Игор Трунов
Игор Леонидович Трунов (рус. Игорь Леони́дович Труно́в; Картали, 12. август 1961) економиста је, правник и професор, адвокат и политичар, како у Русији тако и у свијету. Члан је многих свјетских асоцијација у којима обавља високе позиције. Такође, Игор је и инострани члан Академије наука и умјетности Републике Српске од 2011. године.[1]
Игор Трунов | |
|---|---|
| Датум рођења | 12. август 1961. |
| Место рођења | Картали, Русија |
Биографија
уредиИгор Леонидович Трунов рођен је 12. августа 1961. године у Карталији, Чељабинској области у Русији. Доктор је правних наука и магистар економских наука. Ужа научна област му је заштита права личности у области кривичнопроцесног права. Професор је на Московском државном универзитету културе и умјетности (МГУКИ).[1]
Национални је предсједник Свјетске асоцијације правника у Вашингтону, замјеник предсједника Међународног савеза правника, руководилац Одјељења за правне науке Руске академије природних наука, први потпредсједник Федералног савеза адвоката Русије, члан Међународног удружења упоредног права, члан Руског јавног института бирачког права (Российский общественный институт избирательного права – РОИИП) и почасни члан Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу.[1]
Добитник је многобројних домаћих (руских) и међународних награда: за допринос миру правним методама, за достигнућа и професионализам раду, за допринос развоју руске адвокатуре, за заслуге у заштити права и слобода грађана, за рад на учвршћивању духовно-моралних основа службе отаџбини, за рад на учвршћивању правне државе, грађанског друштва, закона и правосуђа у Руској федерацији.[1]
За иностраног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабран је 17. марта 2011. године.[2]
Игор је такође подпредсједник странке Демократске праведне Русије.[3] Трунов је бавио адвокатуром све до септембра 2016. године када је 16. септембра те године тај статус изгубио. Како се наводи у образложењу статус адвоката је изгубио због кршења професионалне етике, због чега адвокатска комора доноси овакву одлуку.[4]
Библиографија
уредиАутор је око 500 научних радова, међу којима су и уџбеници, монографије, научни чланци, осврти и коментари и др[1], од којих издвајају следећи:
- Новый экзамен на звание адвоката, Учебно-практическое пособие Ответственный редактор, руководитель авторского коллектива, Издательство „ЮРАЙТ” 2012;
- Комментарий к Федеральному закону „О полиции“, Научный редактор – Трунов И. Л, Печ. Издательство „ЮРАЙТ“2012; Уголовное судопроизводство: проблемы теории, нормотворчества и правоприменения, (сборник научных трудов), Возмещение вреда причиненного должностным лицом. Печ. Рязань, издательство Академии ФСИН России. 2010;
- Экстремизм и его причины, Печ. Москва, 2010; Российская государственность в начале 21 века, Материалы Всероссийской научно-практической конференции „Государство, право, управление 2008”;
- Государственная тайна: правовые аспекты, Печ. 2008; Уголовное судопроизводство: проблемы теории, нормотворчества и правоприменения, (сборник научных трудов), Рязань, издательство Академии ФСИН России 2008;
- Мораль и догма юриста. Профессиональная юридическая этика, Издательство „Эксмо” 2008;
- Уголовное право Российской Федерации, Особенная часть: Учебник для вузов. Гриф УМО, Издательство „Высшее образование”, 2007;
- Материалы Всероссийской научно-практической конференции, Государство, право, управление 2007;
- Комментарий к Уголовно-исполнительному кодексу РФ, М. Издательство „Эксмо” 2006; Уголовный процесс допущен МВД РФ в качестве учебника для образовательных учреждений, М. Издательство „Юстицинформ” 2006;
- Энциклопедия будущего адвоката, Учебное пособие, Москва 2006; Уголовно-процессуальное право, Учебник, Издательство „Юристъ”, 2005;
- Уголовное право Российской Федерации. Общая часть, Учебник для вузов, М. Высшее образование, 2005; Терроризм, Правовые аспекты борьбы, Москва 2005;
- Права личности и условия их обеспечения в уголовном процессе, Москва 2002; Возмещение вреда жертвам терроризма, Материалы научно-практической конференции на тему: „Защита прав и свобод человека”, 2005.
Референце
уреди- ^ а б в г д „Игор Трунов Леонидович”. anurs.org. Приступљено 3. 2. 2024.
- ^ „Игор Трунов”. Академија наука и умјетности Републике Српске. Приступљено 24. 5. 2017.
- ^ „Политическая Партии «Демократическая правовая Россия» — Сайт”. Сила Росии. Приступљено 24. 5. 2017.
- ^ „Игор туранов изгубио статус адвоката”. ПБК. Приступљено 24. 5. 2017.
