Имагава Јошимото
Имагава Јошимото (1519-1560) био је истакнути јапански великаш и војсковођа у периоду Сенгоку. У историји је остао запамћен као непријатељ Ода Нобунаге, првог ујединитеља Јапана, у бици код Окехазаме (1560).[1]
Имагава Јошимото | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1519 |
| Место рођења | Шизуока, Провинција Суруга |
| Датум смрти | 12. јун 1560 |
| Место смрти | Toyoake |
Биографија
уреди
Имагава Јошимото био је син Имагава Уџичике, гувернера провинција Суруга, Тотоми и Микава, из старе аристократске породице са престоницом у замку Сумпу у Суруги, која је била у сродству са шогунима из породице Ашикага. Наследио је оца 1536. након кратке борбе за власт унутар клана.
Рат са кланом Ода
уредиГодине 1542. покушао је да прошири породичне поседе на запад, у провинцију Овари, али је одбијен у првој бици код Азукизаке од снага које је предводио Ода Нобухиде, отац Ода Нобунаге. Заузврат, Нобухиде је опустошио западне области провинције Микава и опсео замак Уено, који се с муком одбранио.[1]
1549. Ода Нобухиде је опсео замак Оказаки у западној Микави, престоницу клана Мацудаира, савезника клана Имагава. Вођа клана, Мацудаира Хиротада, затражио је помоћ од Јошимота и заузврат му послао за таоца свог шестогодишњег сина, Мацудаира Мотојасуа, кога су успут отели Нобухидеови људи, али Хиротада није пристао да преда Оказаки у замену за сина. Имагава Јошимото му је ипак дошао са војском у помоћ и исте године нанео је Нобухидеу тежак пораз у другој бици код Азукизаке, уз помоћ свог стрица, талентованог војсковође и Зен монаха Сесаи Чоро-а, који је запосео Оказаки након Хиротадине смрти (1549). Након Нобухидеове смрти (1552), Сесаи је опсео замак Анџу и заробио Нобухидеовог (ванбрачног) сина Ода Нобухиро-а, кога је разменио за младог Мацудаира Мотојасуа. Деветогодишњи Мотојасу, који је сада био законити вођа свог клана, послат је као почасни талац у Сунпу, док су његовим поседима за то време управљали Јошимотови намесници.[1]
Мали Кјото
уредиЈошимото је био човек великих амбиција и широке културе, који је штитио песнике и уметнике и уживао у церемонији чаја: његов замак Сунпу на обали мора, у подножју планине Фуџи, био је због своје раскоши и опонашања дворског церемонијала познат као Мали Кјото. Сам Јошимото био је више политичар него ратник: он је правио планове и склапао савезе, док је борбу препуштао рођацима и оданим вазалима. Када је Сесаи Чоро умро (1555), млади Мацудаира Мотојасу почео је да се бори у Јошимотовој служби: прву победу постигао је 1558, када је преотео замак Терабе од побуњених вазала који су прешли на Нобунагину страну.[1]
Поход на Кјото и смрт
уреди
До 1560. Јошимото се осетио довољно снажним да оствари своју амбицију: да освоји Кјото и постави свог кандидата на место шогуна. У пролеће 1560. његова војска, сакупљена из три провинције и у то време далеко највећа у Јапану, кренула је на запад и продрла у Овари, који је у то време после седмогодишње борбе управо ујединио Нобухидеов наследник, Ода Нобунага. Лако заузимање пограничних тврђава успавало је Јошимотову опрезност, и он је неопрезно зауставио своју војску и наредио одмор у малој пошумљеној долини испод брда званог Окехазама, усред непријатељске територије, како би уживао у церемонији прегледања непријатељских глава. Ту га је 19. маја око 14 часова усред изненадне олује напала мала, али изванредно покретна и дисциплинована Нобунагина војска: логор је заузет на препад и већина војске растерана, а Јошитомо је убијен у борби након храброг отпора неколико стотина највернијих следбеника.[1]
Референце
уредиЛитература
уреди- Turnbull, Stephen R. (2005). Samurai commanders. Oxford: Osprey Publishing. стр. 50-52. ISBN 1-84176-743-3. OCLC 60834971.