци, школама, или другим установама вероватно неће спречити ширење парвовируса Б19, пошто су само болесне особе заразне пре него што развију карактеристичан осип.
Због тога, Центри за контролу и превенцију болести (ЦКПБ) не препоручују да се труднице рутински искључују са радног места где се јавила епидемија болести. Уместо тога, ЦКПБ ово сматра личном одлуком жене након разговора са породицом о здрављу пружалац неге и послодавацем.
Труднице могу учинити следеће да би се заштитиле од инфекције парвовирусом Б19:
- Након додиривања секрета из носа или уста, добро оперите руке сапуном и топлом текућом водом
- Темељно прање руку је најбољи начин да се спречи ширење заразних болести.
Вииди још
уредиИзвори
уреди- ^ а б в г д de Jong, Eveline P.; de Haan, Timo R.; Kroes, Aloys C. M.; Beersma, Matthias F. C.; Oepkes, Dick; Walther, Frans J. (2006). „Parvovirus B19 infection in pregnancy”. Journal of Clinical Virology: The Official Publication of the Pan American Society for Clinical Virology. 36 (1): 1—7. ISSN 1386-6532. PMID 16488187. doi:10.1016/j.jcv.2006.01.004.
- ^ а б в FIFTH DISEASE (PARVOVIRUS B19) AND PREGNANCY, Prepared by Hennepin County Human Services and Public Health Department (HSPHD) September 2015
- ^ Brown KE. Human Parvoviruses. In: Long SS, Pickering LK, Prober CG, eds. Principles and Practice of Pediatric Infectious Diseases. 3rd ed. Philadelphia, PA: Churchill Livingstone Elsevier; 2008:1072-1076.
- ^ Servey, J. T.; Reamy, B. V.; Hodge, J. (1. 2. 2007). „Clinical presentations of parvovirus B19 infection”. Am Fam Physician. 75 (3): 373—6. PMID 17304869..
- ^ Anderson LJ, Hurwitz ES (1988). „Human parvovirus B19 and pregnancy.”. Clin Perinatol. 15 (2): 273—286. PMID 2837357. doi:10.1016/S0095-5108(18)30712-7..
- ^ Brown KE. Parvovirus B19. In: Mandell GL, Bennet JE, Dolin R. Mandell, Douglas and Bennett's Principals and Practice of Infectious Diseases. Vol 2. 6th ed. Philadelphia, PA: Churchill Livingstone Elsevier; 2005:1891-1902.
- ^ а б в L'ubuský, M.; Pospísilová, D.; Hyjánek, J.; Procházka, M.; Mícková, I. (2005). „[Prenatal parvovirus B19 infection in fetus]”. Ceska Gynekologie. 70 (4): 306—311. ISSN 1210-7832. PMID 16128133.
- ^ а б Stenner, S.; Enders, G.; Klee, A.; Eiden, U.; Weidner, A.; Gonser, M. (2002). „[Diagnostic and therapy of a severe fetal parvovirus-B19-infection with persistence of viral DNA in the mothers blood but inconspicuous serological tests. Case report]”. Zeitschrift Fur Geburtshilfe Und Neonatologie. 206 (3): 102—106. ISSN 0948-2393. PMID 12098826. doi:10.1055/s-2002-32647.
Спољашње везе
уреди | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
