Интегрална једначина
У математици, интегрална једначина представља једначину у којој се непозната функција појављује под знаком интеграла. Теорија интегралних једначина је блиска са различитим областима математике, посебно са диференцијалним једначинама и теоријом оператора.
Пуно проблема у оквиру обичних и парцијалних диференцијалних једначина се може прековати у интегралне једначине.
Скоро и да не постоји област математичке физике и примењене математике у којој интегралне једначине не играју улогу.
Основно
уредиПостоји више класификација интегралних једначина, од којих је најпознатија:
Ове једначине су познате и као Фредхолмове једначине првог, другог, и трећег реда, где су f(x), a(x) i K(x,y) познате функције, φ(x) непозната функција, а λ је произвољни параметар.
Други начин класификације интегралних једначина је:
Ово су општији случајеви интегралне једначине од Фредхолмових једначина, јер горња граница није више константа, познате као Волтерине једначине, првог, другог, и трећег реда.
За све ове једначине је заједничка особина то што су све линеарне.
Види још
уредиЛитература
уреди- George Arfken and Hans Weber (2000). Mathematical Methods for Physicists. Harcourt/Academic Press..
- Andrei D. Polyanin and Alexander V. Manzhirov Handbook of Integral Equations. CRC Press, Boca Raton. 1998. ISBN 978-0-8493-2876-3..
- E. T. Whittaker and G. N. Watson. A Course of Modern Analysis Cambridge Mathematical Library.
- M. Krasnov, A. Kiselev, G. Makarenko, Problems and Exercises in Integral Equations, Mir Publishers, Moscow, 1971
- Press, WH; Teukolsky, SA; Vetterling, WT; Flannery, BP (2007). „Chapter 19. Integral Equations and Inverse Theory”. Numerical Recipes: The Art of Scientific Computing (3rd изд.). New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-88068-8. Архивирано из оригинала 11. 08. 2011. г. Приступљено 22. 03. 2012.