Индијски ријечни делфин
Индијски ријечни делфин (лат. Platanista gangetica) је врста ријечних делфина која живи у двама одвојеним ријечним системима на југу Азије. Живе у воденом систему ријека Ганг и Инд. Раније се популација која живи у Инду сматрала засебном врстом.
Индијски ријечни делфин | |
---|---|
Цртеж индијског ријечног делфина | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Поткласа: | |
Ред: | |
Подред: | |
Инфраред: | |
Парвред: | |
Породица: | Platanistidae Gray, 1846.
|
Род: | Platanista Wagler, 1830.
|
Врста: | P. gangetica
|
Биномно име | |
Platanista gangetica | |
Подврсте | |
Platanista gangetica gangetica | |
Распрострањеност индијског ријечног делфина |
Особине
уредиИндијски ријечни делфини имају дугу и мало према горе савијену њушку. Дуги су између 2 и 3 метра, при чему су женке у просјеку нешто веће од мужјака. Леђна пераја им је малена и неупадљива. Према тим обиљежјима подсјећа на амазонског делфина, иако између њих постоји само врло далека сродност.
Боја тијела им је тамносива, с тим што им је доња страна мало свјетлија од горње. У очима немају сочива, јер су им закржљала. Отуда потиче и назив, који се за њих понекад користи: слијепи ријечни делфин. Преосталим видом и даље може разликовати нивое свјетлости. Међутим, оријентисање и улов му зависе прије свега од чула ехо лоцирања. Живот у блатњавој води с врло слабом видљивости у којој и најбољи вид није од велике користи, довео је до кржљања чула вида.
Распрострањеност
уредиДвије подврсте Индијског ријечног делфина живе у двама одвојеним ријечним системима. Један, делфин из Ганга, настањује систем Ганг—Брамапутра на сјевероистоку Индије и у Бангладешу. Друга подврста, Индски делфин, живи у средњем дијелу тока ријеке Инд у централном дијелу Пакистана. Он је вјероватно раније имао значајно веће подручје на којем је живио обухватајући бројне притоке Инда.
Начин живота
уредиДелфини из Ганга су по правилу самотњаци. Младунци долазе на свијет почетком сушне сезоне. Рађа се само једно младо дуго око 70 центиметара и мајка га доји око годину дана. Хране се рибама и бескичмењацима које делфини лове у муљевитом дну ријеке.
Таксономија
уредиДелфини из Ганга и делфини из Инда су се првобитно сматрали једном врстом. Током 1970-их се учврстило мишљење да су то ипак двије одвојене врсте. У тој подјели, делфин из Инда добио је назив Platanista Indi. Међутим, 1998. Дејл В. Рајс је објавио рад који је у међувремену општеприхваћен и у којем је дошао до закључка да нема довољно значајних морфолошких разлика између тих делфина које би оправдавале њихово раздвајање. Поново их је ујединио у једну врсту и назвао делфина из Инда Platanista gangetica minor, као подврсту делфина из Ганга, названог Platanista gangetica gangetica.
Индијски ријечни делфин представља самосталну породицу из реда китова зубана. С другим ријечним делфинима повезује их исти животни простор као и морфолошке сличности до којих је дошло највјероватније конвергентном еволуцијом. Наиме, не постоје блиске сродности између њих и амазонског делфина, кинеског ријечног делфина и Ла плата делфина.
Угроженост
уредиОбје подврсте су под великим утицајем човјекове експлоатације ријечних система Ганга и Инда. Индијски ријечни делфин се може запетљати у рибарске мреже, што зна значајно да утиче на локалне популације. Још увијек има случајева лова на ове делфине у циљу коришћења њиховог уља и меса као креме за кожу, афродизијака или мамца за лов на сомове. Наводњавање је снизило ниво воде у оба ријечна система гдје ова врста живи. Загађење вода индустријским и пољопривредним хемикалијама такође је утицало на смањење броја јединки. Можда највећи проблем за њихово преживљавање представља више од 50 брана изграђених дуж ријеке, што доводи до раздвајања популације и сужавања генског фонда. Тренутно постоје 3 под-популације индијског ријечног делфина које се могу сматрати способним за преживљавање на дугом року, ако се правилно заштите.[1]
Обје подврсте су означене као угрожене у Црвеној листи ИУЦН-а.
Референце
уреди- ^ Braulik, Gillian T. (2006). „Status assessment of the Indus River dolphin, Platanista gangetica minor, March–April 2001”. Biological Conservation. 129 (4): 579—590. doi:10.1016/j.biocon.2005.11.026.