Википедија

Интраабдоминални притисак

Интраабдоминални притисак (ИАП) је функција односа акумулације течности унутар абдоминалне (трбушне) шупљине и комплијансе абдомена[1]. Крива притисак - волумен за абдоминалну шупљину није праволинијска[2]. Као последица опадања комплијансе абдомена, док се течност постепено накупља у перитонеалној дупљи, као последиаца настаје брже повећање и већа вредност интраабдоминалног притиска.

Повишен ИАП или интраабдопминалну хипертензију (ИАХ) Светска асоцијација за абдоминални компартмент синдром (АКС) (WSAC) дефинисала је као; продужено или поновљено патолошко повишење интраабдоминалног притиска изнад 12 mmHg[3].

Вредности ИАП и ИАХ

уреди
Консензусом одређене вредности притиска у интрабдоминалној хипертензији (IAH) и абдоминалном компартмент синдрому (ACS)
World Society of the Abdominal Compartment Syndrome[4]
Услов Одређен интраабдоминални притисак
Нормално
< 12 mmHg
IAH
I степен
12-15 mmHg
II степен
16-20 mmHg
III степен
21-25 mmHg
IV степен
>25 mmHg
ACS
  • >20 mmHg + oštećenje novog organa
  • APP*< 60 mmHg + oštećenje novog organa
IAH = Интраабдоминална хипертензија
ACS = Абдоминални компертмент синдром
APP = Абдоминални перфузиони притисак
*Значи, артеријски притисак минус интраабдоминални притисак

Нормалне вредности ИАП

Нормалне вредности интраабдоминалног притиска крећу се око 6,5 ммХг, варирају током дисања, а расту са повећањем индекса телесне масе.

Према консензусу из 2007 Светске асоцијација за абдоминални компартмент синдром (АКС) (WSAC) све вредности интраабдоминалног притиска које су < 12 ммХг сматрају се нормалним[4].

Главни чланак: Абдоминални компартмент синдром

Интраабдопминална хипертензија (ИАХ)

Бурч је са сарадницима дефинисао градусни систем за интраабдопминалну хипертензију (ИАХ) у четири степена[5]:

  • Први степен (7,5-11 ммХг),
  • Други степен (11-18 ммХг),
  • Трећи степен (18-25 ммХг),
  • Четврти степен (>25 ммХг).

Нешто касније, је Светска асоцијација за абдоминални компартмент синдром (АКС) (WSAC) овај систем градуисања ИАП и ИАХ-а изменила са намером да повећа његову клиничку сензитивност на следећи начин: (види табелу десно)[4][6]

Повећањем вредности абдоминалног притиска расте и вероватноћа од неповољног догађаја и попуштања органа. Генерално, прихваћено је да ИАП већи од 25 ммХг доводи болеснике до већег ризика од настанка синдрома мултиплог органског попуштања (МОФС) и АКС. Такође, вероватноћа од настанка МОФС је већа, а за преживљавање мања када је абдоминални перфузиони притисак (АПП) у распону 50-70 ммХг[7][8]

Мерење ИАП

уреди

Мерење ИАП може се обавити;

  • директним интраперитонеалним катетером спојеним на трансђусер или манометар, сличном инструменту за лапароскопију
  • индиректним методама (које су једноставније и брже) преко мокраћне бешике, ректума, утеруса, доње вене каве, желуца,[9]

Без обзира на то који се метод користи, мерење ИАП требало би обавити на крају експиријум, у лежећем положају, када је обезбеђена потпуна релаксација мишића трбушног зида, са избаждареним и нулованим транђусером на средњој аксиларној линији[10].

Мерење ИАП кроз мокраћну бешику данас је у широкој употреби, а први су ову методу описали Крон и сар.[10].[11] Метода се показала као лака, брза и јефтина за извођење.

У случају да је пласирања катетера у мокраћној бешици, контраиндиковано, услед повреде бешике, карличног хематома итд, ИАП се може мерити езофагеалним балон катетером пласираним у желудац, и спојеним за манометар или за трансђусер са мерачем притиска[10].

Неке студије показале су да притисак у мокраћној бешици не показује актуелну вредност ИАП, па зато предлажу даља истраживања која ће омогућити проналажење бољег начина за тачно мерење ИАП[12]

Извори

уреди
  1. ^ Boško Milev, Darko Mirković, Mihailo Bezmarević, Sidor Mišović , Miroslav Mitrović, Milan Jovanović, Liljana Mirković, Borka Milev, Dejan Radenković. Intra-abdominal hypertension and abdominal compartment syndrome, VOJNOSANITETSKI PREGLED Volumen 67, Broj 8 SEMINAR PRAKTIČNOG LEKARA, Приступљено 8. 4. 2013.
  2. ^ Barnes GE, Laine GA, Giam PY, Smith EE, Granger HJ. Cardiovascular responses to elevation of intra-abdominal hydrostatic pressure. Am J Physiol 1985; 248: R208–13.
  3. ^ English W. Abdominal compartment syndrome. Tutorial of the week number 120. [cited 2008 December 1]. Available from: englishwilliam@hotmail.com
  4. ^ а б в Malbrain ML, Cheatham ML, Kirkpatrick A, Sugrue M, Parr M, De. Waele J, et al. Results from the international conference of experts on intraabdominal hypertension and abdominal compartment syndrome. II. Recommendations. Intensive Care Med 2007; 33: 951–62.
  5. ^ . Burch JM, Moore EE, Moore FA, Franciose R. The abdominal compartment syndrome. Surg Clin North Am 1996; 76: 833–42
  6. ^ Cheatham ML. Abdominal compartment syndrome: pathophysiology and definitions. Scand J Trauma Resusc Emerg Med 2009; 17: 10.
  7. ^ Orlando III R, Hartford C, Virginia AE, Portland Me, Lenworth MJ,Stadelmann KW, et al. The Abdominal Compartment Syndrome. Arch Surg 2004; 139: pp.415–22.
  8. ^ Cullen DJ, Coyle JP, Teplick R, Long MC. Cardiovascular, pulmonary, and renal effects of massively increased intra-abdominalpressure in critically ill patients. Crit Care Med 1989; 17: 118–21
  9. ^ Johna S, Taylor E, Brown C, Zimmerman G. Abdominal compartment syndrome: does intra-cystic pressure reflect actual intraabdominal pressure? A prospective study in surgical patients. Crit Care 1999; 3:135–8.
  10. ^ а б в Hunter JD. Abdominal compartment syndrome: an under diagnosed contributory factor to morbidity and mortality in the critically ill. Postgrad Med J 2008; 84: 293–8.
  11. ^ Kron IL, Harman PK, Nolan SP. The measurement of intraabdominal pressures as a criterion for abdominal reexploration. Ann Surg 1984; 199: 28–30.
  12. ^ Pleva L, Sir M, Mayzlik J. Abdominal compartment syndrome in polytrauma. Biomed Pap Med Fac Univ Palacky Olomouc Czech Repub 2004; 148(1): 81–4.


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Интраабдоминални_притисак&oldid=27749469”