Игуман Иринеј (Васиљевић)
Иринеј Васиљевић (Бресница код Чачка, 10. септембар 1908 — Манастир Свете Тројице, 11. јул 1984) био је игуман Манастира Свете Тројице.[1]
Иринеј (Васиљевић) | |
---|---|
Основни подаци | |
Помесна црква | Српска православна црква |
Епархија | Епархија жичка |
Чин | игуман, јеромонах |
Титула | игуман Манастира Свете Тројице |
Седиште | Манастир Свете Тројице (Овчар) |
Године службе | 1945—1984 |
Претходник | Јелисеј Поповић |
Наследник | Варнава Миодраговић |
Лични подаци | |
Датум рођења | 10. септембар 1908. |
Место рођења | Бресница код Чачка, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 11. јул 1985.76 год.) ( |
Место смрти | Манастир Свете Тројице (Овчар), СФРЈ |
Биографија
уредиИгуман Иринеј Васиљевић рођен је 10. септембара 1908. године у Бресница, код Чачка. У Манастир Свету Тројицу (Овчар) дошао је пре Другог светског рата. За време игумана Атанасија Ђокића био је намесник у манастиру. Такође, и за време рата под управом оца Јелисеја Поповића. Као монах био је веома дисциплинован, вредан побожан и поштен. Лепо је беседио и као духовник бистро расуђивао и саветовао.
Заменио је оца Јелисеја. Негде од 1950. до 1955. године, обновио је немачким бомбардовањем оштећену тројичку цркву и старе конаке. Половину новог конака, који је бомбардовањем мање оштећен, обновио је, покрио и довео у ред за употребу. Тај конак је садашњи игуман Варнава Миодраговић проширио, створио у њему још неколико просторија и лепу капелу. У његово време обновљено је на цркви кубе и покривено не клисом, како је било, већ ћерамидом, као и лепа црква. Те радове обавио је Завод 1975. године. Игуман Иринеј умро је у Манастиру Свете Тројице (Овчар) 11. јула 1985. где је и сахрањен
Референце
уреди- ^ „Поуке.орг”. Живе Речи Утехе (на језику: српски). Архивирано из оригинала 22. 04. 2021. г. Приступљено 2020-02-15.