Интерђиро класификација на Ђиро д’Италији
Интерђиро класификација једно је од такмичења на етапној бициклистичкој трци, Ђиро д’Италији.[1][2] Одржавана је од 1989. до 2005. године, када је лидер носио плаву мајицу, а затим је угашена. Године 2024. поново је покренута, побједник не носи посебну мајицу, али добија трофеј у облику цвијета.
Основне информације | |
---|---|
Спорт | друмски бициклизам |
Такмичење | Ђиро д'Италија |
Додељује се за | најбољег у интерђиро класификацији на Ђиро д’Италији |
Изворно име |
|
Друга имена |
|
Историја | |
Прва награда | 1989. |
Број награда | 18 (до 2024) |
Први победник | Јуре Павлич |
Највише победа |
|
Последњи победник | Филипо Фјорели (2024) |
Историја
уредиИнтерђиро класификација је уведена 1989.[3] као замена за класификацију комбинације која је укинута након Ђира 1988. Рачунање за интерђиро класификацију је било слично као и за генерални пласман, на свакој етапи је постојао пролазни циљ и време које возачи остваре када прођу кроз тај циљ је време које се рачуна за интерђиро класификацију.[2][4] Како је трка текла, времена остварена на пролазним циљевима су се сабирала и возач са најбољим (тј. најмањим) временом је био лидер и носио је плаву мајицу.[1][2] Интерђиро класификација је била друго по важности такмичење на Ђиру, јер је било јединствено, није примењивано ни на једној другој трци.[4]
Негде на средини етапе је био пролазни циљ, где су се рачунала времена за интерђиро класификацију, али такође су се добијали поени за класификацију по поенима и бонус секунде за генерални пласман.[4] Времена за интерђиро класификацију су се рачунала као и времена на крају етапе, само са разликом што је након пролазног циља етапа и даље вожена до регуларног циља.[2] Поред оствареног времена, прва тројица која пређу преко пролазног циља добијали су и секунде бонификације.[2] Тако, возачи који су били на врху групе, добијали су додатно време за интерђиро класификацију и возачи који су били чешће при врху, били су добро пласирани у класификацији.[2]
Интерђиро класификација је био начин за возаче који нису били спринтери нити су били конкурентни за генерални пласман, да се боре за мајицу и као таква, била је слична награди за најагресивнијег возача. Неки возачи су су долазили на Ђиро само са намером да се боре за освајање интерђиро класификације, па су након пролазних циљева возили лагано до краја етапе. Ипак, полет и интересовање за интерђиро класификацију се смањило током година, до тачке када су се за класификацију борила само двојица или тројица возача, што је био случај задњих година постојања класификације. Коначно, након Ђира 2005. интерђиро класификација је укинута, а на Ђиро 2006. враћена је класификација комбинације, која је такође укинута након Ђира 2006. и замењена је са класификацијом за најбољег младог возача.
Године 2024. класификација је поново покренута, додјељују се бодови за прву осморицу возача од 12 до 1, а побједник добија новчану награду и трофеј у облику цвијета.[5]
Победници
уредиПобедници интерђиро класификације.[6]
- 2024. Филипо Фјорели
- 2005. Стефано Цанини[7][8]
- 2004. Рафаеле Илијано[9][10]
- 2003. Магнус Бекстед[11]
- 2002. Масимо Страцер[12]
- 2001. Масимо Страцер[13]
- 2000. Фабрицио Гвиди[14]
- 1999. Фабрицио Гвиди[15]
- 1998. Ђан Матео Фањини[16][17]
- 1997. Дмитри Коњишев[18][19]
- 1996. Фабрицио Гвиди[20]
- 1995. Тони Ромингер[21]
- 1994. Џамолидин Абдужапаров[22]
- 1993. Јан Сворада[23][24]
- 1992. Мигел Индураин[25]
- 1991. Алберто Леанизбарутија[26][27]
- 1990. Фил Андерсон[28]
- 1989. Јуре Павлич[29]
Вишеструки победници
уредиПозиција | Име | Држава | Број победа | Године |
---|---|---|---|---|
1. | Фабрицио Гвиди | Италија | 3 | 1996, 1999, 2000 |
2. | Масимо Страцер | Италија | 2 | 2001, 2002 |
По државама
уредиДржава | Број бициклиста који су победили | Број победа |
---|---|---|
Италија | 6 | 9 |
Шпанија | 2 | 2 |
Узбекистан | 1 | 1 |
Аустралија | 1 | 1 |
Шведска | 1 | 1 |
Швајцарска | 1 | 1 |
Југославија | 1 | 1 |
Русија | 1 | 1 |
Чешка | 1 | 1 |
Референце
уреди- ^ а б Weislo, Laura (13. 5. 2008). „Giro d'Italia classifications demystified”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ а б в г д ђ „Giro d'Italia 101”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ Gian Paolo Ormezzano (23. 5. 1989). „Giro, da uno straniero all'altro” (PDF). La Stampa (на језику: италијански). Editrice La Stampa. стр. 19. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ а б в „Giro jersey guide”. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ Shrubsall, James (2. 5. 2024). „What is the Giro d'Italia's Intergiro competition, and will we even care?”. cyclingweekly.com. Приступљено 26. 5. 2024.
- ^ „Past winners”. Cycling News. Future Publishing Limited. 1. 6. 2008. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ Anthony Tan (29. 5. 2005). „Salvation for Savoldelli”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ „Classifica Intergiro”. La Gazzetta dello Sport (на језику: италијанском). 29. 5. 2005. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ Chris Henry (30. 6. 2004). „The 2004 Giro: A tale of two Italians”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ „Classifica Intergiro”. La Gazzetta dello Sport (на језику: италијанском). 30. 5. 2004. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ Chris Henry (1. 6. 2003). „Gontchar takes finale; Simoni home in pink”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ Jeff Jones (2. 6. 2002). „Cipollini leads them home in Milan”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ Jeff Jones (10. 6. 2001). „Coda”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ Gabriella Ekström (4. 6. 2000). „Stage 21 - June 4: Turin to Milan, 198 km”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ Bill and Carol McGann. „1999 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ „Gloria a Marco Pantani” (PDF) (на језику: шпанском). El Mundo Deportivo. 8. 6. 1998. стр. 50. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ Bill and Carol McGann. „1998 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ „Ivan Gotti, primer italiano que gana el Giro desde 1991” (PDF) (на језику: шпанском). El Mundo Deportivo. 9. 6. 1997. стр. 52. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ Bill and Carol McGann. „1997 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ Gabriella Ekström (9. 6. 1996). „Giro d'Italia - Stage 22”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ Bill and Carol McGann. „1995 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ Bill and Carol McGann. „1994 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ „'93 giro de Italia” (PDF) (на језику: шпански). El Mundo Deportivo. 14. 6. 1993. стр. 38. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ „Le classifiche del '93” (PDF). l'Unità (на језику: италијанском). PCI. 19. 5. 1994. стр. 12. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 4. 2015. г. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ „Indurain acaba el Giro 92 amb un recital” (PDF). Diari de Girona (на језику: каталонски). Diari de Girona Media, S.L. 16. 6. 1992. стр. 16. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 5. 2017. г. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ „Clasificaciones” (PDF) (на језику: шпанском). El Mundo Deportivo. 17. 6. 1991. стр. 48. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ „Gaston y Leanizbarrutia, los españoles que llegaron mas alto” (PDF). La Vanguardia (на језику: шпански). La Vanguardia Ediciones S.L. 17. 6. 1991. стр. 9. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 03. 2016. г. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ „El corazón en un "Bugno"” (PDF) (на језику: шпански). El Mundo Deportivo. 7. 6. 1990. стр. 48. Приступљено 15. 12. 2016.
- ^ „Il 1989 in cifre Ecco tutte le classifiche” (PDF). l'Unità (на језику: италијански). PCI. 13. 5. 1990. стр. 27. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 3. 2015. г. Приступљено 15. 12. 2016.
Спољашње везе
уреди- Званични сајт Архивирано на сајту Wayback Machine (19. децембар 2016)